Pravda

Za nas je najvažnije što smo uradili ono čega su se naši prethodnici plašili i kalkulisali zarad političkih poena. To se odnosi, pre svega, na proces okončanja privatizacije i rešavanja sudbine preduzeća u restrukturiranju. Svake godine građani Srbije su odvajali milione dinara za firme koje nisu radile, koje su tavorile, bez proizvodnje, perspektive, budućnosti... Nisu plaćale ni poreze, ni doprinose, gas, struju, ali su to plaćali svi građani Srbije. Ova vlada je odlučila da prekine tu agoniju. Takođe smo se uhvatili u koštac sa problemom koji je višedecenijski i koji je, zapravo, iscrpljivao srpsku ekonomiju – javnim preduzećima. Reforma javnih preduzeća pokrenuta je sa osnovnim ciljem da ona ne posluju sa gubicima i ne budu više teret za buyet i građane Srbije.Ovo su reči ministra privrede Željka Sertića, koji je odgovarao na pitanja  povodom godišnjice rada Vlade Srbije. Koliko ste zadovoljni radom Vlade Srbije, gde vidite prostor za poboljšanja i koje su po Vašem mišljenju ključne uporišne tačke za proboj u reformama? - Jedna od njih je svakako javni sektor. Održali smo desetine sastanaka pojedinačno sa menaymentom svakog od javnih preduzeća, na kojima su im data upustva i izrađeni zajednički planovi o profitabilnom i efikasnom poslovanju. Naravno, jedna od ključnih stavku u poslovanju JP bilo je smanjenje rashoda: reprezentacije, putnih troškova, skupocenih limuzina... Napravljeni su zajednički planovi i planiranim uštedama u naredne tri godine uspećemo da poslovanje javnih preduzeća učinimo uspešnim, i sa 55 milijardi dinara gubitka u 2013. dođemo do pozitivnih bilansa. Kako mislite da unapredite ukupan privredni ambijent? - Doneli smo Strategiju za podršku razvoju malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za narednih pet godina. Mala i srednja preduzeća čine 99,8 odsto broja svih privrednih subjekata i zapošljavaju dve trećine radne snage u našoj ekonomiji, pa je to zapravo strategija najvećeg dela naše privrede. Obezbedili smo više od 150 miliona dinara za 18 novih projekata za infrastrukturno opremanje industrijskih zona, u cilju unapređenja privrednog ambijenta . Takođe smo započeli kontrolu isplaćenih podsticaja za investicije, jer postupak kontrole nije ranije rađen. Kod 70 korisnika podsticaja  kontrolišemo visinu ulaganja i izvršenje obaveze zapošljavanja ugovorenog broja radnika i održavanje tog broja u trogodišnjem ili petogodišnjem periodu posle završetka investicionog ciklusa. Da li će ovi podsticaji biti dovoljni da se privreda pomeri s mrtve tačke? - Doneli smo novu Uredbu o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija koja preciznije definiše kriterijume za dodelu sredstava investitorima. Ovo je odgovor na zahteve privrednika i lokalnih samouprava kada su minimalni uslovi za dodelu podsticaja u pitanju i sada će više manjih domaćih preduzeća moći da se prijavljuje za ova sredstva. Predviđeni su, takođe,  podsticaji koji podržavaju investiranje u manje razvijene opštine i regione Srbije. Sa druge strane, svestan sam da je neophodno da u sprovođenju mera budemo brži i efikasniji. Gde se oseća najveći otpor promenama? - Pojedini direktori preduzeća u restrukturiranju i javnih preduzeća moraju biti znatno efikasniji. Veliki deo privrednih problema je nasleđen ali je činjenica i da svi zaposleni u ministarstvu ili agencijama nisu u potpunosti posvećeni brzom i efikasnom rešavanju problema. Moramo raditi znatno brže i efikasnije i menjati način rada i odnos prema obavezama. Nedavno je otvorena javna rasprava o Nacrtu zakona o ulaganjima. Da li to znači da Ministarstvo nije zadovoljno efektima prethodnog zakona koji je regulisao ovu oblast, i šta bi to trebalo da donese novi? - Zakon o ulaganjima će stvoriti značajno kvalitetnije uslove za realizaciju budućih investicija, i stranih i domaćih. Ovim zakonom će formalno-pravno biti izjednačena pozicija domaćih i stranih ulagača. Ovaj put ćemo to formalno-pravno urediti tako da sve vrste ulagača imaju sva zagarantovana prava i po domaćem zakonodavstvu, ali i u okviru svih onih pravila koja su definisana, pre svega, našim dogovorima sa EU i pretpristupnim razgovorima koje vodimo. Zakonom će biti definisani detalji koji su važni za efikasnu realizaciju projekata po nivoima. Imaćemo lokalne, regionalne i nacionalne projekte, pa će u skladu sa tim biti definisani timovi koji će ih sprovoditi. U institucionalnom smislu na lokalnom nivou će biti formirane lokalne kancelarije za investicije koje će biti pod direktnim patronatom gradonačelnika, odnosno predsednika opštine kako bi njih uključili u ceo proces.

Pročitajte još:Drašković: Srbija da ukloni „kosovski balvan“ sa svog puta na ZapadEvo koje vojnike je Srbija poslala na paradu u Moskvu (FOTO)

Veoma je važno osnivanje Razvojne agencije Srbije, koja će preuzeti nadležnosti Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) i Nacionalne agencije za regionalni razvoj, ali će biti dodate i nove aktivnosti. Na ovaj način biće podignuta institucionalna efikasnost kako bi se što pre izašlo u susret ulagačima. Na koji način ćete proveravati i dolaziti do povratnih informacija s terena da ovo institucionalizovanje “radi posao”? - Zakonom je predviđeno formiranje Saveta za ekonomski razvoj koji će na strateškom i globalnom nivou donositi pravce razvoja zemlje u ekonomskom smislu. Sve ovo podrazumeva podizanje konkurencije sektora malih i srednjih preduzeća i preduzetnika i njihovo povezivanje sa velikim ulagačima koji dolaze. To do sada kod nas nije bilo na zadovoljavajućem nivou. Dakle svi koji su važni za razvoj ekonomije sada će biti mnogo bolje koordinisani i u mnogo kvalitetnijim uslovima ćemo uspeti da realizujemo te poslove nego do sada. Koji su po Vama još neophodni koraci da bi se privatni sektor, industrija i privreda u celini pokrenuli i zbog čega se već godinama beleži pad ulaganja u Srbiji? - Ekonomski oporavak i poboljšanje ukupne poslovne klime među najvažnijim su prioritetima Vlade Srbije. Zadatak države je da napravi dobar institucionalni okvir za poboljšanje privrednog ambijenta. To i radimo. Ministarstvo privrede priprema nove zakone o privrednim društvima, o stečaju i standardizaciji. Pripremamo i niz drugih mera koje treba da olakšaju poslovanje i razvoj privrede. Među njima su i izmene i dopune zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju koje treba da doprinesu sistemskom rešavanju problema nelikvidnosti privrede. Izvor: Dnevnik.rs