BEOGRAD - Reditelj DŽozef Sikorski priča o dokumentarcu "Kula narodu" koji je posvećen najvećem srpskom naučniku. Premijera filma biće 6. aprila u Beogradu. Za tako velikog humanistu današnji svet predstavljao bi veliko razočaranje, kaže Sikorski.
Neispunjen san Nikole Tesle o bežičnoj energiji koja će biti dostupna svima inspirisao je američkog reditelja DŽozefa Sikorskog da snimi dokumentarni film "Kula narodu", koji će 6. aprila premijerno videti beogradska publika u Sava centru. - U školama u Americi učili smo samo o Tomasu Edisonu. Prošao sam ceo obrazovni sistem, a da nikad nisam čuo za Teslu. Istražujući i otkrivajući njegov doprinos i žrtvu za dobrobit čovečanstva, smatrao sam važnim da svojim zemljacima i drugim ljudima pokažem ko je bio Tesla - kaže Sikorski i naglašava saradnju sa srpskom pijanistkinjom i kompozitorkom Marinom Arsenijević, čija je muzika "od velike važnosti za film".
Mogli ste da birate između stotina pronalazaka, ali ste odlučili da snimite film o laboratoriji u Vordenklifu i "misterioznoj kuli"? - Vordenklif je bio Teslin najveći san za čovečanstvo. NJegova želja da energija bude dostupna svima i da poveže ceo svet, danas je aktuelnija nego ikad. Jednako važno je da pokažemo zašto je propao taj projekat i ne dozvolimo da interesi moćnih korporacija i elita koje vladaju svetom ponovo osujete planove za dobrobit čovečanstva. Ali, koliko god da je tragična priča o Vordenklifu, ima nade da će se Teslin san ostvariti zahvaljujući međunarodnoj podršci. Internet komičar Metju Iman pokrenuo je donatorsku kampanju za obnovu tog istorijskog mesta. Ostvarujući delimično Teslin san o povezivanju sveta, Iman je preko interneta "povezao" sve poštovaoce slavnog naučnika, koji su novčanim prilozima omogućili da se sačuva njegova životna misija. To je bio neverovatan događaj koji me je i inspirisao da napravim film.
Kakva je budućnost ovog imanja na Long Ajlendu? - NJegova laboratorija sada je u dobrim rukama Teslinog naučnog centra. U obnovljenoj zgradi biće napravljen muzej koji bi trebalo da Amerikance nauči nešto o velikom geniju. Nadam se da će, osim očuvanja njegovog nasleđa, ovaj centar inspirisati mlade naučnike da odgovore na velike izazove svog vremena. Zbog godina kontaminacije terena, nemoguće je ponovo izgraditi kulu na originalnoj lokaciji, ali se nadam da će se njegovo istraživanje nastaviti na Vordenklifu ili nekom drugom mestu. Ranije sam mislio da treba izgraditi kulu kao spomenik naučniku, ali možda je bolje da taj "preživeli deo" ostavimo kakav jeste kao podsetnik kako zavist i nerazumevanje mogu da unište nešto veličanstveno.
Šta bi Tesla mislio o našem vremenu, u kojem se vode ratovi "u ime energije"? - Za tako velikog humanistu, današnji svet bio bi veliko razočaranje, posebno sukobi oko energetske nadmoći. Tesla je tražio obnovljive i neograničene izvore energije, od vetra, Sunca, do Vordenklifove kule. NJegovi izumi nisu bili namenjeni pojedincima, već celom ljudskom rodu.
Srpski naučnik će biti junak i vašeg narednog, igranog, filma "Delovi sa Olimpa"? - Početna sredstva za taj film smo donirali za kampanju Vordenklif, pa smo u fazi ponovnog prikupljanja novca. U međuvremenu smo okupili glumačku ekipu i počeli da pripremamo set za snimanje. Napravili smo i repliku kule koju ćemo koristiti u filmu, što je videla publika na svetskoj premijeri u hotelu NJujorker.
Pohvalio ga DŽarmuš
Svetska premijera filma "Kula narodu" održana je u oktobru, u hotelu NJujorker, u kom je Tesla proveo poslednji deo života. Projekciji su prisustvovale ugledne zvanice, među kojima i reditelji DŽim DŽarmuš i Robert Vilson, koji i sami pripremaju operu o Tesli. - DŽarmuš je sedeo iza mene i sve vreme sam slušao njegove pohvalne komentare. I Vilson mi je prišao i zahvalio se na divnom filmu. Komplimente smo dobili i od uglednih istoričara koji se ceo život bave Teslinim likom i delom.
Pročitajte još:
Izvor: Novosti
