Pravda

Pozivajući se na nalaz dvojice nezavisnih eksperata iz Holandije i Belgije, zamenica sudskog sekretara Kejt Makintoš naglasila je, u internom dopisu sudijama i predsedniku Tribunala, da je lečenje lidera radikala bilo "potpuno u skladu sa nacionalnim i medjunarodnim uputstvima". Spoljna revizija Šešeljevog lečenja, koju je Tribunal naručio posle optužbi njegovog lekarskog tima predvođenog Milovanom Bojićem, pokazala je, navodi se u dopisu, da je "Šešelj dobio primerenu medicinsku negu u pritvoru Tribunala i da primedbe srpskih lekara nisu zasnovane na informacijama iz istorije bolesti koja im je bila stavljena na uvid". Makintošova je primetila da je Bojićev tim, uz to, optužbe izneo i pre nego što je imao uvid u kompletan Šešeljev medicinski dosije, te da ni pet meseci posle toga nije sudu uputio nikakve preporuke o poboljšanju terapije, iako je na to bio obavezan prema pravilima Tribunala. I holandski i belgijski onkolog koje je Tribunal angažovao - inače specijalisti za tumore organa za varenje i profesori univerziteta - potvrdili su, nezavisno jedan od drugog, da su "dijagnostički testovi bili primereni i pravovremeni", kao i da su, "nakon što je Šešelj odbio dalju terapiju", lekari u pritvoru ispravno odlučili da "kombinuju pomno posmatranje sa dodatnim dijagnostičkim testovima". Na pitanje mogu li da navedu bilo kakav propust u lečenju Šešelja, obojica profesora - čija su imena u dopisu redigovana - odgovorila su odrečno, a jedan je naglasio da je Šešelj imao "najbolju moguću negu". Nezavisni eksperti potvrdili su i ispravnost odluke da se, posle prve hemoterapije, Šešelj izoluje od ostalih pritvorenika zbog "otrovnih izlučevina" koje su posledica terapije, kao i da su posle toga preduzete primerene medicinske mere, piše u dopisu Makintošove. Kao jednu od primedbi Šešeljevih srpskih lekara, zamenica sekretara Tribunala navela je i "holandski stav o diskusiji o eutanaziji sa pacijentom i okolnostima pod kojim se takav razgovor vodi". Makintošova je naznačila je da se eksperti nisu izjašnjavali o razgovoru o eutanaziji koji je, kako proizlazi iz spisa u vezi sa optužbama srpskih lekara, bio vođen sa Šešeljem. Jedan je napisao da "u dokumentima koje je dobio nije pročitao ništa što bi se odnosilo na pitanje pacijenta u vezi sa eutanazijom". Isti ekspert primetio je i da se "holandska politika o eutanaziji često pogrešno shvata". Drugi ekspert izjavio je da "nema nikakvo mišljenje o razgovoru o eutanaziji u vezi sa ovim pacijentom". U odvojenom, znatno detaljnijem dopisu, medjutim, lekar iz sudskog pritvora Paulus Falke osvrnuo se na pominjanje "razgovora o eutanaziji", ograničavajući se, zbog lekarske poverljivosti, na opšti komentar da se po holandskim propisima "razgovori o odluci o okončanju života vode samo kad sam pacijent pokrene to pitanje". Zamenica sekretara Tribunala zaključila je da je "zadovoljna što je Šešelj u pritvoru primio visokokvalitetnu medicinsku negu i da su to potvrdila dvojica medjunarodno priznatih eksperata u tom polju". Istu takvu negu, Šešelj će nastaviti da prima ako se vrati u pritvor, naglasila je Makintošova. Detalje o Šešeljevom lečenju od njegovog dolaska u pritvor, 24. februara 2003, preko postavljanja dijagnoze da boluje od tumora, 22. novembra 2013, do puštanja na privremenu slobodu, 12. novembra 2014, i revizije dvojice nezavisnih specijalista, izložio je, u odvojenim dopisima, lekar pritvora u Sheveningenu Paulus Falke. U osvrtu na primedbe tima Šešeljevih lekara, koje je više puta u javnosti izlagao doktor Bojić, lekar pritvorske jedinice u dopisu ih pojedinačno i izričito negira. Tvrdnju srpskih lekara da Šešelj nije na vreme bio obavešten o terapiji posle operacije, doktor Falke pobija navodom da je sa Šešeljem i u pritvoru i u bolnici razgovarano o terapiji, pre i posle operacije, i da je o svemu bila informisana i njegova supruga. Uz to, pacijentu je dostavljeni i pisano objašnjenje na srpskom jeziku. "Što se tiče postupanja sa pacijentom koji je na hemoterapiji kakvoj je podvrgnut Šešelj, ne slažem se sa tvrdnjom srpskih lekara da, sa medicinskog stanovišta, nije bilo neophodno da se Šešelj izoluje posle hemoterapije", piše doktor Falke, objašnjavajući da je izolacija bila neophodna "usled izlučivanja otrovnih elemenata iz njegovog tela tokom sedam dana nakon hemoterapije i da bi se izbegao rizik od kontaminiranja drugih pritvorenika i osoblja". "Šešelj nije mogao ostati u svojoj ćeliji, kao što je sugerisano, zato što je u njegovoj ćeliji velika količina materijala, uključujući i papir, koji bi bio kontaminiran". Predlog uprave pritvora i lekara da se privremeno premesti u prazno krilo pritvora, ali da učestvuje u zajedničkim aktivnostima sa ostalim pritvorenicima, uz poštovanje odredjenih uslova, Šešelj je, takodje, odbio, navodi doktor Falke. On objašnjava da se pacijenti van zatvora posle iste vrste hemoterapije "normalno vraćaju kući" zbog toga što "porodice prihvataju mali, ali značajan rizik od otrovnih izlučevina". U zatvorskom okruženju, međutim, druge pritvorenike "ne bi trebalo stavljati u poziciju da odlučuju da li da prihvate ili ne prihvate rizik od kontakta sa toksičnim otpadom". Doktor Falke odbacio je i primedbu kolege Bojića da neophodni dijagnostički testovi na Šešelju nisu bili obavljani tokom čitave godine. "Upravo je suprotno. Šešelj je podvrgavan redovnim dijagnostičkim testovima i radiološkim pregledima svaka tri meseca od laporoskopske operacije", naveo je. Doktor Falke je kao tvrdnju bez osnova odbacio je i navod srpskih lekara da je nemogućnost da se utvrdi da li je "navodna metastaza novi rak ili posledica starog raka" rezultat propusta holandskih doktora da sprovedu još jednu kolonoskopiju. "Kolonoskopija bi samo pomogla da se dijagnosticira ponovno pojavljivanje prvobitnog tumora, ali ne bi bila od pomoći u sagledavanju širenja ili metastaze tumora". Testovi koji su odloženi zbog Šešeljevog privremenog oslobadjanja dali bi, moguće je, objašnjenje, primećuje pritvorski lekar.

Pročitajte još:PRITISAK: Merkelova šalje nove uslove SrbijiNemci ne mogu protiv ruskih tenkova

Šešelj je 12. novembra prošle godine, odlukom raspravnog veća, pušten na privremenu slobodu radi lečenja u Srbiji. Apelaciono veće je 30. marta, usvajajući žalbu Tužilaštva, naložilo prvostepenom veću da "smesta" Šešelju naloži da se vrati u pritvor Tribunala zato što je, izjavom da se neće dobrovoljno vraćati u Hag, prekršio jedan od dva preduslova za boravak na privremenoj slobodi. Budući da raspravno veće to nije učinilo, Tužilaštvo je od apelacionog veća, minule sedmice, zatražilo da ga hitno primora da opozove Šešelja sa privremene slobode. Apelaciono veće je Šešelju, krajem prošle nedelje, dalo rok od tri dana da se izjasni o tom zahtevu. U pritvoru Tribunala, Šešelj je boravio od 24. februara 2003. kada se dobrovoljno predao, odmah pošto je protiv njega bila objavljena optužnica za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93. Posle jednog neuspešnog pokušaja i Šešeljevog štrajka gladju, sudjenje je počelo u jesen 2007. Izricanje prvostepene presude bilo je zakazano sa 30. oktobar 2013, ali je odloženo na neodređeno vreme zbog izuzeća jednog od sudija na Šešeljev zahtev. U toku je upoznavanje novog sudije sa procesom u kojem uopšte nije učestvovao, a presuda će biti izrečena kada sudija pročita čitav spis. Izvor: Tanjug