Pravda

Dva puta tokom dvadesetog veka desničarske snage i njihovi patroni – lokalni i spoljni – mislili su da je levica došla do svog kraja. Prvi put to se dogodilo nakon građanskog rata; drugi put nakon kraha „postojećeg socijalizma“ koji je kulminirao raspadom SSSR 1991. U to vreme, kraj ideologija i istorije su promovisale pristalice kapitalizma širom sveta kao nepobitnu istinu. U oba navrata u Grčkoj levica se vratila kao pobednik. Godine 1958, na vrhuncu hladnog rata, ujedinjena levica postala je druga politička snaga u zemlji. Početkom 21. veka pojavila se nova jedinstvena i ujedinjena levica sa vizijom socijalizma 21. veka sa demokratijom i slobodom. Potom 2004, kada je Siriza formirana ujedinjavanjem različitih snaga i kombinovanjem različitih kultura na levici. Trebalo bi napomenuti da logo Sirize sadrži tri zastave – crvenu laburističkog pokreta, zelenu ekologije i ljubičaste feminizma i drugih savremenih socijalnih pokreta. Posle 2014. put Sirize nije bio nimalo lak. Ipak, izvukli smo ideje i iskustva iz njenog udruživanja sa novim socijalnim pokretima, učestvovanja u Svetskom i Evropskom socijalnom forumu. Bili smo u prvim redovima demonstracija protiv neoliberalne kapitalističke globalizacije proglašavajući da je „drugačiji svet moguć“. Kada je 2008. izbila velika i multidimenzionalna međunarodna kapitalistička kriza u SAD, Siriza je predstavila alternativni predlog za vlast u antineoliberalnom pravcu, predlog koji su podržali naši učesnici u velikim demonstracijama na gradskim trgovima. Kroz proces ponovne izgradnje organizacije i izrade programa, grčki narod je prihvatio Sirizu, koja je 2012. izabrana u opoziciju, čime je popločan put za istorijske promene 25. januara ove godine. Pretpostavimo da vlada zemlje koju vodi premijer Aleksis Cipras, harizmatični predsednik Sirize, ima težak posao, nakon poraza vlade koja je levici ostavila socijalne ruine, prezaduženu ekonomiju i stopu recesije koja je dostigla 25 odsto u proteklih pet godina. Shodno tome, vlada koju je formirala Siriza i Partija nezavisnih Grka (čija nam je saradnja bila potrebna ne bi li obezbedili parlamentarnu većinu od više od 151 mesta, koliko je po ustavu zemlje potrebno za formiranje vlade) od samog početka je preduzela herkulovski posao, unutar Evrope sa socijalnim i političkim odnosima koji su neprijateljski nastrojeni prema levici i antineoliberalnim snagama. Ipak, uprkos teškoćama, nova vlada čvrsto insistira na poštovanju obaveza prema grčkom narodu. Naš prioritet je bio da se izborimo sa humanitarnom krizom a mnoge od prioritetnih mesta su već usvojeni u parlamentu. U isto vreme, za protekla dva meseca smo pregovarali sa našim partnerima u evrozoni, tragajući za solidarnim i uzajamno korisnim sporazumom. Mi ne bismo da izaberemo opciju da Grčka ostane izvan evrozone ili EU; mi se borimo da obezbedimo da naša zemlja ima jednaku ulogu u evropskim tokovima. Nova vlada Grčke učestvuje u razgovorima sa određenim zahtevima u potpunosti svesna velikih teškoća. Današnja EU nije jedinstvena Evropa kako govore i prema našem mišljenju radikalne promene su potrebne a svode se na „ponovno uspostavljanje Evrope“. Boreći se unutar EU nismo izgubili evropsku viziju. Želimo istinsku ujedinjenu Evropu od Atlantika do Urala uz uverenje da mir i bezbednost Evrope ne može da egzistira bez Rusije a još manje protiv nje. To je takođe važna lekcija antifašističke pobede u Drugom svetskom ratu, a 70. godišnjica tog događaja biće obeležena 9. maja. Što se tiče Balkana, Siriza veruje da region ne sme da bude „dvorište“ Evrope. Balkan je Evropa, oni mogu i moraju predstavljati mirnu bazu podrške u našem zajedničkom evropskom domu.

Pročitajte još:Uoči 9.maja ili Rusija i savezniciSlovensko bratstvo je zabluda osim…

Izvor: Danas