ANALIZA: Divljanje u Baltimoru - početak ili kraj crnačke revolucije? (VIDEO)
Planeta Izdvojeno Svet
Američki istočni grad Baltimor, najveći grad u saveznoj državi Merilend, jutros više nije ono što je bio samo dan ranije. Tokom jučerašnjeg dana došlo do je velike eskalacije nasilja - gorele su zgrade, razbijane su i pljačkane radnje, vatrogasci ne izlaze na teren jer je i njihova zgrada pod napadom rulje, a ulice podsećaju na ratnu zonu.
Bes na ulicama Baltimora (Foto: JuTjub printskrin)
Eksplozija nemira, u kratkom vremenskom periodu, već drugi put pogađa SAD. Slične scene gledali smo nedavno na ulicama grada Fergusona, ali sinoćni nemiri bili su još veći i nasilniji. Nemiri su izbili nakon sahrane Fredija Greja, 25-godišnjeg crnca koji je preminuo u policijskoj stanici. Po svemu sudeći policija ga je pretukla do smrti jer mu je bila slomljena kičma kada je pao u komu, nakon čega je i preminuo. Fredi Grej je nova kap u čaši koja je već prelivena ubistvom Majkla Brauna u Fergusonu. Ekstremna brutalnost američke, većinom belačke, policije nad američkim stanovnicima, primarno crncima, počela je da poprima alarmantne razmere. Rasizam u redovima američke policije nije nikakva novost, ali je u poslednjih nekoliko meseci broj slučajeva u kojima crnci smrtno stradaju naglo je porastao. Ne treba pritom zaboraviti ni apsolutno važnu činjenicu da govorimo o zemlji gde je rasna segregacija prekinuta tek 1954. godine, dok je stvarna eliminacija rasne segregacije trajala i tokom 60-ih i 70-ih godina prošlog veka. U vreme relativno pogodne ekonomske klime u SAD-u ovaj gorući problem je bačen u stranu, ali danas, kada je američki ekonomski oporavak samo statistička informacija koja odudara od stvarnog životnog standarda američkog radnika, tenzije u društvu ponovno postaju visoke, a deo mržnje usmerava se i protiv crnaca. Američki belci u poslednje u poslednje vreme osjećaju popriličnu nervozu, jer imaju u vidu činjenicu da će belci u SAD-u uskoro postati manjina. Prema projekcijama američkog zavoda za statistiku belaca će već oko 2050. godine biti manje od 50%, što zbog imigracije što zbog činjenice da u proseku imaju manje dece. Nema sumnje da je stanovništvo SAD-a itekako napredovalo od dana nehumane rasne segregacije - sama činjenica da su u dva mandata izabrali crnca za predsednika ipak govori dosta o tome, ali polarizacija između progresivaca i sve radikalnijih konzervativaca postaje sve izraženija. Vratimo se na ulice Baltimorea koje su danas prekrivene pepelom. Zgrade i automobili u više odvojenih oblast grada bili su sinoć u plamenu. Desetine poslovnih objekata je ili oštećeno ili opljačkano, 15 pripadnika policije je ranjeno, od toga šestoro teško. Sve to događalo se svega nekoliko sati nakon sahrane Greja. NJegova tugom skrhana majka, Glorija Darden, poručila je: "Želim pravdu za mog sina, ali ne na ovaj način". Mnogi su osudili jučerašnje nasilje, ali mnogima je verojvatno i jasno zašto se dogodilo. Situacija je sada u Baltimoru veoma teška, grad izgleda kao ratna zona, a državne škole u gradu su zatvorene. Tokom nemira, na nekoliko lokacija došlo je do direktnog sukoba policije i "pobunjenika" i uhapšeno je više desetina ljudi. Iz policije ističu da se nekoliko gradskih bandi udružilo u cilju ubijanja pripadnika policije. Nemiri su brzo počeli da se šire kroz razne delove ovog grada koji ima oko 600.000 stanovnika, u kom većinu, oko 63%, čine crnci. Spaljeno je nekoliko zgrada, uključujući i centar za starije osobe koji je bio u izgradnji. Guverner savezne države Merilend, Leri Hogan, proglasio je odmah vanredno stanje i aktivirao nacionalnu gardu. Gradonačelnica Baltimora, Stefani Roulings-Blejk, je pak poručila da se "koriste svi dostupni resursi da bi se situacija vratila pod kontrolu", i naredila je policijski čas od 22 do 5 ujutru. Zabrana kretanja trajaće ukupno nedelju dana, počevši od večeras. Iz celog regiona u grad stiže pojačanje od 5.000 pripadnika snaga bezbednosti. Uz njih stiže i 1.500 pripadnika Nacionalne garde koji su imali zadatak gušenja nemira i pre nekoliko meseci u Fergusonu. Baltimor, u kom je sada oko podneva, se nalazi svega 60-ak kilometara od glavnog grada SAD-a. Šta će se desiti tokom ovog i u danima koji dolaze? Sudeći prema slučaju Fergusona, ovakve situacije se teško smiruju. Gradonačelnica koja je i sama crnkinja, žestoko je osudila nemire ističući da su nerede izazvali "grubijani koji žele da unište grad". Ipak, svedoci ističu da su u demonstracijama i sukobima s policijom u najvećem broju učestvovali studenti i srednjoškolci koji su tokom jučerašnjeg dana demonstrativno napustili nastavu i pridružili se brojnim građanima na sahrani ubijenog Greja. Grad je sada "zaključan", kao i prošle godine Ferguson, a ulicama patroliraju pripadnici militarizovane policije koji više podsećaju na vojsku nego na policiju. Lokalni i nacionalni mediji, po već dobro uhodanoj rutini, sve demonstrante proglašavaju "pljačkašima" i "nasilnicima" kako bi opravdali što žešće gušenje koje je upravo u toku. Besciljno nasilje niko ne opravdava, ali ono što se desilo sinoć u Baltimoru nije se desilo "iz vedra neba". Razlozi postoje, svaka ovakva eskalacija ima određeni povod i za očekivati je da će ovakvi nemiri izbijati u SAD-u sve češće. Svi mediji jutros pišu o nekoliko ranjenih policajaca, a niko još ni ne zna kakva je situacija s druge strane - ima li ranjenih, ima li mrtvih? Snage bezbednosti krenule su u žestoko gušenje pobune u Baltimoru i bilo bi začuđujuće da nema žrtava na strani pobunjenih građana. Policijska brutalnost poslužila je kao katalizator za jučerašnju eskalaciju, ali razlozi su brojniji: duboko siromaštvo i tipična i sve izraženija socijalna nejednakost možda su i veći razlozi zbog kojih dolazi do eksplozije nasilja u američkim gradovima. U gradovima SAD-a provedena je deindustrijalizacija, nestale su nekada velike fabrike čelika, automobila, a za brojne mlade ljude, u pojedinim gradovima i za većinu mladih ljudi, uslovi života su jednaki uslovima života u "Trećem svetu". Ovo nisu nikakve neargumentirane pretpostavke - naime, Fakultet DŽons Hopkins Blumberg sproveo je istraživanje o mladim ljudima u gradu Baltimoru i ustanovljeno je da je njihovo stanje, po pitanju mentalnih zdravstvenih problema, zloupotrebe droge, seksualnog nasilja i trudnoća kod tinejdžerki, gore nego kod mladih ljudi u Nigeriji. Jedan deo grada odvojen je za bogatu elitu, dok se ostalim stanovnicima od strane gradskih vlasti nameću mere štednje i sve značajnije smanjenje životnog standarda. Kada u takvoj situaciji još i policija bez ikakvog povoda počne da ubija građane koje bi navodno trebalo da štiti, ovakva nasilna pobuna nije "pohod pljačkaša i grubijana", kako tvrde vlasti, već jedan od načina otpora u zemlji kojoj hronično nedostaje demokratija jer ovi mladi ljudi nemaju političku stranku kroz koju bi mogli svoje nezadovoljstvo da izraze političkim putem, umesto na ulici, jer u zemlji egzistiraju samo dve stranke - Demokratska i Republikanska. Stoga ove priče o "bezumnim nasilnicima" ne piju vodu i radi se samo o medijskoj propagandi. Ove ljude bi zapravo trebalo nazvati nazivom koji SAD voli olako da "prišije" svakoj njima lojalnoj frakciji u ratnim zonama, oni su zapravo - "pro-demokratski demonstranti". Pročitajte još: