Pravda

Broj Severnokorejanaca koji traže utočište u Južnoj Koreji i Kini je značajno opao. Najnovije brojke pokazuju da je u 2014. godini samo 1300 ljudi zatražilo azil na jugu, dok je taj broj u 2013 bio veći od 2400, neki procenjuju i 3000. Broj prebega se prepolovio što je začudilo mnoge koji su smatrali da je pitanje vremena kada će propasti vlada novog severnokorejskog lidera Kim DŽong Una.Postoji više razloga zašto se ovaj trend u Severnoj Koreji promenio, a on ima veze sa promenama koje je uveo mladi lider koji je stupio na dužnost nakon smrti svoga oca Kim DŽong Ila.Porast ekonomske razvijenosti Demokratske Narodne Republike Severne Koreje i dramatične promene u stavu vlasti prema emigracionom pitanju rezultirale su naglim opadanjem broja ljudi koji žele da pobegnu iz ove zemlje. Za razliku od svog oca, Kim DŽong Un vidi lošu ekonomsku situaciju kao opasnost za budućnost režima. Vlada se više ne oslanja na brutalnu silu i nadzor  svoje granice. Osim policije i ekonomskih podsticaja, Kim DŽong Un je takođe započeo široku propagandnu kampanju.Do nedavno, mediji Severne Koreje su ćutali o prebezima na jug.  Međutim, pod vladavinom novog lidera, severnokorejski mediji počeli su  da izveštavaju  o stradanju siromašnih, naivnih izbeglica na jugu. Izbeglice nisu predstavljeni kao neprijatelji države, već su prikazani kao ljudi čija je ideološka budnost  bila slaba i koji su naseli na neprijateljsku propagandu.Povratnici iz Južne Koreje su dočekani raširenih ruku, a novi lider je najavio da će učestvovati u emisijama na nacionalnoj televiziji i ići na turneje širom zemlje, kako bi ispričali svojim sunarodnicima kako ih tretiraju i kakve im opasnosti predstoje u kapitalističkoj državi na jugu. Oni će da ukazuju na izbeglice koje su ostavili na dnu društvene lestvice, siromašne i okrenute široko rasprostranjenoj diskriminaciji. Nedavna pojava "dvostrukih prebega"  zanimljiva je u tom pogledu  jer opisuje ljude koji su prvi put otišli na jug, a zatim odabrali da se vrate jer nisu mogli da dobiju pomoć i podršku od Južne Koreje.Još jedna politika koju je nova vlada uvela je promocija legitimne migracione radne snage. Ova politika je podstakla dramatičan porast broja radnika Severne Koreje poslatih u inostranstvo. Sada, mnogi sposobni Severnokorejanci, umesto da razmatraju nelegalno odlaženje u Kini, posvećuju svoje napore organizovanju radnih timova za Kinu, Rusiju ili rad na Bliskom Istoku - što je sigurniji način da zarade od ilegalnog prelaska i traženja azila.Kim DŽong Un je takođe znatno olakšao pravila koja regulišu individualna putovanja u inostranstvo, što je do sada bilo gotovo nemoguće. Sada je moguće za politički lojalne Severnokorejance da dobiju pasoš, vizu i putuju u Kinu. Iz perspektive vlade, legalne migracije radne snage predstavljaju mnogo manje rizika za režim i građane Severne Koreje.Čini se da je vlada Severne Koreje postigla važnu pobedu u svojoj dugoj borbi da zadrže kontrolu nad svojim podanicima. Stotine hiljada radnika iz Severne Koreje nalazi se na privremenom radu u zemljama Azije i Afrike, a ovakvi potezi značajno su podigli rast životnog standarda građana. Severna Koreja investira u projekte sa Kinom i Japanom i neprestano usavršava infrastrukturu i industiju. Primećen je i veliki broj novoizgrađenih odmarališta i turističkih centara u Severnoj Koreji. Pažnju javnosti je privukao i novi moderni zabavni park u prestonici Pjongjangu. Uprkos sankcijama Zapada, mladi i neiskusni lider Kin DŽong Un uspeo je da preokrene i poboljša ekonomsku situaciju u zemlji. Ovih dana održava se i poseta Ban Ki Muna Severnoj Koreji, gde bi on trebao da poseti zejedničko industrijsko postrojenje dve Koreje, koje je jedan od dobrih primera ekonomskog napretka. Kim DŽong Un se školovao u Švajcarskoj, sa 27 godina postao je general, a pre njega zemljom su vladali njegov otac i njegov deda, koji se smatra ocem nacije. Osim pokretanja ekonomije, novi vođa uspeo je da pokrene i proizvodnju strateških projektila za koje se sumnja da mogu pogoditi ciljeve na američkom tlu.

Pročitajte još:Suprotstavljanje ruskoj raketnoj pretnji preskupo za SADMakedonija na nišanu

Izvor: Pravda