Pravda

Na izjavu premijera Aleksandra Vučića da su građani Srbije „umorni od strpljenja”, predstavnici evropskih zemalja ne odgovaraju da su njihovi građani umorni od proširenja. Štaviše, upravo su čelnici onih zemalja koje spadaju među članice EU čije je javno mnjenje najmanje naklonjeno prijemu novih članica u Uniju – Austrije i Italije – inicirali nedavnu briselsku konferenciju „Prijatelji Srbije”, s ciljem ubrzanja evropskog puta Srbije i okupili predstavnike svih 28 zemalja EU. Samo 25 odsto Austrijanaca, prema istraživanju Evrobarometra, koji meri raspoloženje u svim državama članicama, rađenom u proleće 2014, smatra da u EU treba primati nove članice. S druge strane, 33 odsto Italijana je za proces proširenja. Doduše, Austrija, Italija i Kipar su jedine zemlje u kojima je od jeseni 2013. do proleća prošle godine protivljenje značajnije opalo. Na primer, u Italiji je protivljenje bilo čak 59 odsto, a lane je opalo na 44 odsto. Prema istraživanju Evrobarometra, u odnosu na jesen pretprošle godine, lane je zabeležen blagi pad protivljenja daljem širenju EU, a podrška je ista – 37 odsto. Iako se protivljenje smanjilo i iznosi 49 odsto, ono je i dalje veće od podrške. Istovremeno, najveće protivljenje proširenju zabeleženo je u Nemačkoj i Francuskoj. Kako objasniti ovu protivrečnost – da popularnost proširenju među Evropljanima nije bogzna kakva, a da se njihovi političari, koji moraju da vode računa o podršci birača, ipak zalažu za dalju integraciju u EU? Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku, kaže da upravo političari uvek moraju da sagledaju širu sliku i da pokažu zrelost. „Ne mogu se svi politički potezi stalno povoditi za javnim mnjenjem”, ističe Joksimovićeva, dodajući da ni u Srbiji mnogo šta ne bi bilo izvodljivo ukoliko bi se samo gledalo šta misli javno mnjenje. I tamošnji političari, naravno, vrlo vode računa o tome kakve poruke šalju. Setimo se samo poruke Žan Klod Junkera, predsednika Evropske komisije, kada je pri preuzimanju mandata rekao da se sledeći krug proširenja neće desiti u sledećih pet godina. Joksimovićeva naglašava da je to bila poruka namenjena domaćem javnom mnjenju, a da je kao svojevrsni balans usledio briselski samit, da se sve učini da zemlje zapadnog Balkana budu spremne za buduće proširenje. Stav EK da u narednih pet godina neće biti prijema novih članica zapravo odgovara raspoloženju građana EU prema proširenju, budući da se udeo građana u EU koji su protiv proširenja povećao. Recimo, u 2006. godini iznosio je 42 odsto. U Strategiji proširenja, iz oktobra prošle godine, Brisel je naveo tri strateške tačke proširenja: prvo, čini Evropu sigurnijim mestom, drugo, pomaže kvalitetu života i treće – veća Evropa, jača Evropa. Iako evropski političari vode računa i o tome kako će proći na sledećim izborima, ipak treba reći, kako ukazuje naša sagovornica, da proširenje nije prioritetno pitanje oko kojeg će se njihovi građani izjašnjavati. Ogromna je razlika između zemalja koje su deo evrozone, koje su većinski (56 odsto) protiv daljeg proširenja, što je, doduše, pad u odnosu na 2013, kada je 60 odsto ispitanika iz država evrozone bilo protiv proširenja.

Pročitajte još:Od Velike Srbije do veleizdajeKOSOVU PRETI SCENARIO IZ KUMANOVA: Sprema se teroristički napad, svi su u pripravnosti?!

Zamor od proširenja najveći je kod najstarijih članica Unije. Tamo je strah najizraženiji, s obzirom na ekonomsku snagu zemalja koje bi da se pridruže i, samim tim, najveći broj migranata koji kao ciljnu tačku upravo imaju te zemlje. Neke okolnosti ne idu im naruku – ekonomska kriza koja se desila Grčkoj, ali i, potencijalno, veoma ekonomski oslabljeni region zapadnog Balkana. Građani EU to podjednako prepoznaju kao neku vrstu opasnosti za buduće funkcionisanje EU. Naravno da to prepoznaju i političari, ali, s druge strane, shvataju da je briga o bezbednosnom projektu EU, kako kaže Joksimovićeva, jača i važnija od svega. To je, na izvestan način, nedavno u Beogradu potvrdio i Karl Bilt, bivši švedski premijer i šef diplomatije, kada je izjavio da u Evropskoj uniji nikada nije postojao izražen entuzijazam za prijem novih članova, ali da se nikada nije dogodilo da stabilna evropska demokratija koja kuca na vrata za prijem bude odbijena. U zemljama EU koje nisu deo evrozone većina se zalaže za proširenje EU (u 2014. 47 odsto je bilo za, a 37 protiv, dok je u 2013. 49 odsto bilo za, a 39 odsto protiv). Zapravo, nove članice EU pokazuju više entuzijazma za dalja proširenja. Rumuni, Litvanci i Hrvati najviše se zalažu za dalje širenje EU. Tim povodom, Joksimović objašnjava da je to tako zato što su te zemlje prošle kroz čitav proces, znaju gde su ranije bile i kakve su pogodnosti punopravnog članstva, pa vide koliko je važan proces proširenja za svaku državu članicu, ali i za EU kao celinu. Izvor: Politika