Pravda

Program obeležavanja počeće u 9.30 časova služenjem parastosa u crkvi u Miljevićima, dok je u 10.00 časova predviđen polazak autobusa za federalno Sarajevo. U 10.30 časova u Sarajevu biće organizovana mirna šetnja sa prisluženim svećama i cvećem bivšom Dobrovoljačkom ulicom i verski pomen. Obeležavanju 23 godine od zločina u Dobrovoljačkoj ulici, gde su prvih dana maja 1992. godine mučki ubijena 42 pripadnika JNA, 71 je ranjen, a 207 zarobljeno prisustvovaće, između ostalih, ministar rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske Milenko Savanović, koji je na čelu Odbora Vlade Republike Srpske za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova. Predsednik Pododbora Vlade Srpske za obeležavanje značajnih istorijskih događaja Velimir Dunjić rekao je da je planiran odlazak sa tri do pet autobusa na obeležavanje u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, da nije najavljen "kontramiting" i da su preduzete sve mere za sprečavanje svake neprijatne situacije. "Bez obzira na grafite koji su proteklih dana ispisivani u Sarajevu, mi nemamo strah, već imamo potrebnu meru odgovornosti za bezbednost ljudi i zato smo preduzeli sve mere da bismo sprečili svaku eventualnu neprijatnu situaciju, koje, nadam se, neće ni biti", naglasio je Dunjić. On je rekao da su od MUP-a Kantona Sarajevo dobijene sve potrebne saglasnosti i da nisu dobili informaciju o najavi kontramitinga, a saobraćaj maršrutom kuda će se kretati kolona biće obustavljen. Učesnike skupa će, osim pripadnika kantonalnog MUP-a, obezbeđivati i pripadnici MUP-a Republike Srpske. Napadom na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici, koja se 3. maja 1992. godine mirno povlačila iz Sarajeva prema sporazumu i uz garanciju mirovnih snaga UN, na čelu sa generalom Luisom Mekenzijem, rukovodili su tadašnji član (krnjeg) Predsjdništva BiH Ejup Ganić i rukovodstvo tadašnje takozvane Republike BiH. Iako je za bezbednost mladih vojnika garantovao tadašnji predsedavajući Predsedništva BiH Alija Izetbegović, kolona JNA nije bezbedno izašla iz Sarajeva, već je prekinuta oružanim napadom. Prvi napad je izvršen 2. maja na Dom JNA, a sve kasarne JNA u ovom gradu bile su blokirane i pod opsadom muslimanskih paravojnih snaga, koje su im isključile struju, vodu i telefone. Prema nacionalnom sastavu, ubijena su 32 Srbina, šest Hrvata, dva Muslimana i dva Albanca, od toga 10 oficira, 28 vojnika i četiri građanska lica koja su radila u JNA. Tokom 2. i 3. maja 1992. godine nad pripadnicima JNA u Sarajevu počinjeni su teški zločini: napad na kolonu vojnika u Dobrovoljačkoj ulici i otimanje članova njihovih porodica, koje su paravojne mislimanske formacije koristile za ucenjivanje i razmenu. Pripadnici "Zelenih beretki", "Patriotske lige", "Bisera" i drugih ozloglašenih paravojnih muslimanskih jedinica otimali su decu i supruge pripadnika JNA da bi ih potom razmenjivali, s ciljem stvaranja atmosfere straha i panike među Srbima početkom rata u Sarajevu. Pravosudne institucije BiH, uprkos tvrdnjama da "rade" na tom slučaju, ni nakon 23 godine od krvavog zločina u Dobrovoljačkoj ulici nisu učinile ništa na procesuiranju krivaca, a porodice žrtava nisu dobile odgovore na pitanja ko je naredio, a ko poubijao nedužne mladiće. Prema brojnim svedočenjima i presretnutim razgovorima tadašnjih muslimanskih lidera, zločin u Dobrovoljačkoj početkom maja 1992. godine nad nedužnim vojnicima, oficirima i građanskim licima na službi počinili su pripadnici tzv. Armije RBiH i Teritorijalne odbrane RBiH. U zločinima su se posebno "istakli" pripadnici paravojnih muslimanskih falangi, kojima su komandovali osvedočeni predratni kriminalci. Javnost u Srpskoj sve ove godine ogorčena je zbog sporosti i neefikasnog procesuiranja zločina u Doborovoljačkoj ulici, iako su u istragama najčešće pominjana imena bila: Jovan Divjak, Ejup Ganić, Jusuf Pušina, Hasan Efendić, Zaim Backović - Zagi, Dragan Vikić, Jovica Berović, Emin Švrakić, Damir Dolan, Jusuf Kecman, Ibrahim Hodžić, DŽevad Topić zvani Topa, Fikret Muslimović, Rešad Jusupović, kao i neizostavni Ismet Bajramović - Ćelo... Pogledajte dokumentarac Srna filma o ovom monstruoznom zločinu muslimanskih ekstremista u Sarajevu 1992.

Pročitajte još:

• DA SE NE ZABORAVI: Godišnjica NATO zločina u Lužanima, stradalo petnaestoro dece!
• Zločin bez kazne: Na današnji dan NATO je ubio 25 civila u Kosovskoj Mitrovici
• U Beogradu se u utorak održava skup „Srbija nikada u NATO!“

Izvor: Srna