Sibirski proizvođač, pod upravom Vladimira Bogdanova, prijatelja Vladimira Putina, sakupio je oko 34 milijardi dolara gotovog novca, procenjuje Blumberg.</spa
Surgutneftegaz - jedna od najvećih naftnih kompanija na svetu, može steći 19,5 posto akcija Rosnjefta, koji će biti stavljen na prodaju, piše Blumberg. Ovo će pomoći da refinansira 23,5 milijardi dolara duga Rosnjeft, koja dospeva na naplatu ove godine. Predsednik Rusije Putin signalizirao je politički zaokret u Surgut u martu, govoreći na skupu u blizini Moskve da Bogdanov ima "velike investicione planove", dodajući, "ima posla da se uradi", kaže Sečinin iz Rosnjeft-a.Bogdanov smatra da je sve što Putin radi dobro za Rusiju i kaže da će koristiti finansijska sredstva Surguta, koju naziva "narodna kompanija", na koji god način to zahteva predsednik, Aleksandar Riazanov, bivši zamenik šefa Gasproma, izjavio je u intervjuu. Većina novca je u dugoročnim depozitima na tri najveće državne banke, Sberbank, VTB grupa i Gazprombanke. Sberbanka ima oko 14 milijardi dolara, VTB oko 7 milijardi dolara, a Gazprom oko 3 milijarde dolara, prema bankarima. Većina ostalih drži jedinice lokalne italijanske UniKredit, što čini više od polovine, rekli su oni.Sberbank, VTB, Gazprom i UniKredit su odbili da kometarišu Surgut kroz svoje pres službe.Putin i Sečin znaju Bogdanova od početka 1990-ih, kada su bili u kancelariji St. Petersburgškog gradonačelnika. Kada se Putin prvi put kandidovao za predsednika, 2000. godine, Bogdanov je pomogao finansirajući kampanju.Nazvan je "Sibirski pustinjak" - u medijima i među saradnicima, jer je retko napušta svoj rodni grad Surgut, gde je voli da hoda na posao i održava majčinu baštu.Jedan od poslednjih takozvanih crvenih direktora, ili bivših sovjetskih rukovodilaca koji je još uvek u igri, Bogdanov zapošljava oko trećine grada Surgut 300.000 stanovnika i vodi kompaniju sa gvozdenom pesnicom, ali zvanično je vlasnik manje od 1 odsto svojih akcija ."On je više kao veoma dobar angažovani menadžer, nego suvlasnik", rekao Riazanov, bivši izvršni šef Gasproma. Ni Surgut, ni Vlada neće reći ko na kraju kontroliše mrežu pravnih lica koji zajedno imaju oko 70 odsto kompanije. Hiljade investitora poseduju ostatak, uključujući i Norveški suvereni fond, jedan od najvećih stranih akcionara sa oko 0,65 odsto kompanije, pokazuju podaci prikupljeni od Blumberga . Fond je odbio da komentariše ove investicije. Pročitajte još: Gotovo polovina saveznika SAD ima problema sa budžetomOPEK podigao procenu tražnje nafte
Izvor: Blumberg
Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:
PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.