Pravda

Da, divim se Vladimiru Putinu, njegovoj pribranosti u uslovima kada mu EU nameće novi hladni rat. Osim toga, predsednik Putin je vratio osećaj ponosa jednoj godinama ponižavanoj velikoj naciji. Izuzetno poštujem i njegov ekonomski patriotizam, rekla je nedavno Marin Le Pen, liderka najjače francuske (i među najjačima u Evropi) ultradesne stranke Nacionalni front, o ruskom predsedniku Putinu koji se zbog ruske umešanosti u ukrajinsku krizu našao na udaru sankcija Evrope. Ali, nije ona jedina od radikala koja uzdiže Putina. I Najdžel Faraž, čelnik najjače britanske radikalne desničarske stranke UKIP, kojoj predviđaju “solidan” rezultat na izborima za parlament, divi se Putinu kao odvažnom svetskom lideru. I nemački neonacisti iz NPD-a spominju Putina kao političara koji se bori za svoj narod, a pismo kojim su mu svojevremeno poželeli dobrodošlicu u Nemačkoj počinju rečima “vaša milosti”. NJihov vođa Udo Voigt govori o Putinu kao o političaru kojim se ne može manipulisati. Mađarski, grčki, slovački, italijanski i flamanski radikali pišu političke ode ruskom predsedniku kao “velikom vođi” i u njemu vide mogući oslonac za ono što oni žele – propast EU i zaustavljanje uticaja SAD-a na evropsku politiku. Možda najviše od svega, Putin im je brana neoliberalizmu koji “ugrožava” tradicionalne hrišćanske vrednosti i gradi zid prema “homoseksualizaciji” društva. Tako su, kada je Putin odobrio kontroverzni ruski zakon o zabrani propagande “netradicionalnih seksualnih odnosa”, poznat kao “antigej zakon”, na ulicama Rima osvanuli plakati s natpisom “Ja sam uz Putina". “Rusija ukazuje degradiranoj, zabludeloj i nestabilnoj Evropi prave moralne vrednosti”, poručio je tada Adriano Tilger, vođa italijanske ekstremističke neofašističke stranke Avanguardia Nazionale (Nacionalna avangarda). I u Evropskom parlamentu postoji zastupnička grupa Prijatelji Putina u kojoj su uglavnom desničari, a podržava ga i parlamentarna grupa Evropa za slobodu i demokratiju (EFDD) u kojoj je 48 zastupnika iz sedam članica EU. Oduševljenje ruskim predsednikom masovna je pojava među evropskim krajnjim desničarima, nezavisna i o samom Putinu. Evidentno je da zapadni radikalni konzervativci, protivnici EU, raznih manjinsko-kulturoloških liberalnih sloboda i dominacije Bele kuće na Starom kontinentu, u ruskom predsedniku vide alternativu svemu tome. Dive mu se i podržavaju ga kao ikonu i zaštitnika tradicionalističkih neokonzervativnih “vrednosti”. To što je Putin postao idol evropske ultradesnice nije izazvano samim Putinom. Kako kažu neki zapadni sociolozi, to oduševljenje Putinom zapravo je ono što bi ksenofobi želeli da Putin jeste. U njemu vide jakog lidera koji je, prema njihovu mišljenju, sposoban biti suparnik i konkurent “omraženom liberalizmu” i brana “kulturološkoj opasnosti koju predstavljaju migranti i gej aktivnosti”. Ali, to su iskrivljene slike, ali svakako i zanimljiv fenomen. Pravo je pitanje je li Vladimir Putin stvarno prava adresa i utočište za takva razmišljanja, ali evidentno je da krajnja desnica čeznjivo gleda u Putina, ne računajući na to kolika je njegova stvarna moć i snaga koju mu pripisuju te, pogotovo, što o svemu tome misle sami Rusi. Stalno se pojavljuju dokazi i “dokazi” da neke od tih organizacija ili njihove čelnike finansira Moskva ili neka od parafinansijskih ruskih institucija. Govori se da je osnivaču i legendi nacionalističke desnice Žan-Mari Le Penu svojevremeno kredit od dva miliona evra odobrio Vernonia Holding s Kipra iza kojeg, navodno, stoji famozni obrazac KGB agenta, nekada isteranog iz Velike Britanije zbog špijunaže, Jurija Kudimova. To nalikuje na nekakav DŽejms Bondovski zaplet, ali ne znači da nije nemoguće. Francuske novine sve češće navode da će kampanja Marin Le Pen za predsednicu Francuske biti pojačana rubljanskim injekcijama. I visoki zvaničnik te stranke Ludovik De Den sanja propast EU i NATO-a i kao zamenu nudi osovinu Pariz – Berlin – Moskva. Austrijska Slobodarska stranka poručuje da treba ukinuti sankcije protiv Rusije te se “protivi bilo kakvim novim zidovima u Evropi”. Zanimljivo je da su predstavnici nekih ultradesnih, ali i krajnje levih stranaka poslali svoje “posmatrače” na sporni referendum o pripajanju Krima. Tako su se u “posmatračkoj misiji” našli predstavnici mađarskog Jobika, grčke Zlatne zore, flamanskih ultraša i italijanske Forza Nouve pored nemačkih levičara iz Die Linke i grčkih komunista iz KKE. U ovom trenutku kada su odnosi Rusije i Zapada praktično već potvrdili početak novog hladnog rata, Rusija traži svaku priliku da na bilo koji način destabilizuje političku situaciju u zemljama EU i makar preko tih stranaka oslabi pritisak i sankcije. Na nedavnom skupu u Sankt Peterburgu zapadni desničari (Finci, Grci, Flamanci, Italijani, Englezi, Bugari) družili su se s ruskim nacionalistima i, na čuđenje ruskih medija, bili čak i snishodljiviji prema Putinu od svojih radikalno raspoloženih domaćina.

Pročitajte još:LAZANSKI: Namerno je napadnut Zvornik, taj grad i Drina su granica prema SrbijiZeman: Hašim Tači je ratni zločinacMasovne demonstracije širom Amerike

I desničari u istočnoevropskim zemljama igraju na kartu Putina. Ponekad je to zapravo neočekivana ljubav – poput mađarskih neonacista iz Jobika, druge stranke po jačini u toj susednoj zemlji, koji su srcem i dušom za “Putinovu ukrajinsku politiku” i u otmici Krima ne vide ništa sporno. Šta više, u tome vide i svoj uski prolaz prema velikomađarskim idejama na račun Slovačke, Rumunije i, naravno, Ukrajine, kojima bi oni rado otrgnuli koji komadić teritorije. I dok šalju pokude EU zbog sankcija Rusiji, Jobik će istovremeno održati komemoraciju mađarskim žrtvama budimpeštanskog antikomunističkog ustanka 1956. godine. Vođa tog profašističkog pokreta koji se iskazuje antisemitskim i antiromskim ispadima, Gabor Vona, održao je predavanje na moskovskom Univerzitetu Lomonosov, što je izazvalo neskriveno oduševljenje u toj mađarskoj stranci. Aleksandar Dugin, kontroverzni ruski konzervativno-nacionalistički filozof održava odnos s krajnjom evropskom desnicom. Mnoge desničarske srpske stranke pozivaju Srbiju da odustane od pregovora s EU i okrene se Rusiji i integracijama koje ona nudi. Izvor: Tanjug / Jutarnji.hr