Ni nakon 15 godina od rata za otcepljenje, Albanci u Makedoniji nisu zadovoljni svojim statusom. Poslednji krvavi sukobi albanskih terorista i makedonskih snaga bezbednosti sugerišu da će status kvo uveden Ohridskim ugovorom vrlo brzo imati svoju "reviziju u krvi".
Početkom februara 2001. godine albanska paravojna formacija tzv. Oslobodilačka nacionalna armija (ONA) napala je Vojsku Republike Makedonije. Ohrabreni podrškom koju su Albanci sa Kosova i Metohije dobili od SAD i NATO saveza, makedonski Albanci su pokušali da ponove "uspeh" i nastave "istorijski" put ka stvaranju jedne veštačke tvorevine, tzv. Velike Albanije, kakva je postojala jedino za vreme nacističke Nemačke. Ipak, do "kosovskog scenarija" nije došlo. Borbe su bile teške i krvave, ali NATO je uspeo da nametne svoju volju i dve strane su u avgustu potpisale Ohridski mirovni sporazum kojim je zvanično "završen" sukob između ONA i makedonske vojske. Međutim, iako je bila prva na frontu, ONA nije učestvovala direktno u pregovorima. Ohridom je stvorena "neugodna" zajednica prema kojoj su bivši ljuti neprijatelji sada morali da sede zajedno u parlamentu i da zajedno pokušaju da poprave međuetničke odnose u zemlji i ispune teške uslove za priključene zemlje EU. Uz to, svima je bilo jasno da je pozicija SAD u ovom sukobu bila ključna za okončanje rata u korist teritorijalne celovitosti Makedonije. To je naročito postalo jasno nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova 2007. godine. Svega nekoliko časova nakon Crne Gore, Makedonija je priznala nezavisnost Kosova, a njena Vlada je ovu odluku potvrdila i u parlamentu. Odluci su prethodili ozbiljni diplomatski pritisci SAD i poruka američkog ministra odbrane Roberta Gejtsa da će "Vašington izuzetno ceniti ukoliko Makedonija ubrzo prizna nezavisnost Kosova". "Ova odluka nije uperena protiv bilo koga", rekao je tada makedonski ministar spoljnih poslova Antonio Milošoski, tražeći "razumevanje" srpskih vlasti u vezi sa odlukom. Vodeći se isključivo sopstvenim interesima, Makedonije je vrlo brzo odlučila da žrtvuje svoje odnose sa Srbijom priznanjem Kosova, nadajući se da će na taj način umilostiviti secesionističke struje u sopstvenoj zemlji i izbeći scenario koji je pogodio Srbiju. Međutim, danas je više nego jasno da je ovo "rešenje" bilo kratkotrajno. Makedonija se svakako nadala da je presedan Kosova ostavila daleko iza sebe za ovih 15 godina, međutim ono koliko danas kuca pred makedonskim vratima.
Amerika "ljulja Makedoniju" zbog ruskog gasa?
Vojno-politički analitičar
Miroslav Lazanski smatra da je jačanje ruskog uticaja u Makedoniji, čiji je predsednik takođe otputovao na Paradu u Moskvi, bilo ključno da se "dozvoli" Albancima nova pobuna. Komentarišući nedavno nerede u Makedoniji prilikom gostovanja na televiziji Pink, vojni analitičar Miroslav Lazanski izneo je stav da se iza uzavrele atmosfere u ovoj državi kriju zapravo namere
da se spreči projekat "Turski tok", jer je Makedonija najslabija karika. On je dodao da ne vidi nijedan drugi razlog da se Albanci u Makedoniji baš sada pobune. "Albanci u Makedoniji imaju sva prava. Po Ohridskom sporazumu imaju pravo jezika. Imali su svog načelnika Generalštaba Albanca, imali su ministra odbrane, šefa Vojne-obaveštajne službe. Dakle, ima ih svugde. Zašto sad odjednom pobuna? Ja nemam drugi odgovor sem "ajde da ih malo zaljuljamo, da vidimo kako će se ponašati vlast u Makedoniji." Sukob u Kumanovu je svakako dolio ulje na i onako vatrenu situaciju u Makedoniji i biće najverovatnije upamćen kao trenutak kada je sve ponovo počelo.
Pročitajte još:Zašto je za Srbiju važno da Makedonija bude odbranjenaLAZANSKI: Poruke s Crvenog trga
Izvor: srbijadanas.com
