Najnovije

Kako je Koštunica od nacionaliste postao evroatlantista

BEOGRAD - Ili je Demokratska stranka Srbije postala opasnost za desetostruko jaču vlast, ili je, pored Demokratske stranke, postala jedina opozicija vredna pažnje vladajuće većine. Teško je naći treći razlog zbog kojeg bi na DSS i njegovu liderku bila usmerena teška artiljerija po
Vojislav Koštunica (Foto: Jutjub)

Vojislav Koštunica (Foto: Jutjub)

U poslednjih mesec dana u arsenal optužbi koje ispaljuju vladajuće stranke, ali i radikali, uvršteno je i nasleđe iz doba kad je DSS, predvođen Vojislavom Koštunicom, bio na vlasti. Naime, umesto dosadašnje reputacije nacionaliste, koju mu je godinama pripisivala "druga Srbija", Koštunica, a time i DSS, za savremene oponente postali su simbol druge krajnosti – evroatlantizma. I kad premijer Aleksandar Vučić prebacuje Koštuničinoj vladi potpisivanje sporazuma s NATO-om nepovoljnih po Srbiju, i kad joj Vulin zamera "oslobađanje albanskih terorista i paljenje Skupštine i RTS-a", i kad Šešelj kritikuje Sandu Rašković-Ivić za "antisrpske izjave u vezi sa Republikom Srpskom Krajinom i zločinom u Srebrenici"... Da ironija bude veća, i Branko Ružić, funkcioner Socijalističke partije Srbije, smatra bivšeg lidera DSS-a "personifikacijom evroatlantske politike nakon 5. oktobra, pljačkaške privatizacije i dezintegracije SR Jugoslavije… da bi na kraju kukavički vratio mandat i zabio glavu u pesak kao noj". Ali, ko se sada seća da su socijalisti ponajviše zahvaljujući Koštunici politički preživeli godine posle 5. oktobra (kada ih je pozvao da manjinski podrže njegovu vladu), a da je naprednjacima upravo on, svojom podrškom Tomislavu Nikoliću u drugom krugu predsedničkih izbora, doneo prevagu nad suparnicima iz DS-a. Ovi potonji, međutim, verovatno nisu zaboravili Koštuničinu "pragmatičnost" koja je ondašnjim radikalima značila verolomstvo kada je Tomislav Nikolić, kao zamenik predsednika SRS, 2007. godine (DSS mu uskratio podršku) samo pet dana bio predsednik Skupštine Srbije. Uz opasku da "u politici princip traje koliko traje interes" sociolog Jovo Bakić kaže da je u ovom trenutku Koštunica laka meta. "Kad je bio najpopularniji i imao moć, tada je bilo dobro biti uz njega. Sad, kad nije na političkoj sceni, onda se može i drugačije postupati. Naravno, on je napravio određene greške, ali kad ga kritikuju ti koji su mu pomagali da ih pravi, onda je to sa moralne tačke gledišta nedozvoljivo, ali s političke – razumljivo", navodi Bakić. Na DSS koji vodi Sanda Rašković Ivić primedbe imaju i oni koji su izašli iz stranke posle Koštuničinog političkog penzionisanja. Oni smatraju da DSS više nije "onaj stari", a sebe smatraju nastavljačima "pravo" DSS-a. To za sebe kažu i Nenad Popović, lider Srpske narodne partije, i Andreja Mladenović i Nebojša Bakarec, predvodnici Samostalnog DSS-a, i Slobodan Samardžić, predsednik Državotvornog pokreta Srbije. S tim što su stranke Popovića i Mladenovića sada na izbornoj listi SNS-a, dok Samardžićev DPS neće izaći na izbore. Iako su različito pozicionirani prema aktuelnom režimu, i Bakarec i Samardžić imaju isti odnos prema Koštuničinom nasleđu. Ističu da je to bio period privrednog rasta, smanjenja javnog duga, niže nezaposlenosti nego danas, demokratizacije društva, slobode medija… "A sada imate kritiku vlasti Koštunice zato što je u nekim oblastima pravio ’koncesije’. SOFA sporazum, potpisan 2006., za vreme njegove vlade, nije bio ratifikovan niti je stupio na snagu", kaže Samardžić i nastavlja: "Taj sporazum nije podrazumevao nikakav potonji dokument. Ali i Tadić i Vučić potpisivali su nove sporazume ili ih ratifikovali, a niko ih nije tukao po ušima da to rade. Takođe, 2006. je bilo vreme završnih pregovora s kosovskim Albancima u Beču i tim sporazumom napravili smo jednu malu ’koncesiju’ prema zapadu kako bismo imali manevarski prostor". Razlog zbog kojeg se osporavaju neke odluke Koštuničine vlade Nebojša Bakarec pripisuje kampanji, ali ne poriče da je u tom periodu bilo grešaka. NJegove zamerke, međutim, najviše idu na račun aktuelne šefice stranke Sande Rašković-Ivić, zbog koje su Mladenović i on isključeni iz DSS-a. Razne poteze zbog kojih Koštunicu proglašavaju evroatlantistom Bakarec pravda time što EU tad "još nije otimala Kosovo", a "kad je počela da nam ga otima, on je podneo ostavku i raspisao izbore". Koštunica je, kako primećuje potpredsednik DSS-a Dragan Maršićanin, rekao da ima šta da kaže i da će to reći. "Meni je žao što to nije možda ranije nego što on misli da treba, jer bi to pomoglo razjašnjavanju nekih spornih pitanja vezanih za period kad je on bio na vlasti", navodi Maršićanin i izražava uverenje da će Koštunica biti zapamćen kao najveći državnik Srbije 20. veka. On prihvata da DSS nosi teret političke odgovornosti za greške koje je pravio, ali su, "te greške najčešće bile posledica ogromnih pritisaka i ucena Zapada, ali i toga što DSS nikada nije bio sam na vlasti, već su ga uvek uslovljavali i ucenjivali koalicioni partneri". Ukazujući da je DSS danas ono što je uvek bio, i da su mu i dalje temeljna načela ona koja je Borislav Pekić sažeo u moto "i nacija i demokratija", Maršićanin tvrdi da se ova partija ni u čemu nije promenila posle Koštunice. Predsednica DSS-a ne odriče se grešaka koje se mogu svrstati u zaostavštinu DSS-a, kako bi se možda moglo pomisliti iz njenog nedavnog intervjua NIN-u. Suočena sa zahtevima da objasni poteze Koštuničinih vlada, Sanda Rašković Ivić je – čini se pomalo nervozno – prozvala Koštunicu da se sam oglasi, i to odmah. U napadima na DSS, Đorđe Vukadinović, analitičar i kandidat na listi DSS-Dveri, vidi trostruki paradoks. "Prvo, toliko napada, žaoka, negativne energije, pa i mržnje, izliva se prema stranci za koju oni koji je napadaju ističu kako je mala, marginalna i maltene pred iščeznućem. Drugo, neobično je podudaranje stavova vladajuće koalicije i onih koji se predstavljaju kao najžešća opozicija. I treće, oni koji današnjem DSS-u osporavaju kontinuitet, istovremeno mu kače na nos ono što su propusti iz Koštuničinog vremena", kaže Vukadinović. On dodaje da problem koji DSS ima sa prošlošću nije ništa spram istog problema koji sa kontinuitetom imaju lideri SNS-a, SPS-a i PS-a i njihove stranke. Jovo Bakić primećuje da su meta napada ovih vladajućih partija, pored DS-a, samo DSS i Dveri. Ocenjuje da je ključni razlog za to što njih, kao opoziciju, nije moguće kontrolisati. "Mislim da im radikali u skupštini odgovaraju. Što jači radikali, to bolja pozicija Vučića prema Zapadu. Opet, Šešelja uvek može izručiti Hagu, a kod DSS-Dveri to ne može da uradi", ocenjuje Bakić. Prema njegovim rečima, i formacija DSS-Dveri može da se koristi kao bauk za Zapad ("ako mene nema, evo ko će doći"), ali bi ulazak tog saveza u parlament mogao finansijski da ih ojača.
Pročitajte još:DSS i Dveri optužuju: Vlada odobrila Vulinu 400 miliona za kupovinu glasova socijalno ugroženih!POKRET SOCIJALISTA: Sramne laži Dveri i DSS-a!
Izvor: Politika

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Kolumne

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA