Pravda

Pre dosta godina, mnogo pre 1999. godine, pomoravski vidovnjak Deda Miloje govorio je: ‘Nas Srbe mož’ da ujedinu samo Nemci… Oni će nas napadnu pa će se onda ujedinimo. Ima da budemo složniji nego ikad… Ima da zaratimo sa Germani po ceo svet. I sa Amerikanci (koji su većinom Germani – kada se u Americi odlučivalo koji će jezik biti zvaničan, engleski je pobedio nemački za jedan jedini glas!) Oni će nam budu najveći neprijatelji… Jer ne volu katolici nas pravoslavci, pa to ti je. Da nije nji’ mi bi se pomirili sa Šiptari… Sad nemaju posla sa Šiptari, al će da imaju. Ne volu onio nji’. Al i’ koriste, imaju interes. Ima da nahuškaju Šiptari protiv nas…’ Deda Miloje je predskazao i raspad Jugoslavije, u kojem su, kao što je svima poznato, ključnu ulogu imale upravo Nemačka i Amerika. Ali, najviše nas zanima deo njegovih predviđanja koji se odnose na pokušaje spoljnih rasturača da razore Srbiju i Kosovo. Kao što sada znamo, to se i pokušalo, prvo nahuškavanjem Šiptara protiv nas Srba, da bi zatim Amerika sa svojim saveznicima iz NATO-a, tobože u ime Albanaca sa Kosmeta, na nas izvršila nezapamćenu agresiju. Na pitanje: ‘Zbog čega bi Amerikanci podržavali Šiptare? nema logike! Da podrže muslimane na račun hrišćana?’, Deda Miloje je odgovorio: ‘Da su na Kosmet umesto Šiptara bili krokodili oni bi i nji’ podržali. NJi’ oni uopšte ne interesuju, nji’ interesuje samo novac i interes. Taki su ti oni ljudi. A posebno što su pravoslavci čista duša. To kod katolika nema. A čoveku je u duši da bude ljubomoran…’ Jednom drugom prilikom Deda Miloje je rekao da ‘Kosovo i Metohija plivaju u nafti’ i dodao: – Amerikanci nisu blesavi. Znaju oni zašto podržav’u Šiptari. Ne volu oni Šiptari nego oće da se dokopaju nafte. To ti je najglavni razlog što i’ huškaju protiv Srbi’ – rekao je deda Miloje. Deda Miloje je još jednom, negde sredinom 1991. godine, potvrdio da će doći do sukoba sa Amerikancima zbog Albanaca sa Kosmeta kada je rekao: ‘Kad zaratimo s Šiptari, onda će se umešu i Amerikanci…’ O samom toku tog sukoba pomoravski vidovnjak nije govorio, ali bi se možda na njegov ishod mogao odnositi sledeći pasus: ‘Taj što da dođe (na vlast u Srbiji 1991. godine) taj će da se bori sa Germani do poslednje kapi krvi. Nikad neće da se pokoleba. On je pravi Srbin i nikad neće da izda Srbiju. On će da s*ebe Germani. Zapamti. Bog je uz njega i nemoj da veruješ kad ga budu napadali…’ Ispunilo se tada i Deda Milojevo predskazanje da ćemo biti složniji no ikad kada nas napadnu Amerikanci i Germani. NJegovo tumačenja da će nas napasti ‘kako bi se dokopali nafte na kojoj pliva Kosmet’, slaže se sa procenom nekih analitičara da su i znatna i retka rudna blaga, a verovatno i nemale rezerve nafte koji se nalaze na Kosovu (i u Srbiji), jedan od razloga agresije NATO-a, oružane ruke najkrupnijeg kapitala i moćnih nadnacionalnih kompanija. Ako, pak, nije reč o nafti ispod Kosmeta, jest o onoj koja bi sa Bliskog Istoka prema Zapadu tuda proticala kao najkraćim i stoga najisplativijim putem. Kako danas vidimo, svetsko zlo se okomilo na vrh Afrike bogat naftom i polako se pomera ka Bliskom Istoku.

Svetlosna granica Kosmeta

Uvek su postojali ljudi koji su ‘videli’ ono što drugi ne mogu, koji imaju vizije koje se obistinjuju i koje nose značajne duhovne poruke. Jedna istinski pobožna žena kojoj se, najčešće kroz vizije svetaca, a ponekad i Hrista i Bogorodice, otkriva šta će i kako biti, devet dana nakon početka agrseije NATO-a na Srbiju imala je slikovitu viziju: na njenim vratima, sa unutrašnje strane, pojavila se živopisna slika glave svetog Save, veličine većeg postera. Iz njegovih usta, prema bradi, izlazio je kao neki beli oblačić. U oblačiću je ubrzo razabrala jasan obris Kosmeta, oivičenog linijom od svetlosti koja je lila iz usta svetog Save. U dnu slike, u desnom uglu, u pravcu zapada, stajao je beli konjanik na belom konju – oba lika imala su svetlosnu strukturu. Konj je jednom nogom stajao na vratu neke crne zmijurine sa velikom glavom. Pored belog konja ležao je, kao nekom silom oboren, jedan drugi konj neodređene boje, ili je to bila senka belog konja. Dalje na zapadu – i to izvan Savinog lika, blizu ivice vrata – kao u sumraku naziralo se mnoštvo crnih prilika koje su iz svog središta podizale u vis veliki crni krst, prilično nakrivljen na jednu stranu. A iznad Savine glave (na istoku) stajali su svetleći krsti ikona Bogorodice. Na katolički Veliki petak ukazala joj se druga vizija na vratima: Bogorodica sva u crnom, ili pre kao potamnela, držala je u krilu glavu svog Sina upravo skinutog sa krsta. I Isusov lik bio je taman, oči su mu bile sklopljene, ali je ivicom njegovog tela ipak tekla slaba ali neprekinuta svetlost, slivajući se niz noge. Tanka linija svetlosti s jedne noge formirala je ispod svetlosnu granicu Kosmeta, ili se ulivala u nju, tako je potvrđujući i štiteći prostor unutar nje. Druga noga mu je čvrsto stajala na vratu jedne crne ptičurine kao oborene na tlo iako još raširenih krila. Ptičurina je očigledno doletela iz pravca zapada, prema kojem je, kao osvrćući se, okrenula glavu. U jedan od dana pravoslavnog Uskrsa, na vratima se ukazala Hristova glava, veličine kao kod svetog Save i oper kao živopisan ‘poster’. Lik je bio svetao i iz očiju su mu točile svetlost i vedrina. Negde krajem aprila imala je još jednu viziju Hrista. NJegov divovski lik natkrilio je našu zemlju i kao da ju je zaštitnički obgrlio. Elementi njenih vizija nedvosmisleno, što direktno što simbolično, ukazuju na poruke i opomene višnjih sila i nama i onima koji su nasrnuli na nas. Iz njenih vizija može se izvući glavna pouka: Kosmet i celi naš prostor od rasturačkih namera ljudskih silnika štite nebeske sile. Ali, one ga, shodno duhovnim zakonima, ne mogu (ili neće) same odbraniti. Zato smo im neophodni i mi, naše poverenje i vera u njih, molitveno obraćanje, spoznaja sopstvenih ogrešenja i pokajanja za njih, prihvatanje da bez roptanja istrpimo plaćanje naših neplaćenih grehovnih dugova, pružanje ruke pomirenja… Ovo sve se odnosi kako na naš kolektivitet tako i na svakog od nas. Učinite vi jedan korak prema Meni i Ja ću prema vama tri – poručuje Bog. Neka svako od nas učini makar koračić, i eto svetlosti…

Otpor novim Atlantima

Agresija na Kosovo i Srbiju 1999. godine je i napad ljudskih saveznika demonskih sila na one koji ne pristaju da im se pokore. Nama Srbima nije prvi put da se odupiremo satanističkim novim svetskim poredcima i da zbog toga stradamo. Nije to nikakva naša crta primitivnog divljačkog mentaliteta, kako smatra takozvani civilizovani svet i kako želi da ubedi ostatak sveta u to. Taj otpor kao da je zaista izvorni stajaći element srbske duše, božanski nalog koji je srbska duša dobrovoljno prihvatila. Tama najžešće napada tamo gde ima više svetlosti i gde joj ona pruža otpor. Da li su Srbi, odnosno Srbija, zaista jedno od takvih mesta. Jedna druga žena kaže da su joj visoka duhovna bića potvrdila da se na Kosovu zaista odvija borba Svetlosti i tame, i da bi se tu, zavisno od nekih faktora, mogao odviti i njihov odsutni sukob. Te sile tame, oličene danas u NATO paktu, u stvari su ponovo inkarnirani moćnici sa Atlantide, Atlanti koji opet nastoje da – kao nekada moćnim magijskim – sada visokotehnološkim sredstvima (i dalje uz pomoć magije) i oružjem pokore svet i njime vladaju kao bogovi. Da li je baš slučajno što se zapadni vojni savez zove Severno-atlantska alijansa – NATO? U vezi sa inkarnacijom atlantidskih moćnika, zanimljivo je navesti šta je rekao Deda Miloje, kao odgovor na pitanje šta posmrtno biva sa dušama silnika kao što su Napoleon, Hitler, Pavelić, Staljin, Tito, Čaušesku, Brežnjev… Deda Miloje kaže: ‘Nijedan zločinac ne mož’ ponovo da se vrne na ovaj svet dok ne prođe ‘iljadu godina. Ovi gangsteri što si i’ nabrojo živeli su u deveti vek. Taj ti je vek bio najgori pre ovog. Zato su se svi zajedno nakrkali u ovaj vek. Oni su za ovi stotinak godina pobili više ljudi nego što i’ je pobijeno za ‘iljadu godine… Oni su svi ‘teli da zavladaju u svet, a sa svet moš’ da vladaš samo ako uništavaš one koji neće da ti se pokoru. NJima đavo da moć i zato oni neće da veruju u Boga. Ti ljudi, što im đavo da moć, oni se mogu prepoznaju i na drugi način. Ne kaže se džabe: Koga je Bog obeležio… Svi do jednog imali su nešto pokvareno u lice, a glas im se razlikov’o od ostalih ljudi. Bio im nekako strašan, jeza da te u’vati kad i’ slušaš kad govoru. Uvek su se drali na sav glas i uvek su pretili. Po tome moš’ i sada da poznaš kod je od ovi’ što vladaju uzeo đavo pod svoje’. Na primedbu da postoje i neki ljudi koji su veoma lepi, a opet su pokvareni ko mućkovi, Deda Miloje kaže: ‘Đavo mož’ da se pretvori u šta ‘oće. On mož’ da bude najlepša ženska ako ‘oće. Al opet mož’ da se prepozna po tome što voli da zapoveda. Voli da svi igraju oko njega’.

Sveti starci o Kosovu

Sveti starac Gavrilo govorio je pre mnogo godina, pre agresije na kosovo: …’Jao kakav krvav Mesec, sve krv po njemu, krv se lije, muslimani, šiptari, i druge vere su se udružile i na Pravoslavlje ustali. Jao kakvo stradanje predstoji, joj sve krvavi barjaci ispod neba idu, nose ih i vojska velika na Kosovo odlazi. Rat samo što počeo nije, stigo je, na pragu je. Eno i oklopna vozila neka, pa avioni, bombardovaće nas. Gotovo je, Crkve na Kosovu samo padaju, ruše ih, pale, skrnave. Krstove lome, pale Svetinje, monaštvo ubijaju i narod, siluju, narod gine, krv potocima, leševi i groblja svuda, naše Kosovo biti neće. Tuđin će njime komandovati i njime gaziti, džabe će naši ginuti. Mnoge će majke zakukati, ko za doba Svetog Lazara. Crkve, ako i ostane koja, biće kao muzeji, kojima će tuđini upravljati, a na krovovima će se neke zastave tuđe vioriti. Joj treba sve Svetinje iz tih Crkava izneti, skloniti u Srbiji, u ove manastire da ne pale i nište. Mnoge neće mrtve nikada ni naći. Srbinu više mesta dole nema. Sve će porušiti, tuđin će sve što je srpsko uništiti. Moraće da beže sa ognjišta svojih. Eto Srbine kazne Božije. Ali eto Srbin na Kosovu Svetog Nikolu mrsno slavi, sad se sve mora krvlju platiti. Prave svadbe, ispraćaje u vreme posta, veru neki drže samo radi reda. Dok Srpkinja svoju decu u utrobi ništi, i rat svojoj deci objavljuje, a šiptarka rađa i po deseto i više dece. Ništa se nemojte čuditi, Srbi svoju pobožnost sačuvali nisu…’ Sveti srpski prorok i veliki bogovidac, isposnik i utešitelj naroda srpskoga, starac Tadej Vitovnički, koji se upokojio 2004 godine, ostavio je za sobom mnoga proročanstva o Srbima, o Crnoj Gori, o Kosovu, o Bosni i Hercegovini, o mnogim ljudima i događajima koji će se uskoro zbiti. Za Kosovo je rekao još davno pre napada: ‘Šiptari će proglasiti nezavisnost. Ali, to će biti protivpravno i bitno je samo da srpski političari nikada to ne potpišu. Jednog dana, posle velikih stradanja u koje će upasti Srbija i čitav srpski narod, zbog bogoodstupništva srpskih vlastodržaca ali i jednog dela naroda, ipak će doći do ujedinjenja najvećeg dela Srba. Srbija će se osloboditi i DOS vladara. (čiju politiku starac Tadej nije simpatisao). I Amerika i Zapad će Srbe ponovno goniti. Ipak, posle velikih srpskih stradanja (ovo je govorio posle 1999.), iznenada, Amerika i Zapad će doživeti strahoviti poraz, pa će se sva njihova vojska povući sa Kosova. Tada će Srbi, za veoma kratko vreme osloboditi svoju duhovnu kolevku. I Šiptara više nikada tamo neće biti. Ni jednoga.’

Kosovo seinkari

U vezi sa mogućom svetošću i svetlošću Kosmeta, odnosno Kosova, treba obratiti pažnju na ono na šta je ukazala Adela Margot, osnivač Nove psihoneurolingvistike i pripadnica Mahikari pokreta, duhovnog pokreta nastalog na osnovu objava jednog prosvetljenog Japanca. Osnivač Mahikari pokreta, Sukuinuši Sama, objave je dobijao na starojapanskom jeziku, danas već gotovo jedva poznatom i jedva razumljivom. Prenosiocu objava je iz duhovnih sfera rečeno da je to u stvari ‘anđeoski jezik’. U molitveniku pokreta, sačinjenom od objavljenih molitava, u jednoj pod nazivom Kami muki sanđi – Objava duha o namerama Gospodnjim, u kojoj se objašnjava nastanak sveta i tok odvijanja Božijeg plana – stoji doslovno i ova rečenica: Kosova seinkari , što bi u prevodu bilo: Konjanik na belom konju, a moguće ju je prevesti i kao: Onaj koji stoluje i prosuđuje. Gospođa Margot je čvrsto uverena da je u toj rečenici baš reč o našem Kosovu, pa čak pretpostavlja da starojapanski i srbski jezik imaju isti duhovni koren i značaj. Prema tom jezičkom ključu, dakle, skriveno prastaro značenje reči Kosovo odnosilo bi se na božanskog konjanika na belom konju koji stoluje i prosuđuje. Prisetimo se sada onog belog konjanika na belom konju iz gore opisane vizije prve žene, koji podseća na svetog Đorđa ili nekog drugog svetlosnog ratnika, ako već nije reč o samom vrhovnom nebeskom vojskovođi, arhanđelu Mihajlu. Prema principa nove psihoneurolingvistike, kaže se: ‘Ovaj prostor i ljudi koji u njemu žive, imaju veliku važnost za ceo svet. Ne zato što smo mi dali tu vrednost prostoru, nego što je to naš sam Vaseljenski Vrhovni Komandant sa titulom Godpod nad vojskama našem prostoru namenio. Populacija koja tu živi nije nebeski narod nego anđeoski, narod koji je glasonoša, prenosilac, predstavnik, a sam ovaj prostor je – prostor gde stoluje kroz svoju prisutnost sam Vrhovni anđeo. Ovaj prostor i ljudi koji žive u njemu predstavljaju izvorište mnogih događaja u svetu. To znači da, ako na ovim prostorima vladaju ljubav i harmonija, oni će vladati i u celom svetu. S druge strane, ako ovde vladaju mržnja i sukobljavanje, to će se odraziti na ceo svet’. Prema tome, uperimo naše pozitivne misli prema Kosovu i Metohiji, spasimo Srbiju i srpski narod, spasimo svet i planetu!

Pročitajte još:Tarabići su predvideli albanska ubijanja u Kumanovu. Evo šta su zaista rekliONA JE POTOMAK TARABIĆA I ZNA ISTINU: Evo šta Srbe zaista čeka u 2015-oj!

Izvor: Dnevno