BEOGRAD - Ko stoji iza nepoznate firme Filmski put kojoj je prodat "srpski Holivud"? Poverljiv izvor kaže da je priprema spektakularne transakcije trajala dva meseca. Golubović: Dogodila se ista priča kao i sa Beograd filmom.
U potrazi za stvarnim vlasnikom firme koja je kupila Avala film, Večernje novosti su iz, kako tvrde, dva kredibilna izvora dobile informaciju da se iza ove, gotovo spektakularne transakcije, krije Bogoljub Karić. Naime, izvori kažu da je Karić na početku priče o privatizaciji Avala filma svojim najbližim saradnicima kazao da će pazariti nekada najveću jugoslovensku filmsku kuću i da s njom, a posebno zemljištem u njenom vlasništvu, na izuzetnim beogradskim lokacijama, ima velike planove. Zbog situacije u kojoj se već godinama nalazi (optužnica za navodne pronevere u Mobtelu), Bogoljub se odlučio za posrednu trgovinu, odnosno našao je poverljivog čoveka koji je nedavno osnovao firmu Filmski put, prijavio se na konkurs, položio novac i na kraju kupio Avala film. U Agenciji za privredne registe stoji da je vlasnik Filmskog puta izvesni Mišel Babić, s mestom stanovanja u Parizu, ali se ispostavilo da je spomenuta firma pod hipotekom koju kontroliše taksista iz Pančeva, Saša Ćorović. Izvori tvrde da je Ćorović taj Karićev čovek koji je sve preuzeo na sebe s idejom, razume se, da firmu u određenom trenutku prepusti Bogoljubu Kariću. Revolt mnogobrojnih filmskih radnika zbog prodaje imovine jednog od najvećih filmskih studija u ovom delu Evrope i dalje traje. Kako kaže Srdan Golubović, predsednik Asocijacije filmskih reditelja Srbije, dogodila se ista priča kao i sa Beograd filmom. - Očekivali smo, moram priznati, da će se Avala film prodati možda čak i za manje od devet miliona evra, što je ponuđeno kao osnovna cena, i da je sve unapred “izmontirano”. Na to nas je upućivalo ignorisanje Ministarstva kulture i države, jer je ovde na snazi novi trend - da se nešto što je, pre svega društvena imovina, i što je napravljeno od para generacija i generacija poreskih obveznika, daje u bescenje bogatašima novog doba. Po njegovim rečima, s jedne strane, u Avala filmu su ogromne nepokretnosti koje su otišle ispod vrednosti, a drugi segment priče je kulturna baština - svi ti filmovi koji su takođe nastajali novcem građana ove zemlje, ali i samih autora koji su ih pravili. Po rečima Srđana Kneževića, autora dokumentarca “Avala film: spas ili propadanje” (premijerno prikazan na Festu pre tri godine, u kome govori više od 50 istaknutih filmskih autora čija su dela tu nastala), uopšte nema mesta iznenađenju. - Od početka je bilo više nego jasno da je sve namešteno, naštimano, da je čitav “slučaj” nekada najveće filmske kompanije u ovom delu Evrope vrlo “čudan”, i da se samo čeka kom tajkunu će se kompletna imovina Avala filma staviti na “tacnu”. Borba za to trajala je više od deset godina, a glavni krivac što se to napokon i dogodilo je država. Sada čujemo da se sve svaljuje na druge ljude - oni koji su se proglasili nenadležnim za filmski fond Avala filma, na dan njene prodaje šalju komisije koje utvrđuju da Kinoteka nije donela nijedno rešenje kojim se neko delo proglašava kulturnim dobrom. To kompletira “šizofreni” i otužni utisak koji ostavlja priča o Avala filmu. Očito je da je država sve blokirala, i da je jedini cilj bio prodaja - ističe Knežević. Ministar privrede Željko Sertić i ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac razgovarali su juče sa predstavnicima Filmskog puta i direktorom Jugoslovenske kinoteke Radoslavom Zelenovićem o budućnosti privatizovanog Avala filma i sudbini filmskog fonda koji je, posle privatizacije, prešao u vlasništvo novog kupca. U saopštenju sa sastanka navodi se da je ministar Sertić konstatovao da je Filmski put ispunio sve zakonske odredbe u postupku privatizacije i da je preostalo da, u roku od 30 dana, isplati ostatak novca. Po njegovim rečima, proces kupovine, iz stečaja Avala filma je završen, i iz ostvarene prodajne cene biće namireni svi poverioci, a deo sredstava će prihodovati i budžet Republike Srbije. Kako je naveo, filmski fond je sasvim siguran, i nema govora o njegovom otuđenju, prodaji i slično, o čemu je poslednjih dana bilo puno spekulacija i neistina. On je podsetio da, u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima, nije došlo do bilo kakvog ugrožavanja filmske građe u Centar filmu, Dunav filmu ili Union filmu, koji su, takođe, promenili vlasničku strukturu.
Ni traga od taksiste iz Pančeva
Na adresi u Pančevu, na kojoj je prijavljen taksi prevoznik Saša Ćorović, od pre dva dana vlasnik Avala filma, ne postoji nijedna firma, niti preduzetnik. Niko od dugogodišnjih taksista koji rade u gradu na Tamišu nije čuo za svog kolegu, kome je, makar prema zvaničnim podacima Agencije za privredne registre, putem založnog prava, pripala kompanija Filmski put. Ekipa Novosti koja je išla tragom vesti, na ovoj adresi naišla je samo na privatne stanove. - Nema ovde nikakvog taksija, niti nam je poznato prezime Ćorović - rekli su stanari zgrade. - Ovde živimo pedeset godina, poznajemo sve stanare, i sigurno bismo znali da je postojala bilo kakva taksi firma. I taksisti koji prevoze mušterije u Pančevu imali su sličan odgovor. - U ovom poslu sam već 17 godina, poznajem sve sadašnje i bivše taksiste u gradu - kazao je jedan od prevoznika koga smo zatekli na stanici.
Pročitajte još:
Izvor: Novosti
