BEOGRAD - Buka koja se u regionu, nadasve u Hrvatskoj, podigla oko rehabilitacije đenerala Mihailovića ima nekoliko uzroka. Prvi je želja da se taj događaj izjednači sa rehabilitacijom pravih fašista, koja se uveliko odvija i Hrvatskoj već 20 godina. Ako gledamo broj srušenih spomenika NOB-a u Hrvatskoj ili nazive ulica po saradnicima okupatora, nikakva se paralela između Srbije i Hrvatske ne može povući.
Drugi uzrok je politika bratstva i jedinstva u SFRJ. Po tadašnjoj zvaničnoj slici istorije, svi narodi i narodnosti su dali podjednak doprinos borbi, a imali su i podjednak broj izdajnika. Hrvatski partizani su zaista dali veliki doprinos antifašizmu, ali su hrvatski kolaboracionisti dali i veliki doprinos fašizmu. U proleće 1945. godine još se 150.000 Hrvata bori za Nemce, što je proporcionalno najviše u Evropi. A o kvalitetu saradnje da i ne govorimo. Pavelić nije bio običan saradnik okupatora kao drugi kvislinzi u Evropi. Mnogi proučavaoci Drugog svetskog rata (Čikering i Ferster, na primer) kažu kako su ustaše sprovele jedini autonomni holokaust izvan samog Rajha. NJihovi zločini su užasavali i same Nemce. Već od leta 1941. godine, nemački oficiri šalju užasnute izveštaje o ustaškim zlodelima i vrše pritisak na Pavelića da obuzda „divlje” ustaše, ne toliko zbog humanizma koliko zbog toga što im se nije svideo potpuni haos koji je zavladao u NDH. „Ustaše su poludele”, javlja vojni predstavnik u Zagrebu Glez fon Horstenau. Međutim, političari među Nemcima, kao Zigfrid Kaše, stari nacista i poslanik u NDH, daleko su blagonakloniji prema ustašama, kao i sam Hitler, koji je već 6. juna primio Pavelića i posavetovao ga da, ako želi istinski stabilnu hrvatsku državu, mora da pedeset godina vodi nacionalno netolerantnu politiku. Sa Pavelićem se ne može porediti čak ni Nedić. Hitler i nacisti su imali tako malo poverenja u Nedića da mu nikada nisu dali ni ozbiljno naoružanje. Nije se slučajno Nedićeva vojska zvala Srpska državna straža. Dakle, NDH je bila priznata država i do kraja odani saradnik. Vratimo se na Dražu. Znamo za onaj čuveni plakat iz 1943. godine na kome su i Tito i Draža ucenjeni na istu sumu. Sve do 1944. godine u centralnoj Srbiji Nemci streljaju i šalju u logore skoro podjednak broj ravnogoraca i partizana. Međutim, izvan Srbije je drugačije. Četnici intezivno sarađuju sa Italijanima. Doduše, Italijani su u jesen 1941. godine obustavili ustaška klanja na teritoriji pod svojom kontrolom.
Pročitajte još:Putinovo raspeće se američkoj ambasadi „obilo o glavu“!Draža – u ime naroda!
Ni do danas nije jasno da li su četnici od Britanaca dobili prećutni mig za tu saradnju, ne bi li se tako naoružali, a možda i pripremali Italijane za promenu strana. Saradnja DM četnika sa Nemcima je bila sasvim sporadična. Oni četnici koji su se slikali sa Nemcima uglavnom su pristalice Koste Pećanca, koga su sami ravnogorci likvidirali. Zločine, pogotovo prema muslimanima, vršili su lokalni zapovednici, često sumnjivi ljudi izvan kontrole, na čelu seoskih bandi i „paramilicija”, koji su se proglašavali vojvodama. Ostaje dilema da li je Mihailović mogao više da učini na sprečavanju tih zločina u ime Jugoslovenske vojske u otadžbini, mada ni to nije bilo lako (setimo se ratova devedesetih). Izvor: Politika
Kad ruski ekonomista pročita Nikolaja Srpskog: Evropsko propadanje je davno predskazano 
