BEOGRAD - Prošlo je četiri meseca otkada je premijer Aleksandar Vučić javno među svoje greške uvrstio to što nije želeo da sarađuje sa „nekim ljudima” i najavio da će pokušati da promeni svoj odnos prema civilnom sektoru, a onda je prošle nedelje upriličio dva sastanka sa predstavnicima više uticajnih nevladinih organizacija.
Naspram njega seli su Jelena Milić, Maja Bobić, Milan Antonijević i još nekoliko NVOčelnika, a među njima i Sonja Liht, predsednica Fonda za političku izuzetnost. Upravo nju i Ivana Vejvodu iz Maršalovog fonda Vučić je ranije pomenuo kao ljude koji drugačije misle, a kojima bi voleo da bude proširen njegov tim saradnika. Ocenio je tada da je reč o ljudima koji mogu da doprinesu poboljšanju imidža Srbije. Ovo prošle nedelje sigurno nije bilo zvanično regrutovanje predstavnika NVO u premijerov tim, ali jeste bio korak, kako je ocenio direktor Komiteta pravnika za ljudska prava Milan Antonijević, ka većem međusobnom razumevanju i uvažavanju. Prema jednodušnoj oceni učesnika i prvog i drugog sastanka, razgovor je bio iskren i otvoren. „Srbija u ovom trenutku jeste u potpunosti za evropske integracije, tu nema nekih dvosmislenih poruka, a civilno društvo koje se bavi ljudskim pravima takođe je na tom putu. Tako da, koliko god da smo kritični, koliko god da imamo primedbi na ceo ovaj proces, mislim da one jesu konstruktivne i da se to pokazalo i na ovom sastanku s premijerom. Znači da, vezano za evropske integracije, on ima podršku Kuće ljudskih prava i organizacija koje su bile na sastanku, ali i da je taj proces dvosmeran i da se mnogo više može dobiti od civilnog društva nego što se u ovom trenutku dobija”, ističe Antonijević, koji je s direktorkom Građanskih inicijativa Majom Stojanović i direktorom Centra za praktičnu politiku Draganom Popovićem bio na prvom sastanku u Nemanjinoj 11. Premijer je rekao da je potrebno direktnije i veće učešće predstavnika civilnog društva u procesu pregovora sa EU. Oni su u nekim segmentima već uključeni (poglavlja 23 i 24), ali šta bi mogli još da urade? „Istakli smo da bi i u vezi s poglavljem 35 (o Kosovu) trebalo da postoji malo više saradnje i poverenja ka civilnom društvu”, kaže Antonijević, dodajući da se u okviru tog poglavlja otvaraju određena pitanja, recimo, u vezi s pregovorima o pravosuđu na Kosovu. „Mislim da tu organizacije koje se bave ljudskim pravima mogu doprineti da se neke nejasnoće pojasne, kao i pitanja tehničkih detalja vezanih za prava srpske manjine na Kosovu. Za sve to može se očekivati podrška civilnog društva”, objašnjava on. Maja Stojanović navodi da je uključivanje civilnog društva ispunjeno na formalnom nivou, kroz mogućnost praćenja procesa evropskih integracija preko ranije uspostavljenog konventa. „Nije potrebno uključivanje u radne grupe ili pregovarački tim, kako predlaže premijer. Ključna odrednica suštinskog uključivanja jeste bolja transparentnost u svim poglavljima – još nisu objavljene prezentacije iz bilateralnog skrininga, kao ni treća verzija akcionog plana za poglavlje 23 koja je zvanično predata Johanesu Hanu. Neophodno je i prihvatanje primedbi civilnog društva jer, na primer, komentari Društva sudija nisu prihvaćeni ni u trećoj verziji akcionog plana. Evropska komisija je dvaput vratila akcioni plan za poglavlje 23 na doradu. Prihvatanje primedbi od strane civilnog društva koje uključuje i stručnu javnost predupredilo bi pravljenje propusta i nezadovoljstvo akcionim planovima od strane komisije”, ukazuje Maja Stojanović, dodajući da je uspostavljanje bolje saradnje između civilnog društva i države ključno za demokratizaciju društva, a da sastanak s premijerom „može i ne mora da vodi u tom smeru”. Na pitanje da li bi imalo smisla da se u takav dijalog Vučića s civilnim sektorom uključe i one NVO koje imaju drugačiju ideološku orijentaciju, ona odgovara da bi premijer trebalo da u razgovor uključi „sve organizacije koje se zalažu za demokratizaciju društva”. Oni nešto drugačije orijentacije nisu pozvani. Bar za sada. Aleksandar Mitić, predsednik Centra za strateške alternative, nevladine organizacije posvećene „istraživanju kvaliteta političkih, bezbednosnih, ekonomskih, društvenih i integracionih procesa u Srbiji, na Balkanu i u svetu”, kaže da postoje dva moguća objašnjenja zašto ova i slične NVO nisu dobile poziv na razgovor s predsednikom Vlade.
Pročitajte još:Amerika ispada iz igre: Počinje nova era odnosa Rusije i EU!SNS nije osvojio ni jedan mandat na izborima u Velikoj Plani
„Prvo je nametnut diskurs po kojem se pod ’relevantnim’ NVO smatraju samo organizacije koje dobijaju značajna sredstva iz zapadnih fondova s ciljem promovisanja članstva u EU ili NATO. Drugo objašnjenje jeste da je dijalog predsednika Vlade sa NVO u funkciji akcionog plana za ispunjenje kriterijuma za otvaranje poglavlja sa EU”, kaže Mitić. Kako dodaje, ako je reč o ovom drugom, nije čudno što ih izbegava. „Jer, mi bismo predsedniku Vlade mogli da ponudimo snažne argumente zašto bi Srbija trebalo da odbije uslovljavanja vezana za Briselski sporazum koja se tiču otvaranja poglavlja 35 o Kosovu, kao i zašto je harmonizacija naše sa spoljnom politikom EU u okviru poglavlja 31 dugoročno štetna, i to ne samo kada je reč o sankcijama prema Ruskoj Federaciji”, navodi on. Tema susreta prethodne nedelje bile su evropske integracije, ali i situacija u regionu i geopolitički položaj Srbije. Možda se i NVO poput Mitićeve ipak mogu nadati pozivu premijera. Biće još sastanaka, a sledeći je već dogovoren za kraj juna. Izvor: Politika (Biljana Baković)