Pravda

Nakon zakona o stranim agentima, suočeni sa novim pretnjama zbog ukrajinske krize, ruski zakonodavci su se bacili na posao. Prema zakonu, glavni tužilac i Ministarstvo spoljnih poslova može da označi kao nepoželjan bilo koju od "stranih ili međunarodnih organizacija koja predstavlja pretnju odbrambenim sposobnostima ili bezbednosti države, javnom poretku ili zdravlju stanovništva". Aleksandar Tarnavski je naveo da su se ugledali na Zapad kada su tražili primere za ovaj zakon. Crnoj listi grupe će biti zabranjeno da otvara filijale ili distribuira informacije u Rusiji, a banke će morati da obaveste tužioca i Ministarstvo pravde o bilo kakvim finansijskim transferima u kojima učestvuju. Zakon je predložen jer je naznačeno da međunarodne NVO često rade u interesu stranih obaveštajnih službi. Zakon je usvojen, u svojoj trećoj i završnoj fazi, u utorak glasanjem od 440 za i 3 protiv, sa jednim uzdržanim. Pre nego što postane zakon, mora biti odobren od strane Gornjeg doma parlamenta i potpisan od strane predsednika Vladimira Putina. "Zapadne specijalne službe nastaviće sa svojim pokušajima da koriste javne, nevladine organizacije i politizovane grupe da slede svoje ciljeve, pre svega, da diskredituju vlasti i destabilizuju unutrašnju situaciju u Rusiji", rekao je Putin višim zvaničnicima savezne službe bezbednosti u martu. Cilj zakona je da "označava da postoje strane organizacije koje su neprijateljski nastrojene prema Rusiji," prenela je državna novinska agencija Tas. "Danas je takvo vreme kada je nemoguće neprimetimo da postoje neke strane organizacije koje se ne ponašaju na najbolji način", rekao je Tarnavski. "Oni to rade iz različitih razloga, neki na zahtev obaveštajnih službi, neki na osnovu drugih razmatranja." Human Rights Watch and Amnesty International osudili su zakon kao "drakonske napade na civilno društvo", a predsednički savet za ljudska prava rekao je da je neustavan. Pojedinac proglašen krivim za  učešće u aktivnostima na crnoj listi organizacija,  može biti kažnjen i nateran da plati od 100 do 300 evra. Zvaničnici mogu biti kažnjeni između 350 i 1500, a organizacije mogu biti kažnjene od 1500 do 3 000. Prestupnici kažnjeni novčanom kaznom dva puta u istoj godini će se suočiti sa krivičnim sankcijama, uključujući kaznu zatvora u trajanju od dve do šest godina. Ruski parlament je usvojio  zakon koji ograničava strano vlasništvo ruskih medija  do 20%, zbog koji su mnogi strani finansijeri bili primorani da prodaju svoj udeo i napuste ruske medije jer u njima nisu imali nikakav uticaj.

Pročitajte još:Pogledajte kako ruska armija preko reke prebacuje balističke rakete „Topolj-M” i „Jars”Putin predao sporazum o udruživanju i integraciji Južne Osetije

Izvor: Pravda