SAD - Bela kuća je odlučila da naoruža saveznike u Južnom kineskom moru, piše međunarodno izdanje ruskog Sputnika, a reč je o inicijativi pod nazivom "China Sea Initiative" koju je Komitet oružanih snaga pri Senatu SAD-a zvanično predložio za budžetsku liniju 2016. godine sa ciljem ukazivanja vojne pomoći zemljama koje polažu pravo na teritoriju arhipelaga Spratli.
Na čelu ovo Komiteta je DŽon MekKejn, popularni republikanac poznat po zastupanju agresivne američke politike, a zemlje kojima će SAD uputiti "pomoć" su one zemlje koje polažu pravo na teritoriju koju Kina smatra svojom. To su Indonezija, Malazija, Filipini, Tajland, Bruneji i Vijetnam. Arhipelag Spratli oko kojeg se vodi spor je skup manjih nenaseljenih ostrva. Kina je na ovom arhipelagu napravila veštačke obale i praktično proširila teritoriju arhipelaga Spratlija. U medijima su se pojavile špekulacije da Kina tamo pravi vojnu bazu. Na ovom arhipelagu nema stanovnika i nema morskih luka, ali ima četiri aerodroma koji su pod kontrolom Kine. Kina je demantovala da pravi vojnu bazu na ovim ostrvima. Nova inicijativa "China Sea Initiative" podrazumeva cifru od 425 miliona američkih dolara, a prva tranša 2016. godine će iznositi 50 miliona dolara. U zvaničnoj definiciji reč je o pomoći nacionalnim vojskama zemalja SAD su zvanično ocenili stavove Kine povodom arhipelaga kao "agresiju", dok je Kina upozorila SAD da se ne mešaju u unutrašnje stvari Kine. Portparol Ministarstva spoljnih poslova Kine, Hua Čunjing, naglasila je da Kina ima suvereno pravo da vrši rekonstrukciju svojih ostrva Nanša u arhipelagu Spratli. „To je razumljivo i legalno i ne utiče ni na jednu drugu zemlju. Radovi nisu usmereni protiv bilo koje zemlje. Nakon rekonstrukcije ostrva će imati brojne pogodnosti kako za vojsku tako i za civile“, naglasila je Hua. Kineska vlada je u saopštenju istakla da će po završetku radova na ostrvima pogodnosti osetiti i okolne zemlje. Ostrva će, naglašava se u saopštenju vlade, imati bolje luke za prihvat brodova koje zahvati neka od brojnih oluja, a koje pogađaju Južno kinesko more. Ešton Karter, ministar odbrane SAD-a, naložio je svojim kolegama da SAD preuzmu kontrolu nad vodama oko ovog ostrva, nedavno je objavio Vol Strit Žurnal.
Pročitajte još:
Vašington ne želi ratni sukob sa Kinom, ali želi uplivom svojih brodova u vode oko ostrva Spratli da pokaže svoje neslaganje sa kineskom politikom po ovom pitanju, piše ovaj uticajni američki list pozivajući se na svoje izvore u Pentagonu. Poslednja istraživanja pokazuju da u tom arhipelagu postoje značajna nalazišta nafte i gasa, pa mnogi analitičari ocenjuju da zbog toga SAD imaju poseban interes da se umešaju u pitanje sporne teritorije. Južno kinesko more je glavni put međunarodne trgovine. Zemlje koje čine Azijsko-pacifički ekonomski forum čine više od 50 odsto svetskog BDP-a i skoro polovinu svetske trgovine. Zvanična Kina je pre neki dan saopštila da SAD "seju haos u azijsko-pacifičkom regionu čime izazivaju zemlje koje imaju teritorijalne pretenzije u Južnom kineskom moru na sukob sa Kinom". Da situacija nije nimalo naivna svedoči to što je Peking već tražio od armije SAD-a da prestane sa preletima sporne teritorije, ali je Vašington to odbio 22. maja ove godine uz obrazloženje da će "američke snage da operišu, gde god to dozvoljava međunarodno pravo". SAD je pojačala prisustvo svoje mornarice u Južnom kineskom moru, ali i uvećala broj vežbi sa vojskama okolnih zemalja. Sudeći prema potezima u Vašingtonu, SAD za Kinu sprema strategiju kojom će je uvući u sukob nižeg intenziteta sa okolnim zemljama, dok će SAD zauzeti poziciju "supervizora" i izbeći direktan sukob sa Kinom. Izvor: Pravda
NIKŠA BULATOVIĆ: Dva jaja na oko 
