Pravda

Ako se ove godine ostvari procena MMF-a o nultoj stopi rasta, prosečni dohodak po kupovnoj moći biće veći za 13 odsto nego famozne 1989. i za 17,4 odsto od najbolje godine u sedamdesetim (1979). Ako se poredimo sa 2000. rast izgleda impresivno, celih 59 procenata. I to nije sve jer postoje referentne procene da su ovi iznenađujući podaci verovatno potcenjeni. Nizak rast produktivnosti poslednjih godina izgleda kontraintuitivno mnogim ekonomistima. Ugledni Martin Feldstein smatra da su stope rasta produktivnosti i nivo realnog BDP-a mnogo veći nego što je pokazuje statistika, jer je inflacija znatno niža od prikazane. Oficijelna statistika potcenjuje stopu po kojoj tehnološke promene poboljšavaju kvalitet onoga što potrošači kupuju (npr. iPhonea ili flat-screen televizora). Pored toga, procene niskog rasta BDP nedovoljno odražavaju i bitne inovacije u zdravstvenoj zaštiti. Kenet Rogof smatra da će budući ekonomski istoričari koristeći sofisticiranije tehnike možda videti naše doba kao eru brzog rasta potrošnje srednje klase.

Pročitajte još:(NE)OČEKIVANO: Jelena Milić priznala krah evrointegracija u SrbijiVidovdansko hodočašće 2015: Pešice od Beograda do Kosovske Mitrovice

To što relevantne svetske statistike pokazuju da Srbi u proseku bolje žive nego osamdesetih ili sedamdesetih nije neka uteha. Teško je za tri i po decenije ne unaprediti životni standard u eri snažnih tehnoloških inovacija, ma koliko zemlja bila pogrešno vođena, izolovana i čak pogođena ratovima. Porast prosečnih dohodaka kod skoro svih evropskih zemalja bio je znatno viši, a na globalnom nivou povećanje je bilo još brže, zahvaljujući snažnom usponu Kine, Indije, Brazila i većine ostalih zemalja u razvoju. Zato smo danas po prosečnom dohotku po kupovnoj moći pri samom dnu Evrope. Ovo je samo podsećanje da priče o „zlatnim vremenima” ne treba chvatati previše ozbiljno. Oni koji pamte te davne periode bili su mladi i puni optimizma, što je nešto čega danas nema dovoljno. Izvor: Politika (Goran Nikolić)