Pravda

On je, prema istim saznanjima, sabraći arhijerejima poručio da u Kanadi sve više ljudi odlazi u crkvu, kao i da sumnja da je komisija koju je oformio Sveti arhijerejski sinod da preispita poslovanje u ovoj eparhiji vršila pritisak na sveštenike. Podsetio je kako je pre 31 godinu otišao kao vladika sa 4.000 dolara u džepu i tamo stvorio – crkvu koja živi. Drugi episkop o kojem bi sabor trebalo da se izjasni, vladika Filaret, takođe privremeno razrešen po odluci sinoda, još nije stigao na dnevni red. Izveštaj o stanju u njegovoj eparhiji, koji je kao i u slučaju vladike Georgija sastavila posebna komisija, tek bi trebalo da se čita i vladika Filaret bi tek onda trebalo da počne da iznosi svoju odbranu. Sinodske odluke o ovoj dvojici arhijereja podelile su episkopat i zaoštrile polemiku na saboru. Grupa vladika, koju predvodi vladika bački Irinej, na njegovu inicijativu, čak je i peticijom zatražila preispitivanje odluka sinoda o dvojici vladika. Taj dokument potpisao je 21 arhijerej od 37 aktivnih. Oni smatraju da je sinod, crkveno telo kojim predsedava patrijarh a koje još zovu i „crkvena vlada”, postupak vodio suprotno crkvenim, pa čak i državnim propisima. Mišljenje koje zastupaju je da dvojica episkopa nisu znala ni za šta su optužena niti ko ih optužuje, da im nije dato pravo da se izjasne o krivici, kao i da je povređena nepristrasnost suda jer su članovi sinoda istovremeno bili i članovi komisija koje su utvrđivale stanje na terenu u mileševskoj i kanadskoj eparhiji. Iz ovog kruga vladika moglo se čuti i mišljenje da oni ne dovode u pitanje nevinost ili krivicu episkopa Filareta i Georgija, već da samo smatraju da postupak nije bio valjano sproveden. Sinod sa patrijarhom Irinejem na čelu i veoma uticajnim mitropolitom-crnogorsko-primorskim Amfilohijem, kao jednim od članova, s druge strane, najvišem crkvenom telu ostavio je da proceni krivicu dvojice arhijereja i da raspravlja o izveštajima iz njihovih eparhija. Oni zastupaju mišljenje da protiv vladika nije podignuta optužnica, da je vođen kanonski postupak protiv njih, kao i da su članovi komisije u oba slučaja prikupljali materijal za sinod i sabor zbog čega episkopima i nije dostavljen taj izveštaj. I jedni i drugi pozivaju se na Ustav Srpske pravoslavne crkve. Prema crkvenim propisima, sinod, koji čine patrijarh i četvorica episkopa koje bira sabor na mandat od dve godine, sudski je organ u prvoj instanci i sudi međusobne nesuglasice episkopa, kao i kanonske krivice episkopa. Međutim, jedino Sveti arhijerejski sabor može doneti konačnu odluku o razrešenju arhijereja, budući da je to telo koje i bira i imenuje nove episkope. U poslednjih pet godina ovo je peti put da sinod vodi kanonski postupak i privremeno razrešava nekog arhijereja od upravljanja eparhijom. Prvi put, međutim, čak 21 episkop ustaje protiv takvog postupka. Zakulisne priče da je sinod preuzeo na sebe prevelika ovlašćenja, da je umanjio uticaj i snagu sabora, da se obračunava sa vladikama, da se sinodske odluke po automatizmu i bez mnogo pitanja samo potvrđuju na saboru, godinama se provlače u delu laičke, ali i crkvene javnosti. Sinodska „suđenja” započela su sa tadašnjim episkopom raško-prizrenskim Artemijem. Zanimljivo je da su članovi tadašnjeg sinoda bili i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i vladika bački Irinej koji su se na ovogodišnjem zasedanju sabora našli na suprotnim stranama po pitanju vođenja postupka protiv arhijereja. I u slučaju Artemija, koji je u međuvremenu vraćen u čin monaha, sinodski postupak izgledao je veoma slično. Eparhiju raško-prizrensku posetila je sinodska komisija, u kojoj su bila dvojica članova tadašnjeg saziva „crkvene vlade”, ispitivalo se, kao i sada i finansijsko poslovanje eparhije, sastavljen je poseban izveštaj te komisije i na osnovu njega je doneta odluka o privremeno razrešenju tadašnjeg episkopa raško-prizrenskog, što mu je i saopšteno u Beogradu. Od posete komisije do odluke o Artemijevom razrešenju prošlo je nekoliko dana. Sličan postupak je ponovljen i u slučaju episkopa Konstantina, rođenog brata vladike kanadskog Georgija: prvo je reagovao sinod i doneo privremenu odluku o razrešenju, koju je zatim potvrdio sabor. Osim sličnosti, postoje i krupne razlike u ovim slučajevima. Artemija su, na primer, i sinod i sabor više puta opominjali na nepravilnosti u njegovoj Eparhiji pre nego što je pokrenut postupak posle kojeg je privremeno, pa potom konačno, od sabora, raščinjen. Deo arhijereja SPC ukazuje da su dvojica vladika koji se sada nalaze na „optuženičkoj klupi” za optužbe protiv sebe saznali iz medija, da su grehovi koji im se stavljaju na dušu prvo stigli do medija i vernika, a da njima nisu ni predočeni.

Pročitajte još:UBICA IZ KANJIŽE VIKAO SINU: Vrati se ovamo i tebe da ubijem!MRZE SVE ŠTO JE PRAVOSLAVNO: Evo zbog čega Bi-Bi-Si pljuje po Gruziji!Delegacija EU i Medium Galup: Članstvo Srbije u EU podržava 59% građana

Što se tiče nekadašnjeg episkopa raško-prizrenskog Artemija, sa kojim je počelo smenjivanje episkopa ili kako su neki govorili „rešavanje nagomilanih problema u crkvi”, nije isključeno da će on ponovo biti tema sabora. Artemije ne priznaje odluku sabora o svom raščinjenju i deluje kao „episkop raško-prizrenski u egzilu” van okrilja SPC. Uz to zamonašuje, rukopolaže sveštenike, pa čak i horoepiskope (stari naziv za episkopa na selu). Da ga treba isključiti iz crkve otvoreno je rekao umirovljeni episkop zahumsko-hercegovački Atanasije u tekstu objavljenom na sajtu SPC pod naslovom „Strmoglav monaha Artemija raskolnika i njegove sekte”. Kako saznajemo, vladika Atanasije je jedini od umirovljenih episkopa koji prisustvuje zasedanju sabora i bliži je stavovima patrijarha i mitropolita Amfilohija. Izvor: Politika (Jelena Čalija)