Pravda

„Hrišćani koje varvarski progone u Siriji zaslužuju da im hrišćanske države poput Poljske brzo priskoče u pomoć. Za početak, Poljska će poželeti dobrodošlicu 60 porodica”, poručila je premijerka Poljske Eva Kopač u sredu, dan uoči objave konačne verzije plana Evropske komisije (EK) za borbu sa plimom migranata, koja ove godine južnim prilazima nadire u EU. Kako će Varšava proveravati veroispovest migranata, nije poznato. Još manje je jasno da li je taj verski test koji će odlučivati podobnost za Poljsku prihvatljivih izbeglica u skladu sa međunarodnim pravima lica koja beže iz ratom ugroženih zona. Izvesno je da su tragedija 19. aprila na Mediteranu (kada se preko 850 migranata podavilo pri pokušaju da se sa libijske obale dokopa Evrope) i potonji revolt međunarodne zajednice izveli Brisel na novi ispit solidarnosti prema nepozvanim nevoljnicima. Koliko juče, a nakon niza vanrednih, unakrsnih preispitivanja u poslednjih mesec i po dana, Evropska komisija je izašla sa konačnom verzijom dvogodišnjeg „plana za migrante”, koji idućeg meseca treba da odobre lideri EU na samitu Evropskog saveta. Po najnovijoj zamisli EK, članice EU bi u sledeće dve godine najpre trebalo da prihvate razmeštanje 40.000 „osoba u jasnoj potrebi za međunarodnom zaštitom”, inače već pristiglih u Italiju i Grčku – dve zemlje na udaru talasa migranata. A te „osobe” su, po zvaničnoj proceni Brisela, poreklom iz zemalja čijim državljanima je EU do sada u 75 odsto slučajeva odobravala zahteve za azil. U prevodu, samo deo izbeglica iz Sirije i Eritreje već na tlu Grčke i Italije može da se nada novoj adresi u Evropi, dok prebezi iz, na primer, Iraka ili Nigerije – ne mogu! Kako će zemlje budući domaćini birati kojim izbeglicama iz Sirije ili Eritreje u Grčkoj ili Italiji otvaraju svoja vrata, nije precizirano. Samo u Grčkoj ima preko milion izbeglica (sa papirima i bez njih), mahom iz Sirije, Eritreje, Somalije, Avganistana, Iraka... U međuvremenu, EK najavljuje da će za svakog prihvaćenog nevoljnika u potrazi za azilom na svojoj teritoriji članicama EU isplatiti po 6.000 evra. Kriterijum za relokaciju migranata biće: broj domaćeg stanovništva, BDP zemlje domaćina, broj azilanata koje su primili od 2010. i procenat nezaposlenosti. Inače, po novom predlogu EK, svim pridošlicama starijim od 14 godina koji zakorače na tlo EU ubuduće će se uzimati otisci prstiju, uz detaljnu biometrijsku obradu. Ako predlog EK prođe na junskom samitu lidera EU, u sledeće dve godine će se razraditi i šema naseljavanja za još 20.000 izbeglica, na koju će se potrošiti dodatnih 50 miliona evra. Evropa će ipak posebnu pažnju posvetiti bici protiv krijumčara ljudi. Na tom planu Brisel najavljuje jačanje bezbedonosne saradnje sa „trećim zemljama”, dodatne patrole po međunarodnim vodama, raspoređivanje dodatnih snaga i naoružanja na prilazima obećanoj zemlji. Izlišno je možda i navoditi da se Evropa u pogledu ove krize već grupisala.

Pročitajte još:U Sankt Petersburgu uhvaćen agent PentagonaKREĆU NA KINU: Amerikanci drastično proširuju flotu; 60% brodova ide u Pacifik!

Danska – po ranije stečenim pravima – neće učestvovati u razmeštanju migranata. Španiji smeta postavljeni kriterijumi za preraspodelu došljaka. Poljska, Mađarska, Slovačka, Češka i baltičke članice EU su protiv nametanja „kvota”. Francuska pristaje na „redistribuciju” migranata sa južnih oboda samo kao privremenu meru. Velika Britanija i Irska imaju pravo da ne prihvate forsiranu dobrodošlicu nepozvanima. Nemačka i Italija odlučno podržavaju predlog Evropske komisije... Da li će EU u junu izglasati zajedničku strategiju za suočavanje sa nezaustavljivim prilivom migranata, za sada je neizvesno. U međuvremenu, više od 300 međunarodnih stručnjaka za migracije je evropski plan za presretanje krijumčarskih brodova i njihovo uništavanje nazvao „perverzijom”. „Gde je moralno opravdanje nekim od najbogatijih zemalja sveta da svoju pomorsku i tehnološku moć upotrebe na način koji će voditi smrti muškaraca, žena i dece iz nekih od najsiromašnijih i ratovima najugroženijih zemalja sveta”, navodi se u pismu stručnjaka koje prenosi AFP. Izvor: Politika