Pravda

U emisiji Most Radija Slobodna Evropa, naime, bivši srpski predsednik Boris Tadić, govoreći o problemu granica, založio se da se s rešenjem tog pitanja sačeka dok obe zemlje budu članice EU, obrazloživši to opaskom "da se ne bi dogodilo da zemlja koja je pre ušla u Uniju (Hrvatska) postavlja uslove onoj drugoj (Srbiji)". Josipovića, koji inače smatra da je najbolje da se rešenje problema granica poveri međunarodnoj arbitraži, iznenadila je opaska Tadića, te je negirajući takvu mogućnost rekao čak da je uveren da će sve političke opcije, bez obzira koja bude na vlasti, poštovati ono što je Hrvatski sabor jednoglasno zaključio, a to je podrška susedima na putu ka EU. "Ne vjerujem da bi ikome palo na pamet da neprincipijelno i ucjenjivački traži nešto što nam ne pripada", uveren je Josipović. Dvojica bivših predsednika, inače, u mnogim se pitanjima i dalje ne slažu, poput odnosa prema Oluji i onome što izaziva kod jednog i drugog naroda i to iznova svake godine, ali ne slažu se ni u oceni kvaliteta sadašnjih odnosa dve zemlje. Pa tako Tadić tvrdi da su oni značajno lošiji nego u vreme kada su njih dvojica bili predsednici, dok Josipović smatra da su mnogo bolji nego pre sedam, osam ili deset godina, te objašnjava da je uspon krenuo od njihove "pomalo iznenadne šetnje Opatijom". I jedan i drugi, međutim, skreću pažnju na bezbednosne izazove u regionu, te upozoravaju da se u često napetoj atmosferi mora više pažnje posvetiti rečima, odnosno političkim porukama. Tadić na tome insistira s obzirom da je danas, kaže, na vlasti u obe zemlje struktura političara koja je u prošlosti imala sasvim drugačije političko iskustvo, dok Josipović, podsećajući na nedavne zapaljive izjave predsednika Hrvatske i Srbije, te na učestale verbalne sukobe pojedinih ministara s obe strane, primećuje kako su, u "slučaju Šešelj", Tomislav Nikolić i Kolinda Grabar Kitanović ipak na kraju veoma razumno reagovali i "spustili loptu na zemlju". U toj je prilici za Josipovića, kako kaže, posebno zanimljivo bilo da su pojedini mediji i političari u Hrvatskoj čitavu stvar instrumentalizovali. "Međutim, te iste nije smetalo da u predsjedničkoj kampanji angažiraju Šešelja, da s njim telefonom komuniciraju i da ga uvlače u našu predsjedničku kampanju. Prema tome, ono što želim zaključiti jest da oni koji šovinizam i zlo imaju kao podlogu svoje politike često vrlo dobro surađaju", ocenio je Josipović. Problem nestalih, uz neregulisanu granicu, i dalje je otvorena rana u odnosima Srbije i Hrvatske, a upitani zašto to pitanje nisu rešili za svog mandata, Josipović i Tadić navode da je bilo neke razmene podataka, ali da se i dalje veruje da u arhivama dve zemlje ima dokumenata koji su "tajna", te da nedostaje političke volje da se ta pitanja reše. "Ja sam se susretao sa porodicama nestalih. Vrlo dobro ih razumem, jer sam i ja, da tako kažem, naslednik ljudi koji su se u Drugom svetskom ratu s tim suočili. Moja majka je čekala svog oca da se vrati, ali on je nastradao u jednom logoru i znam koliko je to bolno i strašno za porodice nestalih. Dakle, i iz tog razloga sam učinio sve da se taj problem reši", naveo je Tadić, koji, međutim, kaže da i u vreme dok je bio vojni ministar i imao nadzor nad arhivom, o slučajevima koji se navode kao sporni između dve zemlje nije ništa nađeno. Ono u čemu se nedvosmisleno slažu i Tadić i Josipović jeste njihova uloga u poboljšanju odnosa dve zemlje. Obojica, naime, smatraju da su u dobroj meri doprineli poboljšanju odnosa dve zemlje, te da je najvažnije da su smogli snage da naprave sve one pozitivne korake koje je bilo moguće napraviti. "Mislim da je to zadaća političara - da traže dodirne tačke i tamo gdje se razlikuju", uveren je Josipović. Slažu se i da dobri odnosi Srbije i Hrvatske nisu ključni za stabilnost regiona, već naprotiv tvrde da sve zemlje regiona treba pođednako uvažavati, ali ističu i da Zapadnom Balkanu nije potreban lider, kako se inače često obe zemlje karakterišu. Na tu opasku Tadić odgovara da "nijedna od naših zemalja nema pravo na liderstvo imajući u vidu besraman način na koji se raspala bivša Jugoslavija", i objašnjava da je mnogo važnije da shvatimo da ćemo svi biti pogođeni krizama, ako ne kreiramo drugačiju bezbednosnu politiku.

Pročitajte još:Šutanovac „popljuvao“ četnike ispred Palate pravdeA evo šta je govorio Sveti vladika Nikolaj o generalu Draži!

Odgovor Josipovića na tu temu je da nije ključna reč liderstvo nego partnerstvo, zbog čega smatra da je i što hitnije potreban susret sadašnjih predsednika. Tadić, međutim ima izvesne rezerve prema kapacitetu za saradnju aktuelnih predsednika, i to poučen, kaže, nekim njihovim izjavama. "Izjava gospođe Kitarović da je Vojvodina praktično izdvojena iz teritorijanog sastava Srbije i izjava gospodina Nikolića da je Vukovar uvek bio srpski grad su nešto čemu nema mesta u ozbiljnoj politici. Nadam se da će moći da to prevaziđu", kaže Tadić, i dodaje da se nada i da neće biti poništeno baš sve na čemu su on i Josipović radili, "kreirajući politku pomirenja". Izvor: Tanjug