Pravda

Agrarna konfederacija Ukrajine je novembra 2013. podnela zakonski amandman koji bi doneo „benefite“ globalnim agro-proizvođačima, dozvoljavajući široku primenu genetski modifikovanih semena. U pozadini tamošnjih dramatičnih političkih zbivanja, ovaj preokret je prošao gotovo neprimetno, iako Monsanto na ukrajinskom poljoprivrednom tržištu lobira poduže – američka ambasada u Kijevu je 2007. zahtevala od Vlade Ukrajine da preduzme odgovarajuće mere protiv prodavaca „lažnog“ semena, što će reći protiv proizvođača konkurenata transnacionalnim korporacijama. Kada su GMO usevi i zakonski uvedeni na ukrajinsko tržište 2013. godine, zasađeni su na oko 70% svih polja pod sojom, 10-20% kuruznih polja, i preko 10% polja pod suncokretom – prema različitim procenama. To je oko milion hektara zemljišta na kojem rastu GMO usevi (ili 3% od ukupnog poljoprivrednog zemljišta Ukrajine). Ostavljajući za trenutak po strani kontroverzu o štetnosti GMO, hajde da razmotrimo kako će zauzimanje ukrajinskog tržišta od američke multinacionalne agro-korporacije uticati na privredu EU. Amerikanci ukrajinskog porekla na čelu Ukrajinsko-američkog poslovnog saveta su od sredine ’90.ih bile ključ za ostvarivanje strane kontrole nad ukrajinskom agroindustrijom. Za dve do tri godine, kada će relevantne odredbe Sporazuma o pridruživanju između Ukrajine i EU stupiti na snagu, Monsantovo lobiranja će transformisati ukrajinsko tržište u oligopol sastavljen od američkih korporacija. Iako su kijevskim medijima puna usta patriotizma, malo je verovatno da će se pojaviti neki heroj i boriti za pravo budućih generacija Ukrajinaca da žive i rade na zdravoj zemlji. Intelektualnim standardima rada Ukrajinskog žitarskog udruženja, najvećoj krovnoj organizaciji ukrajinskih poljoprivrednika, iskazanim u najnovijem saopštenju, ne treba daljih komentara. Poljoprivredni proizvođači će za par godina povećati korišćenje biotehnologije licencirane iz SAD, na koju član 404 Ugovora o pridruživanju sa EU ponešto dvosmisleno upućuje kao na „najbolju praksu … za poljoprivrednu politiku“. Pravljenje ukrajinskih poljoprivrednika zavisnim od semena koje se jedino može nabaviti iz Amerike je deo nemilosrdne PR kampanje koja promoviše GMO tehnologiju širom Evrope, modifikujući mozak i zdrav razum rečima kao što su „inovacije“, „biotehnologija“ i „jedinstveno evropsko tržište“. Kada za nekoliko godina dodatne odredbe Sporazuma o pridruživanju Ukrajine Evropskoj uniji budu stupile na snagu, Monsanto će moći da računa na značajno povećanje površina pod GMO usevima u Ukrajini. Posle toga će moći da se vrati u svoju ulogu kolonijalne sile, grabeći profit sa novih tržišta, iako Indija, na primer, već zna da ta priča nema srećan kraj. Monsanto je odatle izbačen pre nekoliko godina, posle masovnih samoubistava lokalnih poljoprivrednika – kako piše „Tajms of Indija“. Zbog budžetskog deficita i zavisnosti od MMF-a, ukrajinske banke su čvrsto vezane za strane izvore finansiranja. Krediti MMF-a, pomoć Svetske banke i drugih međunarodnih organizacija su osigurani bogatom ukrajinskom crnicom, i u praktičnom i pravnom smislu. Lokalne banke će nuditi povoljne kreditne uslove samo onim poljoprivrednicima koji pristanu da koriste serifikovane herbicide. Naravno, Monsantove. Tako će korporacija imati stalan prihod od dragocene crnice, cedeći je dok plodnu zemlju ne isposti. Još jedan dokaz da američki investitori iskreno cene vrednost ukrajinske crnice može se videti u nedavnoj kupovini udela od strane investicionog fonda Siguler Guff & Co u ukrajinskoj luci Iličivsk, specijalizovanoj za izvoz poljoprivrednih proizvoda. Ukrajina kontroliše trećinu obradivog zemljišta u Evropi. Ishitreno uvođenje biotehnologije u zemljama u razvoju dovodi do veoma loših rezultata, očiglednih u Latinskoj Americi i Africi. Ali farmeri Evrope će propasti mnogo ranije. NJihova roba, koju proizvode radnici iz EU, gde je cena rada preterana, neće moći da se takmiči sa prilivom GMO proizvoda iz Ukrajine. Poljski poljoprivrednici odlično znaju gde sve ovo vodi. Ali ne mogu pobediti u sudskoj borbi protiv advokata multinacionalnih giganata, pa su 2013. godine promenili taktiku i prešli na masovne proteste. Za razliku od njih, poljoprivrednici u Francuskoj, Nemačkoj i drugim zemljama EU su i dalje ravnodušni. Razlog: evropski farmeri, donekle uklonjeni iz politike, još nisu shvatili da propagandna Vašingtona o „stvaranju demokratije u Ukrajini“ ima samo jedan cilj – da nabaci još jedan laso oko evropske privrede i njenih poljoprivrednih proizvođača, i obori ih na kolena.

Pročitajte još:Snajperista Berić o strahotama koje je video u Novorusiji: Slediće vam se krv u žilama (VIDEO) ČETIRI GODINE RATA U SIRIJI: Obruč oko Bašara el Asada

Izvor: ORIENTAL REVIEW Prevod: Ćirilizovano