Pravda

U domaćoj javnosti sve češće se protura teza da je većina građana Srbije okrenuta ka Evropi „novčanikom“, dok „dušom i srcem“ naginje Rusiji. Da li je baš tako? Ako se po strani ostave predrasude i fikcije, činjenice svedoče da je Srbija sve više okrenuta i „novčanikom“ ka Rusiji. Srbija je od 2001. do prošle godine uspela da poveća izvoz u Rusiju za čak 1.190 odsto. Sa simboličnih 79,5 miliona na milijardu i 29 miliona dolara. Izvoz u Rusiju je povećan 13 puta i rastao je duplo brže nego na sva ostala tržišta (ukupan izvoz je u međuvremenu povećan 5,8 puta, sa 1,92 na 11,16 milijardi evra). Bescarinski sporazum sa Rusijom i još oko 30 bilateralnih sporazuma omogućili su da naša roba bude konkurentnija na ruskom tržištu, jer je u startu oslobođena 15 do 20 odsto nameta na carine, pa je time i njena cena u prodaji za toliko niža od drugih. Zahvaljujući tome, Srbija se probila u grupu od 40 zemalja iz koje Rusija najviše uvozi i već dve godine zaredom srpski proizvođači na ruskom tržištu zarađuju više od milijardu dolara. Pre sedam godina u Rusiju je išlo samo pet odsto srpskog izvoza, a sada ide više od sedam procenata, sa velikim šansama da u dogledno vreme dostigne izvoz u Italiju i Nemačku. Bescarinski sporazum sa Rusijom ima i dodatnu specifičnu težinu. Zahvaljujući njemu, mnoge zemlje iz EU žele da investiraju u Srbiju, kako bi mogle da izvoze svoju robu u Rusiju bez carina, posebno sada kada je na snazi „rat sankcijama” između Brisela i Moskve. Pristup ruskom tržištu po povlašćenim uslovima sigurno je privukao i najvećeg evropskog proizvođača mesa, kompaniju Teniz. NJihov plan je da ovde prerađuju tri miliona svinja, a toliko tovljenika je 2013. bilo na svim farmama u Srbiji. Jasno je da Teniz planira da najveći deo tog mesa i prerađevina izvozi u Rusiju, jer mu sigurno nije promakao podatak da je u prva tri meseca ove godine izvoz svinjskog mesa u Rusiju povećan 300 odsto. Treba istaći da iza svih ovih rezultata stoje samo naši privrednici. Jer Vlada Srbije ima ministra zaduženog za evropske integracije, Kancelariju za evropske integracije, Odbor Skupštine Srbije za evropske integracije i masu drugih institucija, koje se bave isključivo unapređenjem odnosa sa EU (i tako već 15 godina). Dok, s druge strane, ne postoji ni jedna jedina institucija za unapređenje ekonomskih odnosa sa Rusijom. Niko ne kaže da su institucije za razvoj ekonomske saradnje sa EU bespotrebne, naprotiv, one su veoma važne i treba da nastave da rade, ali zar nije logično da imamo iste takve institucije i za saradnju sa Rusijom ako smo već složni u oceni da ovo tržište poseduje najveći potencijal za izvoz robe iz Srbije, a time i rast našeg BDP i otvaranje novih radnih mesta. Mali napor, neophodan da se institucionalno promoviše privredna saradnja sa Rusijom, doneo bi velike rezultate i tim je teže objasniti zašto se to uporno odlaže. Vremena za gubljenje više nema i Opština Čajetina će krajem maja otvoriti svoju Kancelariju za saradnju sa Ruskom Federacijom, sa zadatkom da bolje organizuje izvoz iz Zlatiborskog okruga kako bi se proizvodi iz tog kraja što pre našli na policama ruskih supermarketa. Značaj Rusije za srpsku ekonomiju će vremenom samo rasti. Ona je praktično jedina šansa za oporavak našeg agrara, koji sve više ugrožava uvoz po dampinškim cenama iz EU. Bez ruskih kupaca srpski stočari i voćari već za nekoliko godina mogu da dožive totalni kolaps, a mlekarska industrija već ozbiljno posrće. Srbija je prošle godine, uz astronomski rast od 66,7 odsto, izvezla u Rusiju hrane za 307,6 miliona dolara. Rusija godišnje na uvoz hrane troši 42 milijarde dolara. Kada bismo uspeli da uzmemo samo jedan odsto te sume, to bi značilo povećanje izvoza srpske hrane za dodatnih 40 odsto. A to je, uz malo truda, bolju organizaciju i podršku države, sasvim moguće uraditi i to u relativno kratkom roku. Da je tako, svedoče i zvanični statistički podaci, po kojima su poljoprivredno-prehrambeni proizvodi iz Srbije sve traženiji u Rusiji pa je njihov izvoz i u prva tri meseca ove godine povećan za 20 odsto. Konačno, nije zanemarljivo ni to što su prošle godine Rusi postali najbrojniji strani turisti koji posećuju Srbiju. Broj njihovih noćenja je za poslednjih sedam godina povećan za skoro 150 odsto. Za devizni priliv zemlje, sasvim je svejedno da li oni kupuju našu robu ili plaćaju turističke usluge.

Pročitajte još:Od Velike Srbije do veleizdajeNisu „Parovi“ šokantni, šokantno je nešto drugo…

Izvor: Blic