Pravda

Međutim, za tu strategiju postoji jedna velika prepreka, jer SAD pokušavaju da umesto svoje neuspešne obojene revolucije, u Makedoniji pokrenu nekonvencionalni rat radi neutralisanja ovog geostrateškog puta, koristeći spektar albanske terorističke kampanje po sirijskom šablonu da bi postigli svoje destruktivne ciljeve. Od obojene revolucije do nekonvencionalnog rata U godinama nakon rata protiv Jugoslavije, SAD su usavršile i stvorile novu metodu za promenu režima, koja se vrši prema unapred utvrđenoj eskalaciji kontrolnih tačaka. Ciljanoj vladi Vašington najpre uputi ili direktni ili prikriveni ultimatum, čije odbacivanje služi kao znak za aktiviranje uspavane društvene infrastrukture obojene revolucije prisutne u zemlji. Ako ovaj plan propadne, neki od povezanih aktera destabilizacije se koriste za pokretanje nekonvencionalnog rata. A i ako to ne uspe, ili ako neka velika sila diplomatski ne interveniše(kao što je Rusija uradila sa Sirijom u septembru 2013.), sledi ponavljanje libijskog scenarija konvencionalne intervencije, koja ne ostavlja sumnju u pogledu uspeha promene režima. Prilagođavanje ovog šablona makedonskom slučaju se može videti u polušaju obojene revolucije Zorana Zaeva, što je zauzvrat je dovelo do konkretne ruske investicije u infrastrukturu gasovoda u zemlji, koja je postavila osnov za sporazaum Putin-Cipras ranije ovog meseca. Sada kada se ubrzavaju planovi balkanskog gasovoda, SAD su shvatile da moraju brzo reagovati da bi ih sabotirale, i otuda iznenadno ponovno pojavljivanje albanskog terorizma u Makedoniji. Iako je ovaj problem ranije bio toliko ozbiljan da je 2001. gurnuo zemlju blizu građanskog rata, njega su od tada podržavali samo nekolicina ekstremista nezadovoljnih velikodušnim Ohridskim sporazumom koji je albanskoj manjini garanrtovao ogromna politička i socijalna prava. Ipak, to nije sprečilo Albaniju, koju SAD podržavaju iza scene, da preti regionalnom destabilizacijom u cilju stvaranja Velike Albanije. Prošle jeseni srpsku prestonicu Beograd je potresao međunarodni skandal kada su albanski nacionalisti na fudbalskom stadionu iskoristili dron za let albanske zastave iz vremena fašističke Velike Albanije tokom žestoke fudbalske utakmice, što je zapretilo da ponovo zapali etničke tenzije koje dugo tinjaju u tom uglu Balkana. Provokacija na sreću nije dovela do nekog smrtnog slučaja, ali je pojačala strahove da se i na Balkanu koristi isti ukrajinski stil revizionizma po pitanju Drugog svetskog rata, sa otvorenom strateškom podrškom SAD, što otvara novi geo-ideološki front u Novom hladnom ratu . Ranije ovog meseca, albanski premijer Edi Rama je potvrdio da je razmišljanje iz doba fašističke ere i dalje vrlo živo kada je u Tirani zvanično podržao stvaranje Velike Albanije . On je govorio o planovima njegove zemlje da pripoji srpsku pokrajinu Kosovo (što je on nazvao „ujedinjenjem“), rekavši da je to „neizbežno“ i „neupitno“, a da je jedino pitanje „da li će se to desiti u kontekstu EU kao prirodni proces koji će svi razumeti, ili će se to desiti kao reakcija na slepilo ili lenjost EU? “ Vlada Srbije s pravom odgovorila sa indignacijom, upozoravajući Albaniju da ne“lupa ratne bubnjeve“ rekavši da se dva entiteta „nikad neće ujediniti“. Ovo je bio samo početak salvi regionalne agitacije Tirane, dok je malo kasnije, Hašim Tači, bivši politički lider terorističke Oslobodilačke vojske Kosova i ministar spoljnih poslova samoproglašene vlade Kosova, najavio da je pozvan i da će otputovati u Beograd da prisustvuje jednoj konferenciji. Srpski ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović je upozorio da će“ako se tači pojavi u Beogradu, Ministarstvo unutrašnjih poslova delovati u skladu sa zakonom i izvesti ga pred lice pravde“, pošto je Tači osuđen u odsustvu zbog terorističkih akata i osuđen na deceniju zatvora. Ni nedelju dana kasnije, oko 40 pojedinaca koji su se predstavili kao pripadnici tobož raspuštene Oslobodilačke vojske Kosova, iste grupe koju je Tači i sam nekada vodio, prešlo sa Kosova (koje je sada pod okupacijom NATO i kojim više ne upravlja Srbija) i napalo stanicu makedonske policije u blizini granice. Uzeli su par policajaca kao taoce i zloslutno proglasili da „će imati albansku državu“, pre nego što su se nakon nekoliko sati odmah žurno vratili i svoj NATO protektorat. Tako, baš kao što je albanski nacionalizam pretio da Južni tok pretvori u san, čini se da je to isto tako spreman da učini sa Balkanskim tokom, pošto su u toku samo šest kratkih meseci, Albanija i njen satelit Kosovo šokantno učinili: Prikazali zastavu iz doba fašizma nad Beogradom; Otvoreno proglasili svoje namere da na Balkanu jednostrano nametnu Veliku Albaniju; Oživeli iredentističke terorističke organizacije; organizovali nasilan granični upad u Makedoniju. Najviše zabrinjava to što SAD, EU, i NATO sve ovo uopšte nisu osudili, i zapravo, Albanija i Kosovo uživaju de-jure i de fakto podršku NATO, budći da je prva zvanični član Alijanse dok je Kosovo okupirano bondstilom, jednom od najvećih američkih baza u Evropi, Ove uznemirujuće činjenice otkrivaju implicitnu zapadnu podršku agresivnim akcijama Albanaca, dodajući verodostojnost analizama da su one zaista koordinirane od SAD kako bi se sabotirao ruski projekat Balkanskog toka. Prognoza i posledice Evo kako bi se situacija mogla dalje razvijati: Moguće širenje terorističkih upada na granične regione Srbije naseljene Albancima – Preševskoj dolini i u Sandžaku Zvanične izjave i vojne reakcije Albanije / Kosova / NATO / SAD u vezi terorističkih upada ( u Makedoniji i / ili Srbiji); Lojalnost albanskih političkih stranaka demokratski izabranoj vladi Makedonije; Novi vetar u jedra makedonskoj obojenoj revoluciji i njeno moguće pretvaranje u haos poput Evromajdana. Osim mogućeg poremećaja izgradnje Balkanskog toka i nasilne formalizacije Velike Albanije, posledice obnovljene etničke destabilizacije Balkanu mogu da obuhvate: Jačanje srpsko-makedonskih veza zasnovanim na zajedničkom položaju žrtve; Intenziviranje uticaja Carinske unije, ŠOS i Evroazijske unije i Srbiji i Makedoniji koje su opkoljene sa NATO i koje nisu članice EU. Pretnje kineskim planovima balkanskog Puta svile za gradnju pruge za velike brzine pruge od grčke luke Pirej do Budimpešte (preko Makedonije i Srbije); Moguće kinesko posredovanje iz senke radi rešavanja sukoba pre nego što oni uđu u spiralu van kontrole. Konačno, treba se nadati pokušajima posredovanja SAD/EU koja su ništa više nego diplomatski trikovi „dobrog policajca“ radi sprovođenja geopolitičkih planova „lošeg policajca“. Takođe, budite oprezni prema svakoj inicijativi ili izjavi koja bi se mogle tumačiti kao subverzivni poziv za vojnu intervenciju SAD / NATO u Srbiji i / ili Makedoniji.

Pročitajte još:Porošenko: Rat može da počne u svakom trenutkuUZBUNA: Rusija prodaje S-400 raketni sistem Kini

Izvor: sputniknews.com, Evroazija info