Pravda

Gospodari ne puštaju nikog da poleti u svet politike pre nego što mu učvrste muda klavirskom žicom.Zbog boljeg zvuka kad potegnu.Tako se prave kadrovi.Da ovčica koja ne zanese,svoje runo u grm pored puta.Da budu sigurni u njegovu poslušnost. Sedeo sam sa Milošem Mešterom, mojim dobrim prijateljom i gimnazijskim profesorom sociologije u Bijelom Polju, kad je počinjao višepartijski život u Crnoj Gori i pričao o njegovoj nameri da se politički angažuje. “Nikakve ti, moj dobri Mićo, nemaš šanse u politici.” “Zašto, bre” pobunio se stari profesor. “Zato što nisi silovao ni jednu učinicu,zato što, moj dobri profo,nisi klepio milion maraka,da bi mogli da te vrate kad poletiš.Da bi tačno znali do koje visine da te puste.” Nije me poslušao.Ušao je Narodnu stranku Novaka Kilibarde najvećeg izdajnika Srba u Crnoj Gori,i kad je ovaj promenio stranu umro od muke u.Srce mu nije izdržalo. “E ,moj Saša Jankoviću,gde je sada ljubav naša” To sad na onoj žici sviraju oni koji su te tolike godine puštali da letiš. Gde si,od svih zanimanja, izabrao da budeš kadar? Sad cviliš. Boli,svi znamo da boli. Što si, nesretniče, od svih zanimanja odabrao da se baviš politikom. Sad, eto ti dama na kokainu , koja je svog dilera dovela u ambasadu, neka te brani od razjarenih novinara. Kako ćeš ti zaštititi građane kad nisi uspeo da zaštitiš gosta,da ne kažem prijatelja ,od svog pištolja? Kad nemoš da odbraniš sebe. Znaš li ti uopšte šta je gost? Da li si spremajući se da postaneš to što si postao pročitao kao obaveznu lektiru “Primjere čojstva i junaštva” Marka Miljanova? Da jesi, pročitao bi priču o čoveku koji je našao utočište pred poterom,razjarenim podgoričkim Turcima, u kući čoveka kojem je ubio sina.I taj ga je domaćin zaštitio .Nije pustili da strada u njihovoj kući. Obožavaoci američkog potkulturnog smeća skupljaju potpise da te zaštite. Nisi, Saša, ti tu ništa kriv.Krivi su majstori,majstori u lister odelima a bez lica koji su sve o tebi znali.Krivi su oni koji su te iskadrovirali očekujući da ćeš slušati.A ti si odbio.

Pročitajte još:NEBOJŠA JEVRIĆ: Krvavo srce u ustimaNEBOJŠA JEVRIĆ: U Rusiju moraš verovatiKOLUMNA NEBOJŠA JEVRIĆ: Magareće mleko

Izvor: Pravda