Pravda

Pismo prenosimo u celosti:   Poštovani, Obraćamo Vam se u ime svih roditelja koji žele da u ime svoje dece, a u okviru zakona, slobodno odlučuju o njihovoj vakcinaciji. Zbog najave Ministarstva zdravlja i Odbora za zdravlje i porodicu o stavljanju u skupštinsku raspravu predloga o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, a koje su izazvale buru u velikom delu javnosti, zahtevamo u ime svih ogorčenih i zabrinutih roditelja, naše dece i budućih pokolenja, da hitnim postupkom obustavite ovu proceduru. Pozivamo se na neprikosnovena ljudska prava garantovana Ustavom RS, na Međunarodnu konvenciju o ljudskim pravima u primeni biomedicine, kao i na prava pacijenta (iako naša zdrava deca nisu pacijenti). Deca nisu i ne mogu biti vlasništvo države. Ona nisu ničije vlasništvo. Ni nas, roditelja. Ali kada je u pitanju njihovo zdravlje, roditelji su ti koji odlučuju o medicinskim merama koje će prihvatiti, u najboljem interesu deteta. I jedini su koji nose odgovornost. Da li imamo pravo da odbijemo predloženo lečenje? Naravno da imamo. U evropskim zakonima (sa kojima Odbor za zdravlje i porodicu Skupštine RS teži da se usaglasi, iako mi nismo u EU?), apsolutno je zabranjeno vršiti invazivne metode nad pacijentom bez njegovog pristanka, a po tim istim zakonima svaki ubod se smatra invazivnom metodom. Kako će se, onda, predloženim izmenama postići ta usaglašenost? Kako invazivni postupak može odjednom da postane preventivni? Na osnovu čega? Na osnovu proglasa? Pred učestalošću neželjenih efekata više niko ne sme da zatvara oči, a naročito ne da prisiljava roditelje i decu na to. I pri tome ne preuzima nikakvu odgovornost u slučaju neželjenih efekata i teških posledica vakcinacije. Američko lekarsko društvo se izjasnilo da nije etično prisilno vakcinisati ljude, a isto to je uradilo i hrvatsko. Kada se članovi Odbora pozivaju na susede i odluku hrvatskog Ustavnog suda kojom se poništavaju prava građana i roditelja, onda bi, takođe, trebalo da javno kažu i da je Povjereništvo za medicinsku etiku Hrvatskoga liječničkoga zbora još u januaru 2012. jednoglasno donelo odluku da prisilno vakcinisanje protiv zaraznih bolesti nije u skladu sa lekarskom etikom i da lekar ima pravo da odbije prisilnu vakcinaciju pozivajući se na priziv savesti. I kod nas, među pedijatrima, lekarima drugih specijalnosti pa i farmaceutima takođe ima onih koji smatraju da je roditelj taj koji treba da snosi odgovornost i donosi odluku o vakcinaciji, jer su svesni šta znači preuzeti na sebe rizik da se nekome upropasti zdravlje i život. NJima se ne dozvoljava da iznesu svoje mišljenje i iskustvo i nedvosmisleno im je na Odboru zaprećeno da u javnosti, na bilo koji način, iznose sumnju u kvalitet i delotvornost vakcina i vakcinacije, a da se u suprotnom disciplinski organi Lekarske komore Srbije moraju pozabaviti time. Drugim rečima, lekarima je naloženo da ne smeju obavljati svoj posao po iskustvu, savesti, ličnom ubeđenju, u najboljem interesu pacijenta u skladu sa profesionalnom etikom? Da li to znači da se i njima i roditeljima nameće iskrivljena istina? Da li to znači da se istina prećutkuje? Da li to znači da Odbor nije zainteresovan za istinu?! Ovakva javna pretnja lekarima u potpunoj je suprotnosti sa onim što je navedeno na zvaničnom sajtu Batuta. A tamo jasno piše na strani 32 Izveštaja o imunizaciji za 2013. godinu da: "Broj registrovanih neželjenih reakcija nastalih nakon imunizacije ne odgovara očekivanom broju koji se navodi u uputstvima proizvođača za primenu vakcina koje se primenjuju u Programu imunizacije. Neophodan je kvalitetniji nadzor nad neželjenim reakcijama nakon imunizacije po standardima SZO po kojima su jasno definisani entiteti koje treba prijavljivati. "Takođe u tom izveštaju stoji i da: "Pojedini okruzi ne dostavljaju prijave neželjenih reakcija, što govori o neadekvatnom nadzoru i nepoštovanju Pravilnika. Prisutni su ograničavajući faktori koji utiču na kvalitet nadzora: pedijatri/lekari nedovoljno zainteresovani/motivisani za prijavljivanje, ne poštuje se procedura prema Pravilniku za dostavljanje obrazaca, dostupna dokumentacija zaključaka i potvrda Stručnih timova je nepotpuna, nepostojanje Stručnog tima na nacionalnom nivou, saradnja sa Agencijom za lekove i medicinska sredstva je neadekvatna." Znači, sa jedne strane pretnje i roditeljima i lekarima, a sa druge se javno tvrdi kako su lekari nezainteresovani i nemotivisani za prijavljivanje neželjenih efekata i posledica vakcinacije? Naša pitanja se i dalje nižu: kako je moguće da pacijent koji je životno ugrožen (kancer, leukemija) ima pravo da odbije predloženu meru lečenja, a roditelji zdrave dece nemaju izbor? Kako je moguće da osobe nosioci i prenosioci zaraznih bolesti (AIDS, hepatitis C, hepatitis B, mononukleoza, koksaki virus itd) imaju pravo da odbiju svaku vrstu lečenja, da ne budu diskriminisani, da im se garantuju njihova ljudska prava, a zdrava deca ih nemaju? Kako je moguće da članovi Odbora dobro znaju kakav status ima Srbija u SZO (kao zemlja u razvoju), što je nedavno javno rekao i ministar Lončar, da znaju da su vakcine koje stižu u našu zemlju škart, nepotrošene ili eksperimentalne, a da ipak toliko insistiraju na tome da se takve vakcine zakonski nametnu kao obaveza za svako zdravo dete? Kako je moguće da se u zemljama u razvoju, po novim kriterijumima SZO, smrt deteta uzrokovana vakcinama ne beleži kao smrt od vakcine? Kome to ide u prilog? Zar su naša deca i njihovi životi manje vredni od života dece iz razvijenih zemalja? Zbog čega se već sada, kada predlog zakona čak nije ni ušao u skupštinsku proceduru, preti roditeljima plaćanjem visokih kazni u slučaju odbijanja vakcinacije, postavlja uslov da dete bude vakcinisano da bi dobilo potvrdu za upis u školu, kada je pravo na školovanje zagarantovano svakom pojedincu? Čak je i laiku jasno da dete koje nije vakcinisano ne može biti prenosilac bolesti detetu koje jeste vakcinisano, već može biti samo obrnuto, što je dokazano mnogobrojnim studijama. Kakvu opasnost predstavljaju nevakcinisana deca kada postoji toliko studija koje pokazuju da bolesti šire upravo vakcinisani? Kako nevakcinisana deca mogu preneti bolest vakcinisanoj ako su ona zaštićena vakcinama? Zašto u Srbiji nisu urađena istraživanja i studije sa jasnim ciljem da se utvrdi ko širi zaraze? To se veoma lako može utvrditi što bi članovi Odbora morali da znaju bolje od nas. Dana 05.04.2015. mi, roditelji, slobodni građani Republike Srbije, okupili smo se na Trgu Nikole Pašića u Beogradu, da javnim protestom iskažemo naše neslaganje sa predloženim promenama zakona kojima se oduzimaju ljudska prava, da zahtevamo da se predložene izmene povuku iz procedure i da jasno stavimo do znanja da naša deca nisu državna svojina. Naša deca imaju sva prava stečena rođenjem da rastu zdrava i srećna, a mi, njihovi roditelji imamo odgovornost i obavezu da ta njihova prava štitimo i radimo u njihovom najboljem interesu. Sa ovog skupa zahtevamo da se ove sramne promene zakona obustave i da se u Srbiji donese zakon o dobrovoljnoj vakcinaciji kao što je to u skoro svim zemljama EU. S poštovanjem, roditelji Dana 06.04.2015. U Beogradu

Pročitajte još:Nezadovoljno građani odgovorili: Zašto nema ljubavnih afera u javnoj upravi?ELIKSIR BOMBA: Toliko će vam popraviti krvnu sliku da će vam lekar tražiti recept!

Izvor: Pravda