Pravda

„Anex” rezolucije UN 37/194 iz 1982, Princip 1, precizira: „Zdravstveno osoblje, posebno lekari koji su zaduženi za negu zatvorenika i pritvorenih, dužni su da obezbede zaštitu njihovog fizičkog i mentalnog zdravlja i pruže terapiju bolesti istog kvaliteta i standard kaji se obezbeđuje osobama koje nisu zatvorenici ili pritvoreni.” Pomenuta institucija („sud” u Hagu) koja zahteva povratak gospodina Šešelja verovatno u načelu može, ali tehnički je dosta teško, da obezbedi odgovarajuće lečenje u Hagu. Svakako, ne samo da je praktičnije da se Šešelj leči u Srbiji. Rizik postoji, što i iskustvo s ranijim zatvorenicima pokazuje, od kojih je više preminulo u Hagu pod sumnjivim okolnostima, da to lečenje u Hagu neće biti adekvatno. U načelu se ovakva predviđena terapija ne može i ne sme sprovoditi van specijalizovane medicinske ustanove. Stoga bi gospodin Šešelj morao da ostane u Srbiji i da bez odlaganja počne sa terapijom. U međuvremenu, treba uložiti žalbu OHCHR-u. Ovaj pokušaj vraćanja gospodina Šešelja u haški zatvor je kršenje ljudskih prava od strane ICTY i treba da označi kraj ovog ilegalnog suda. Naši mediji, na primer „Politika„, izgleda nikad nisu komentarisali tu rezoluciju UN. Ako jesu, radovalo bi me. Ali, to treba ipak sad ponovo uraditi - iz očiglednih razloga.

Pročitajte još:Policija zahteva da se Kirbi javno izviniVučić pozvao Ciprasa u Beograd – dolazi u maju!

Takođe, Ivan Janković, u svojoj knjizi „Zabrana zlostavljanja - priručniku za policiju i zatvorsko osoblje”, Beogradski centar za ljudska prava, 2010. - mada površno diskutuje taj aspekt zdravstvene zaštite zatvorenika, ne spominje neke važne aspekte koji su potencirani u rezoluciji 37/194, kao recimo Principle 1 i Principle 6 iz aneksa. To je sada neobično važno. Izvor: Fakti.org