Pravda

Kina trenutno ima nekoliko oružanih i nenaoružanih dronova i razvija dalekometne bespilotne letelice (UAV) kako za prikupljanje podataka, tako i za bombardovanje. "Razvoj dalekometnih bespilotnih letelica će povećati sposobnost Kine da sprovodi dalekometno izviđanje i napade", piše u izveštaju. Sposobnost Kine da koristi dronove se povećava, a u izveštaju piše da Kina planira da proizvede do 41.800 kopnenih i pomorskih automatizovanih sistema između 2014. i 2023. godine u vrednosti od 10,5 milijardi dolara. Među bespilotnim letelicama koje su u razvoju nalaze se Sjanglong, Jilong, Skaj Sejber i Liđian, pri čemu su poslednje tri podešene da ispaljuju precizna oružja. "Liđian, koji je imao svoj prvi let 21. novembra 2013. godine, predstavlja prvu kinesku nevidljivu bespilotnu letelicu", piše u izveštaju. Pentagon smatra da je razvoj dronova samo deo dugoročnog razvoja vojske u sklopu kog su prošle godine proizvedeni novi višebojni projektili i veliki broj podmornica i brodova. Dodatno, Pentagon je po prvi put potvrdio da Kina razvija ultrabrzo vozilo za napad u sklopu svog rastućeg strateškog, nuklearnog arsenala. "Kina radi na raznim tehnologijama s ciljem suprotstavljanja balističkim odbrambenim raketnim sistemima SAD i drugih država, uključujući vozila koja gađaju više nezavisnih meta (MIRV), mamce, ometače i ostalu opremu", navodi se u izveštaju objavljenom u petak. "SAD i Kina su potvrdile da su Kinezi testirali nečujno vozilo brže od zvuka 2014. godine", navodi se u izveštaju. To je prvi put da je Pentagon potvrdio postojanje nečujnog vozila poznatog kao Vu-14, koje se kreće skoro 10 puta brže od zvuka. Vu-14, dizajniran je da lansira nuklearno oružje kroz američku raketnu odbranu, a prvi put je o njima pisao Vašington Fri Bikon, kada su navedena tri testa koja su sprovedena 2014. godine. "Zajedno sa povećanom mobilnošću i izdržljivošću nove generacije projektila, ove tehnologije i pojačana obuka povećavaju sposobnost kineske nuklearne sile i njene strateške sposobnosti", navodi se u izveštaju i dodaje: "Kina će verovatno nastaviti da ulaže znatne resurse kako bi održala ograničenu, ali izdržljivu nuklearnu silu uz pomoć koje vojska Kine može da sprovede ozbiljan nuklearni napad". Rik Fišer, analitičar kineske vojske, rekao je da izveštaj Pentagona predstavlja najdetaljniju procenu u proteklih par godina. "To je do sada najdetaljniji izveštaj o vojsci Kine, koji odlično ukazuje na pretnje, ali ne zalazi u dalju budućnost", rekao je Fišer. Izveštaj takođe naglašava pretnju sa kojom se suočava Tajvan. "Tragedija je što Obamina administracija ne obraća pažnju na ove procene, konstantno odbijajući zahteve Tajvana za novim oružanim sistemima s ciljem odbrane od Kine", rekao je Fišer. Kineska vojska, koja nekada nije bila tako jaka i opremljena, ubrzano postoja veoma sofisticirana uz visoko-tehnološku vojnu organizaciju koja se fokusira na razvoj asimetričnih ratnih sposobnosti koje će joj omogućiti da porazi vojsku SAD ili neku drugu napredniju vojsku u budućnosti. Nove sposobnosti uključuju antisatelitsko oružje, sajber oružje, pa čak i visokoorbitne projektile koji mogu pogoditi strateške satelite udaljene oko 30.000 kilometara. Ipak, ono što dobija najveću pažnju, a procenjuje se da Kina na njih troši godišnje više od 175 milijardi dolara, jesu projektili. Drugi artiljerijski korpus Kine pravi nekoliko novih klasa i nadogradnji ofanzivnih projektila, uključujući i vozila brža od zvuka. Više od 1.200 kratkodometnih projektila je sada postavljeno nedaleko od Tajvana, sa kojim Kina ima nameru da se ujedini, pa i silom ako je potrebno. "Kina povećava smrtonosnost svojih konvencionalnih projektilskih snaga uvođenjem novog balističkog projektila CSS-11 (DF-16), dometa 800-1.000 kilometara", piše u izveštaju. "CSS-11, zajedno sa već postavljenom konvencionalnom varijantom CSS-5 (DF-21) srednjedometnih balističkih projektila, poboljšaće sposobnost Kine da napadne ne samo Tajvan, već i druge regionalne mete". Dalje, prošle godine je nastavljeno postavljanje još jednog novog oružja, DF-21D protivbrodskog balističkog projektila. Ovaj projektil ima pokretnu bojevu glavu i može da napadne brodove na udaljenostima do 1.400 kilometara u Pacifiku. Takođe se postavljaju i brojni dalekometni, precizni, krstareći projektili, kao i interkontinentalni balistički projektili. "Nova generacija pokretnih projektila sa bojevim glavama koje mogu da gađaju više nezavisnih meta ima za cilj da osigura odbranu Kine od napada SAD", navodi se u izveštaju. Politika Kine po pitanju nuklearnog ratovanja je da neće prva upotrebiti nuklearno oružje u konfliktu, ali u izveštaju se navodi da postoji sumnja oko toga da li bi Kina mogla prva da upotrebi nuklearno oružje. Vojska Kine je, za razliku od mnogih drugih vojski na svetu, još uvek u rukama komunističke partije, a njen glavni prioritet nije odbrana nacije već održavanje partije na vlasti, navodi se dalje u izveštaju. Četiri podmornice sa balističkim projektilima, poznate kao klasa Jin su već postavljene, a jedna se još uvek dovršava. Podmornice će na sebi nositi JL-2 projektile, a prve patrole se očekuju ove godine. Vojska Kine takođe razvija vojne "informacione operacije" za budući konflikt koji će uključivati sajber napade s ciljem stvaranja "informacionih blokada pomoću vojnih i nevojnih napada protiv svemirskih satelita. Ulaganja Kine u napredne sisteme za elektronsko ratovanje i operacije u sajber prostoru zajedno sa tradicionalnim oblicima kao što su propaganda i negiranje kroz neprozirnost su samo neki od prioriteta kineskih lidera pri stvaranju informacione prednosti", piše u izveštaju. Ofanzivni sajber napadi će se koristiti za podržavanje drugih visoko-tehnoloških oružja i usporavanje neprijateljskih vojnih akcija, navodi Pentagon. Kineska vojska smatra informaciono ratovanje "integralnim za ostvarivanje informacione superiornosti i nadjačavanje neprijatelja", navodi se u izveštaju. Kineska vlada je prošle godine bila direktno povezana sa sajber napadima na mreže Pentagona, uključujući i Saobraćajnu komandu SAD. Sajber proboji su "slični onima koji su neophodni za sprovođenje ofanzivnih sajber operacija", navodi se u izveštaju. Kineske ratne sposobnosti se sve više šire. Peking je u julu 2014. godine sproveo antisatelitski raketni test sličan onom iz 2007. godine kada je uništen satelit za vremensku prognozu i kada se rasulo na hiljade opasnih fragmenata. Ipak, u julu nije došlo do rasipanja nikakvih fragmenata. Vlada SAD-a je protestovala zbog testa, navodeći da je to nastavak testa iz 2007. godine. Izveštaj je takođe potvrdio da je raketni antisatelitski test 13. maja 2013. godine dospeo čak 27.000 kilometara u svemir, što je sasvim dovoljno da se pogode svi američki špijunski i komunikacioni sateliti. Test antisatelitskog projektila koji Pentagon zove DN-2 ASAT je prvi put objavio Fri Bikon. Cilj izveštaja je bio da naglasi povećanu vojnu saradnju između SAD i Kine, ali je napomenuto da "još uvek ima incidenata koji se moraju rešiti dijalogom u cilju smanjivanja rizika od greški i nesporazuma". Jedan od takvih incidenata je bio onaj u avgustu 2014. godine, kada je pomorski borbeni avion vojske Kine prošao na velikoj blizini od pomorske avio-kontrole na rutinskoj misiji u međunarodnom vazdušnom prostoru nad Južnokineskim morem. Izveštaj navodi da je Kina dala veliki prioritet izgradnji podmornica. Kineska podmornička flota trenutno sadrži četiri nuklearne podmornice i 53 borbene podmornice. Pored toga, kineska podmornička flota sadrži 13 plovila Song klase i 13 plovila Juan klase. Što se tiče podmornica Jin klase, trenutno se pravi do pet dodatnih plovila, a razvija se i jedna potpuno nova klasa podmornica. Vazduhoplovstvo je uvelo dva nova nevidljiva aviona, J-20 i J-31. "Prototip J-31 je veoma sličan američkom borbenom avionu F-35, uz dizajn sličan avionu J-20", piše u izveštaju. U izveštaju piše i da Kina koristi svoju vojsku za ucenjivanje Vijetnama i Filipina u Južnokineskom moru i Japana povodom Senkaku ostrva u Istočnokineskom moru. Izveštaj navodi i da se Kina sve više oslanja na energetske resurse, zbog čega teži da proširi svoju moć u oblastima sveta koje su bogate naftom i gasom. Kina je prošle godine uvezla oko 60% više u odnosu na svoje zalihe nafte, a očekuje se da će do 2035. godine uvoziti i do 80%. Kineski nacionalizam je takođe u porastu. U izveštaju se navodi da komunistički lideri šire nacionalistički sentiment među Kinezima s ciljem jačanja legitimnosti partije, sprečavanja domaćih kritika i opravdavanja nefleksibilnosti u dijalozima sa stranim sagovornicima.

Pročitajte još:

• SUPERSILA: Kina poseduje nuklearno oružje kojim može napasti bilo koji deo sveta!
• Drama na moru: Američki avion upao u vazdušni prostor Kine!
• ČAČKAJU KINESKOG ZMAJA: Amerikanci šalju strateške bombardere u Australiju

Izvor: webtribune.rs