Pravda

Dok su nemačke TV stanice juče uživo prikazivale konferenciju za novinare u Moskvi kada su potpisivani sporazumi između Grčke i Rusije, deo nemačkih medija bukvalno je širio strah od susreta dva lidera u Moskvi, u čemu se istakao nemački najtiražniji dnevni list i izraziti tabloid „Bild” koji svojim naslovom bezmalo vrištao: „Da li Putin i Cipras kuju anti-Merkel pakt?” Detaljno opisujući plan Ciprasove posete, uz ocenu da je grčki premijer „jedva čekao” da poseta počne, „Bild” ističe da Ciprasa i Putina povezuje njihova prošlost „kao crvene aparatčike i borce protiv zapadnih ’imperijalista’ i ’kapitalista’”. „Ceo svet se ipak pita šta zaista planiraju Cipras i Putin tim svojim susretom iza zidina Kremlja i tako blizu mogućem državnom bankrotu Grčke”, piše tabloid, čiji prvi čovek inače važi za nekog ko ima dobre veze sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel. „Kuju li bivši komunisti možda pakt protiv jake žene Evropske unije, Angele Merkel?” List Ciprasa opisuje kao Putinovog „trojanskog konja u Evropi”, tvrdeći da razgovori Ciprasa i Putina ne mogu da budu dobronamerni. Komentator „Bilda”, a nekadašnji portparol vlade kancelara Gerharda Šredera, piše da Cipras mora znati da ugrožava NATO „ako padne na rusku pesmu”, a „da i dalje samo Evropska komisija, Međunarodni monetarni fond i Evropske centralna banka mogu da spasu Grčku bankrota”. Međutim, i ugledni mediji poput „Cajta” strahuju da će Rusija izvršiti pritisak na Grčku da promeni svoju spoljnopolitičku poziciju tako što će joj ukinuti sankcije na izvoz povrća u Rusiju koju je Moskva uvela svim državama članicama EU kao kontrameru na njihove sankcije Moskvi zbog ukrajinske krize. Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc, svojevremeno prvi zvaničnik iz EU koji je Ciprasu čestitao izbornu pobedu, sada u razgovoru za „Cajt” kaže da samo može da ga posavetuje da se ne igra evropskim jedinstvom. S druge strane, Elmar Brok, predsednik spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta i među demohrišćanima Angele Merkel svojevrsna siva eminencija za pitanja spoljne politike, kaže da je Ciprasova poseta Moskvi „gest pretnje”. „On želi da pokaže da Grčka ima druge opcije”, ističe Brok. Međutim, pojedini analitičari ukazuju da bi od Nemaca i EU više trebalo da se plaše Grci eventualne saradnje sa ruskim predsednikom, jer Rusija zbog sopstvene ekonomske krize izazvane sankcijama ali i niskom cenom nafte nema novca da daje Grčkoj kako bi namirila dugove. Oni ukazuju da to što Moskva planira da ukine sankcije na uvoz povrća iz Grčke, Kipra i Mađarske kako bi napravila razdor u spoljnoj politici Evropske unije ne znači da će Atina od tog posla dovoljno profitirati kako bi se spasla bankrota.

Pročitajte još:Ruski arsenal za treći svetski ratDržavljanin Srbije sa porodicom zarobljen u Jemenu

Nemački vicekancelar i ministar ekonomije Zigmar Gabrijel je u razgovoru za „Rajniše post” nastojao da umanji strah od ovakvih geopolitičkih potresa. „Ne mogu da zamislim da je iko u Atini spreman da okrene leđa Evropi i da se baci u zagrljaj Rusiji”, rekao je Gabrijel koji je prekjuče oštro reagovao na grčke zahteve da joj Nemačka plati bezmalo 279 milijardi evra na ime odštete za zločine počinjene u Drugom svetskom ratu, označivši ih „glupim”. Međutim, zbog ovakve ocene on se našao na meti kritike liberalne štampe, poput „Frankfurter rundšaua” koji je istakao da Gabrijel pojednostavljuje situaciju i da „nemačka ’feudalna’ pozicija kojom se očigledni sukob jednostavno proglašava rešenim nije prihvatljiva u pogledu zločina na osnovu kojih se traži odšteta”. „Čak i posle sporazuma iz 1990, kojim je navodno rešila sve postratne zahteve za odštetu, Nemačka je sklapala specijalne sporazume o kompenzacijama za nacističke zločine, na primer u formi fonda za prisilne radnike. Zašto ne tražiti sličan model za Grčku”, pita se „Frankfurter rundšau”, ukazujući da je to i moralno pitanje za Nemačku. Međutim, ono što većinski iritira nemačku elitu jeste činjenica da Ciprasova poseta Moskvi i zahtevi za reparaciju dolaze u trenutku kada Atina pokušava da odobrovolji kreditore da joj daju dodatne 7,2 milijarde evra, pri čemu danas mora MMF-u da vrati 458 miliona evra odavno odobrenog kredita. Izvor: Politika (Nenad Radičević)