Pravda

Celo naselje smrdi na naftu, a neki stanovnici su morali da se evakuišu, dok neki odbijaju da napuste svoje kuće. Brojne kuće su uništene i oštećene, a meštani za incident krive naftnu kompaniju iz Kanade. Za ovaj incident se malo zna, jer lokalni mediji selektivno izveštavaju o ovom incidentu koji se dogodio na bušotini nafte koja pripada kanadskoj kompaniji Bankers Petroleum. Izveštavanju o ovom incidentu nisu se bavili ni drugi mediji u regionu. – Prvo sam mislila da je pukla neka cev. Ne znam šta ćemo. Kuća nam je pukla napola. Kuća koju smo s teškom mukom gradili celi život – kaže žena iz Marinze u televizijskom prilogu Al Jazeere koja je uradila izveštaj o tom incidentu. Retki albanski mediji vrlo selektivno izveštavaju o ovom događaju očigledno katastrofalnih razmera po tamošnje stanovništvo. Vlasti su zbog ozbiljnosti situacije, teškog zagađenja vode i tla i vazduha, oštećenja kuća, opasnosti od eksplozija i nebrojenih gejzira iz kojih šikljaju stotinu metara visoki stubovi plina pomešanog s vodom i blatom – naredili evakuaciju stanovništva. Neki od seljana su odbili evakuaciju, ali većina je ipak napustila selo, u strahu za život od mogućih novih erupcija i eksplozija. Inače kompanija Bankers Petroleum radi u Albaniji od 2004. godine i iz bušotina od tada izvlači milione tona nafte, te je nedvojbeni uzročnik nesreće koju je prouzrokovao “postupak ekstrakcije nafte i plina iz škriljca koji uključuje upumpavanje znatnih količina vode i hemikalija u stene”, kako su objasnile vlasti. Albansko stanovništvo se već godinama žali i protestvuje zbog čestih eksplozija i podrhtavanja tla, te zagađenja pitke vode i vazduha, kao i poljoprivrednog zemljišta, ali bez posebnog uspeha. Umesto odgovora na proteste, u julu prošle godine albanski predsednik Bujar Nishani odlikovao je direktora Bankers Petroleuma Ebijaa Badvija odličjem, odnosno “nagradom za posebne civine zasluge” tokom ceremonije u tamnošnjoj predsedničkoj palati, kako se saznaje u Kanadsko-albanskom privrednom veću. – Ove erupcije nije izazvala kompanija Bankers Petroleum. Vrlo su male šanse da mi imamo bilo kakve veze s ovim. Ali biće istraga koja će pokazati šta se desilo – izjavio je iz kompanije Bejn Asnus za Al Jazeeru. Ipak, premda je do sada uglavnom negirala svoju odgovornost za navedene incidente, u međuvremenu je svoju vezu s najnovijim incidentom kataklizmičkih razmera morala da prizna i nagrađena kompanija, koja naftnim poljem Patos-Marinza, najvećim kopnenim izvorom nafte u Evropi, upravlja od 2004. godine. Kanadski investitori, kako ih albanske vlasti i njima pripadajući mediji vole da ih zovu, ubrzo su preuzeli vlast i nad poljem Kucova, drugim najvećim albanskim izvorom nafte. Takođe, uprkos ogromnom profitu kojeg izvlače iz albanskih bogatstava, a nauštrb lokalnog stanovništva, kompanija je dodatno stimulisana i kreditom Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u iznosu od 200 miliona dolara, uz odlaganje otplate do 2020. godine. Inače, ista kompanija je prema dostupnim podacima, u Albaniji prošle godine ostvarila od oko 600 miliona američkih dolara dobiti, čime je navodno postala najprofitabilniji albanski privredni subjekt, što i nije čudno, kada se zna kako građani u Albaniji plaćaju benzin koji je među najskupljima na svetu, znatno skuplji nego u okolnim državama. Petljanje s naftom na ovom području započeto je još 1957. godine, kada su istraživanja tamo započeli stručnjaci iz ondašnjeg Sovetskog saveza, albanskog saveznika. Međutim, već tada je prvi put eksplodirala bušotina, pa je kompletno selo preseljeno severnije, a vatre na mestu eksplozije su bez mogućnosti gašenja gorele sledeće četiri godine. Kako se tvrdi, erupcije od pre par dana su se desile otprilike na istom mestu kao i nekad. Do ranih osamdesetih godina prošlog veka je zbog nafte lokalno stanovništvo imalo i određene koristi od eksploatacije u njihovom dvorištu – makar bi jedan član domaćinstva imao nekakav posao vezan uz crpljenje nafte, a imali su i neke druge beneficije zbog života u nezdravom okruženju. Ipak sada je bitno drukčije. Tek pedesetak žitelja je na ovaj ili onaj način radi za naftnu kompaniju, a dohodak po stanovniku je znatno niži nego u drugim područjima Albanije. Povrh svega toga, oni koji se bave poljoprivredom i stočarstvom ne mogu da žive od toga, jer njihove proizvode zbog zagađenosti polja i voda malo ko više želi da kupi. Pogledajte video:

Pročitajte još:Francuski kontraadmiral: Evropske zemlje treba da napuste NATO i obnove odnose sa RusijomKratko i jasno: Srbija se kreće prema pobuni

Izvor: tris.com.hr,Telegraf