Pravda

Najveći uspeh klupskog fudbala na ovim prostorima ostvaren je u finalnom duelu sa Olimpikom iz Marselja, u kojem za 120 minuta nije bilo golova, a onda je boljim izvođenjem penala (5:3) Crvena zvezda osvojila čuveni trofej sa “velikim ušima”. Pohod crveno-belih na evropski vrh počeo je u jesen 1990. godine jednim prilično bledim remijem na Marakani. Izabranici LJupka Petrovića su odigrali samo 1:1 sa švajcarskim Grashopersom, ali u revanšu u Cirihu Zvezda je ubedljiviom pobedom (1:4) najavila snagu kojom tada raspolaže. Redom su, posle toga, na putu do finala padali Glazgov Rendžers u osmini finala (3:0, 1:1), Dinamo Drezden (3:0, 3:0) i, u legendarnom dvomeču, okončanim verovatno najčuvenijim autogolom u istoriji elitnog klupskog takmičenja, moćni Bajern (bilo je 1:2 u Minhenu za Zvezdu, a onda 2:2 na Marakani uz čuveno "Nebo se otvorilo, stadion je eksplodirao"). Među navijačima crveno-belih naročito će ostati upamćen taj revanš sa Bajernom u Beogradu. Činilo se da su produžeci neminovni, jer su Bavarci vodili sa 2:1, koliko su i izgubili na svom stadionu. Međutim, Augentaler je autogolom u poslednjim trenucima susreta savladao svog golmana Aumana i izjednačio rezultat na 2:2, a generacijama pristalica Zvezde ispunio san da se njihov tim konačno nađe u finalu najznačajnijeg klupskog takmičenja. A onda, i taj 29. maj 1991. godine. U vreme kada se raspadala država čiji je Zvezda bila prvak, crveno-beli su u meču za evropsku krunu na stadionu “Sveti Nikola” u Bariju odigrali po mnogima previše defanzivno, ali taktika LJupka Petrovića se na kraju isplatila. Mreže su mirovale i posle produžetaka, a onda su na red došli penali, pred skoro 20.000 navijača ekipe koju je vodio Petrović. Stevan Dika Stojanović je već u prvoj seriji jedanaesteraca odbranio šut Amorosa, što se pokazalo odlučujeće jer su igrači beogradske ekipe bili nepogrešivi sa bele tačke. Poslednji, penal koji je sve rešavao izveo je Darko Pančev. Kako se tada govorilo, "ispred sebe je imao golmana Olmetu, a iza sebe 46 godina nestvarne klupske istorije, koja je čekala krunu". Zalet čuvenog golgetera, Olmeta pada na kolena jer je telom najpre krenuo u pogrešnu stranu i - onda ona čuvena rečenica "Crvena zvezda je šampion Evrope!". Šampionski tim iz Barija činili su Stojanović, Šabanadžović, Marović, Jugović, Belodedić, Najdoski, Prosinečki, Mihajlović, Pančev, Savićević (Stošić) i Binić. Na klupi, pored trenera LJupka Petrovića, sedeli su rezervni golman Milić Jovanović, te Momčilović, Tošić i Lukić. Duško Radinović nije nastupio u finalu zbog žutih kartona. Cela generacija iz Barija proglašena je 2010. godine za “Šestu zvezdinu zvezdu”, ali će je u crveno-beloj istoriji večno pamtiti kao legende, čiji je podvig pokazatelj da je uspeh moguć, ako se na njega prione uz dobar plan, požrtvovan rad i - ako se talenti ne sputavaju.

Pročitajte još:INCIDENT U VARŠAVI: Ukrajinski navijači zapalili rusku zastavu (FOTO)50 godina od najvećeg nokauta u istoriji boksa! (VIDEO)

Izvor: Blic