Pravda

Parlamentarci pozivaju i vanparlamentarne stranke, stručnjake, predstavnike civilnog sektora i Srpske akademije nauka i umetnosti da se pridruže Akcionom timu. Do tačke na novi tekst najvišeg pravnog akta, koji moraju da potpišu predsednik, premijer, trećina poslanika i 150.000 birača, proteći će još mnogo vode. Plan prvih koraka – smanjenje broja poslanika sa 250 na 150, izmene Zakona o političkim partijama, njihovom finansiranju, referendumu i građanskoj inicijativi. "Verujem da ćemo do prvih rešenja doći već do kraja ove godine. To je težak i obiman posao, do konačnog cilja se dolazi malim koracima", istakao je predsednik Akcionog tima za promenu političkog sistema Zoran Babić. Navodi i da će taj tim saslušati predlog svakog zainteresovanog čoveka u Srbiji. "Žao mi je što se u medijima prenela vest da će nam stranci pisati Ustav. Naravno da nam stranci neće pisati Ustav", istakao je Babić. Za početak, predstavnici svih 12 poslaničkih grupa sešće za sto. "Ne mislim da je dobro licitirati u javnosti sa time šta će predložiti ova ili ona poslanička grupa, ili politička stranka. Važno je da dođemo do konsenzusa, važno je da dođemo do što kvalitetnijeg zakonskog okvira i rešenja sa kojima ćemo izaći pred građane", ističe Đorđe Milićević iz SPS-a. Janko Veselinović iz SDS-a kaže da ta stranka neće učestvovati ako izrada zakona bude politička zavesa za zaklanjanje od drugih aktuelnih pitanja koja se tiču standarda građana i teškog stanja u zemlji. "Nadamo se da ovoga puta to neće biti politička farsa", kaže Veselinović.

Pročitajte još:Ukrajina gradi “Evropski zid“ na granici sa RusijomŠutanovac „popljuvao“ četnike ispred Palate pravde

Uz poruku da sa ustavnim promenama ne treba žuriti, poziv očekuju i stručnjaci. "Predstoji jedan ozbiljan posao, ali za jednu državu kakva je Srbija, koja teži evropskim integracijama, osnovno je da poštuje evropske vrednosti. Jedna od osnovnih evropskih vrednosti jeste stabilnost Ustava. Ustav ne sme često da se menja", tvrdi profesor ustavnog prava Vladan Petrov. Aktuelni Ustav jednoglasno je usvojen 30. septembra 2006. godine. Nedelju dana kasnije, građani su najviši pravni akt potvrdili na referendumu, a parlament ga je proglasio 8. novembra. Izvor: RTS