Pravda

"Art Magazin" je emisija koja se bavi kulturom. U vremenu kada se gledanost stiče oskudno obučenim gostima, psovkama i svađama, koliko se gledaju emisije koje se bave lepšim temama? Iz iskustva mogu da kažem da se ipak gledaju emisije koje obrađuju teme iz kulture. Koliko god mnogi nemaju sluha za tako nešto, postoje i oni koji će pre pogledati dobru emisiju u kojoj gostuje slikar, književnik ili glumac nego da po ceo dan prati neki rijaliti šou. Ukusi su različiti i svako ima pravo da gleda šta mu odgovara, ali kao neko ko je predstavnik mlađe generacije i neko ko upravo uređuje takvu vrstu emisije, mislim da bi trebalo dati više prostora za emisije edukativnog karaktera. Nemam ništa protiv komericjale, poštujem svačiji rad, ali hajde da ponudimo nešto novo, nešto što će probuditi svest kod mladih. Hajde da im damo da razmišljaju, da se pokrenu, da sami stvaraju nešto. Mislim da je to našim medijima potrebno, znanje i entuzijazam mladih ljudi, jer ima i onih koji teže ka višim vrednostima. Pa, zašto bismo im tako nešto uskratili. Odakle Vam ideju za ovakvu emisiju? Moram da priznam da nikada nisam razmišljala da ću imati autorsku emisiju. Uvek sam bila opredeljena za radio i štampu, a televizija se desila sasvim slučajno. Pre tri godine otišla sam na praksu na Art televiziju. Tako sam upoznala Dejana Jelaču, glumca i voditelja emiije „30 minuta“ koja se emituje na Artu. Tako je sve i počelo. U početku sam dolazila da pratim njegova snimanja, i u jednom trenutku im je nedostajao voditelj koji bi uređivao emisiju koja bi išla subotom od 20 časova. Dejan je predoložio mene i odmah sam pristala. U početku je bilo zaista teško, ali nijednog trenutka nisam sumnjala u sebe. Novinarstvo je nešto što ja volim i za šta sam se školovala, pa mi samim tim svaki posao koji ima veze sa medijima nije  teško pao. Sam koncept emisije mi se dopao, jer je u centru kultura, a to je nešto što je meni blisko. Da li je Vaša publika mlađa ili ipak starija? Art televizija ima svoju ciljnu grupu, pa je samim tim i „Art magazin“ dobio svoju publiku. Uglavnom je to publika starija od 35 godina, ali ima i onih mlađih. Uvek se trudim da preko društvenih mreža obaveštavam ko će biti gost u sledećoj emisiji. Na taj način privučem onoga kome je taj gost zamimljiv. Kada gostuje neka mlada muzička umetnica ili glumac, znam da će mlađe generacije to veče biti uz“Art magazin“. Sve više je mladih koji gledaju moju emisiju i to mi je posebno drago. Oni malo stariji znaju koliko je kultura bitna, a mlađe generacije tek to pokušavaju da prepoznaju. Zato volim kada mi pišu oni malo mlađi i kada mi daju savete i sugerišu koga bi voleli da vide u narednim emisijama. Glumci, pisci, slikari i svi oni koji rade na očuvanju umetnosti i kulture su Vaši gosti. Da li smatrate da je teško biti umetnik u našoj zemlji? Svakom umetniku je teško da pronađe svoje mesto tamo gde vlada kič i šund. Mislim da u našoj zemlji ima još onih koji se bore da očuvaju kulturu i da je podignu na viši nivo. Sigurno im je teško, ali stalno pokušavaju i ne predaju se. U kontaktu sam sa mnogim  piscima, glumcima, umetnicima, i moram da priznam da im nimalo nije lako. Pronalaze razne načine da ponude publici nešto kvalitetno, nešto vredno. Samo je pitanje da li publika pored silne komercijale koja im se plasira ima sluha  da čuje nešto drugačije, nešto mnogo dragocenije. To je problem kojim bi trebalo da se bavimo. Kakvi su sagovornici današnji umetnici? Svaki sagovornik je poseban na svoj način. I pored toga što im je teško na današnjoj kulturnoj sceni, oni plivaju i ne pokazuju nezadovoljstvo. Naprotiv, veoma su optimistični i gledaju napred. Zato i volim da ih ugostim u svoju emisiju, jer ta energija se prosto oseti. Svaki put naučim nešto novo, razmenimo iskustva, pročitamo pesmu, otpevamo nešto, razgovaramo o slikarstvu, vajarstvu... Divno je imati umetnike za sagovornike i možda je upravo ta njihova neposrednost, optimizam i vera u bolje sutra razlog zašto volim da ih dovedem u emisiju. Takvi ljudi i njihov rad su vredni pomena u medijima. Ko su Vam najdraži sagovornci? Ne mogu konkretno da se opredelim za neku profesiju koja mi je najdraža. Samim tim što mi je neko gost u emisiji znači da poštujem njegov rad i to mi je dovoljno da ga pozovem. Volim da razgovaram sa onima koji su potpuno nepoznati javnosti, jer sam ja ta koja otkriva gledaocima čime se bave, šta im je misija. Pored toga se trudim da dovedem ličnosti koje se ne  pojavljuju često u medijima, nekoga na koga smo možda čak i zaboravili.  Nemam problem da pozovem i novinare, voditelje, jer ih ne smatram konkurencijom. Nikada nisam gledala na nekog od njih kao na opasnost, naprotiv, volim zdravu konkurenciju. Većina nas se i privatno druži, čak se i dopunjujemo, pitamo jedni druge za savete. Kada voliš svoj posao i kada si ispunjen, ne gledaš na svoje kolege kao na nekoga ko bi ti oteo posao. Zato novinari i vole da dođu kod mene u emisiju. Šta nas očekuje u narednim emisijama? S obzirom na to da je proleće i da se u Beogradu i gradovima širom zemlje svašta sprema od kulturnih dešavanja, ekipa emisije će pratiti sve što je aktuelno i obeveštavati gledaoce gde mogu da odu, a da se lepo provedu. Izložbe, koncerti, seminari, radionice, književne večeri samo su neka od dešavanja koja ćemo pratiti. Pored toga, dovešćemo i neke zanimljive glumce i muzičare.

Pročitajte još:„Frojdova ljubavnica“, roman koji otkriva tajne nesvakidašnjeg ljubavnog trouglaIstorija Beograda poznata u kontinuitetu 7.000 godina

Izvor:Pravda/Marija Gojković