Pravda

Možda će najveće žrtve Nacrta zakona o maksimalnom broju državnih službenika, ukoliko ga vlada usvoji, biti zaposleni u opštinama i gradovima u Srbiji. Jer, po svemu sudeći, ta mera će najviše pogoditi lokalne samouprave, koje su jedan od najvećih poslodavaca u Srbiji. Prema podacima Svetske banke, u njima radi 163.000 ljudi, što je čak desetina svih zaposlenih u zemlji. Pri tom, zaposlenje u opštini garantuje i redovnost isplate, kao i sigurnost radnog mesta, ali i nešto veću platu od prosečne. Sada, čini se, to više ne bi trebalo da bude tako. Jer, Nacrt zakona predviđa da opštine koje imaju do 50.000 stanovnika ne mogu da zaposle više od 475 radnika. Prema podacima Svetske banke, ima opština gde je broj zaposlenih za dva ili tri puta veći od optimalnog. Prema predloženim zakonskim rešenjima u četiri grada (Beograd, Kragujevac, Novi Sad i Niš) ukupno bi trebalo da bude podeljeno nešto više od 5.000 otkaza. Među njima su i oni koji će ove godine otići u penziju. Gde je i koliko ljudi višak (to će se videti u analizi), ali na osnovu kriterijuma za ograničenje maksimalnog broja zaposlenih na lokalu može se doći do nekih podataka o otkazima. Tako, na primer, član 8. Nacrta ovog zakona predviđa da grad Beograd treba da ima maksimalno 18,5 zaposlenih na 1.000 stanovnika. U aktuelnoj gradskoj administraciji radi 32.000 ljudi. To znači da će oko 550 zaposlenih morati da dobije otkaz. U prestoničkoj administraciji radi i 6.000 ugovoraca. Tu će, po Nacrtu ovog zakona, biti mnogo više prekobrojnih. Jer, tim projektom se predviđa da broj ugovoraca ne može preći 10 odsto od ukupnog broja zaposlenih koji rade na neodređeno vreme. To znači da će u Beogradu 2.800 onih koji rade po ugovoru na određeno vreme morati da dobije otkaz.

Pročitajte još:POLITIČKI „PAROVI“: Šutanovac objavio fotku Pajtića kako peva u kafani uz šaljivi komentar na račun Dačića!Pajtić: Glavni batinaš SNS je često u Vučićevom društvu

U Novom Sadu je, prema toj računici, 1.470 prekobrojnih. U Nišu će, od ukupno 6.150 stalno zaposlenih, oko 1.860 morati da dobije otkaz, dok je u Kragujevcu oko 1.340 prekobrojnih. Na plate službenika u administraciji, vaspitačica i drugih indirektnih budžetskih korisnika, kao i radne snage u komunalnim preduzećima na lokalu, odlazi 90,3 milijarde dinara. Analiza Svetske banke „Pregled finansija lokalnih samouprava – mogućnost za poboljšanje efikasnosti” pokazuje da je došlo do masovnog zapošljavanja u lokalnim samoupravama uprkos tome što je centralna vlast ograničila zarade i broj zaposlenih u javnom sektoru. Gotovo po istom receptu, opštinari su, pronalazeći rupe u propisima, radnike zapošljavali kod indirektnih budžetskih korisnika, jer oni nisu ograničeni pravilom o maksimalnom broju zaposlenih u lokalnim samouprava. Tako u vrtićima sada ukupno radi 25.710 ljudi. Zapošljavanje na određeno vreme i rad na ugovor takođe su bili način da se zaobiđe zakonski limit. Tako na primer u Kragujevcu ima čak 700 honoraraca, od ukupno zaposlenih 3.800 radnika. Po Nacrtu novog zakona, broj onih koji rade po ugovoru u Kragujevcu biće prepolovljen. Što je opština manja i siromašnija, to je odstupanje veće. Prednjače Crna Trava, Bosilegrad, Bački Petrovac, Novi Kneževac i Čoka kod kojih po osam radnika sa ugovorom o delu dolazi na 1000 stanovnika. Izvor: Politika