BLAJBURG - Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović danas je u tajnosti obišla Blajburg i položila vence.
Jutarnji list prenosi da Kolinda u subotu neće prisustvovati službenoj komemoraciji u Blajburgu, gde Hrvatska obeležava "posleratni komunistički zločin" nad poraženim fašistima, vojnicima sila Osovine i pripadnicima NDH, ali i brojnim nedužnim civilima. Ubrzo se oglasio i kabinet hrvatske predsednice. "Završetak Drugog svetskog rata i pobeda nad nacizmom, kojoj je veliki doprinos dao i hrvatski narod, označili su početak jednog od najtragičnijih poglavlja hrvatske istorije. U samo nekoliko posleratnih meseci ubijeno je ili od mučenja i iscrpljenosti stradalo mnoštvo zarobljenih vojnika i civila. NJihov tačan broj ni do danas nije utvrđen, jer su žrtve skončale na više stotina mesta, na područjima nekoliko država, bez suda i pokopa". Iskazujući poštovanje žrtvama 'Križnoga puta' na Blajburgu, u Teznom i Macelju imam obavezu da moralno osudim režim koji je progonio i ubijao ljude. Zločin je zločin i nijednom se ideologijom ne može opravdati. Zato su mesta stradanja i patnje ujedno mesta pijeteta i spomena na sve žrtve, ali i opomena našem i budućim naraštajima koliko je važno bdeti nad istinskom vrednošću svakog ljudskog života te koliko je važno promovisati duh demokratije i suživota kao jamstva mira i bolje budućnosti", glasi izjava hrvatske predsednice koja je citirana u saopštenju iz njenog kabineta. Umesto službenoj komemoraciji, Kolinda će u Blajburg poslati svoje izaslanike, kao što je to učinila i u Jasenovcu. U Jasenovac je otišla na dan proboja logoraša kako bi se žrtvama poklonila u tišini. "To mi je bitno. Ne želim da taj prostor smatram mestom za bilo kakvu politiku ili politikantstvo i manipulacije. Zato nismo pozvali ni novinare. Htela sam da to bude lično, u tišini, s pijetetom prema žrtvama", izjavila je Grabar Kitarović.
Šta je slučaj Blajburg?
Slučaj Blajburg, poznat kao Blajburški masakr, odnosi se na događaj koji se desio krajem Drugog svetskog rata tokom maja 1945, kada je na desetine hiljada vojnika i civila povezanih sa snagama Osovine koji su bežali iz Jugoslavije bili ponovo vraćeni u zemlju. Ubijeno je na hiljade ljudi, a mnogi su bili zlostavljani i prisiljavani na duge marševe u radne lgore. Događaj je dobio ime po koruškom pograničnom mestu Blajburg na austrijsko-slovenačkoj granici gde se odigrao najveći broj repatrijacija. Ubijeni su pripadnici ili saradnici fašističkih režima od strane pripadnika Jugoslovenske armije. Među nastradalima je najviše bilo Hrvata, pripadnika ustaša i domobrana. Još uvek je neutvrđen broj hrvatskih vojnika poginulih u nizu borbi protiv partizana u operaciji povlačenja prema slovenačko-austrijskoj granici. Ne postoje tačni podaci koliko je vojnika pogubljeno, uglavnom bez suđenja kao čin osvete za ustaške zločine u NDH tokom rata. Iz tog razloga, ostaje otvoreno pitanje o obimu zločina, koji su u tom slučaju počinili partizani, praktikujući doktrinu "prekog suda" prema zarobljenicima. Borbe su se nastavile u Sloveniji i teško je proceniti broj žrtava na Blajburškom polju u poređenju sa onima koji su pronađeni u jamama u okolini Maribora i širom Slovenije. Dok su u ekstremno nacionalističkim krugovima Hrvatske zločini NDH u 2. svetskom ratu potpuno negirani, tema o Blajburgu se poprilično eksploatiše i koristi u političke svrhe.
Pročitajte još:
Izvor: Blic
