Pravda

Događaji koji su se poslednjih dana desili u Donbasu zaslužuju da se pažljivije razmotre. Zabrinjavajuća hronika izgleda ovako: 1. 22. maja u 13.oo č. od meštana iz reona Kambrod grada Luganska u miliciju je stigla informacija da se u tom delu grada pojavila sumnjiva grupa naoružanih ljudi u maskirnoj uniformi koji se predstavljaju kao narodna vojska. Pošto je nepoznate zanimao raspored vojnih jedinica, građani su posumnjali da nešto nije kako treba. U Kambrod je upućena jedinica za brzo reagovanje MUP-a Luganske Narodne Republike. Na jedinicu je otvorena vatra. Počeo je okršaj tokom kojeg je deo došljaka likvidiran i jedan zadržan. Među stvarima koje je posedovao, nađeni su maskirna uniforma zapadnog modela, kapuljača i spisak neidentifikovanih telefonskih brojeva. U Lugansku su počele pojačane kontrole ličnih dokumenata u cilju otkrivanja lica koja se ilegalno nalaze na teritoriji grada. 2.  23 maja u 17č. 40 min. na teritoriji Donjecke oblasti između utvrđenih položaja „Gorlovka” (pod kontrolom narodne vojske DNR) i „Majorsk” (oružane snage Ukrajine) iz automatskog malokalibarskog oružja iz zasede je pucano na automobil zajedničkog Centra za kontrolu i koordinaciju (ZCKK) general-pukovnika Aleksandra Lencova i njegovih oficira, koji su se vraćali iz sela Širokino u čijoj okolini ne prestaju borbe i granatiranja. Napad na automobil Lencova bio je bezuspešan. 3.  Istog dana u 18. č. 50 min u reonu naselja Mihailovka aktivirana je mina (po nekim podacima – protivpešadijska mina MON-50), a zatim zasuta vatrom iz automata, kolona od tri automobila. U jednom od njih bio je poznati komandant bataljona „Prizrak” armije LNR, Aleksej Mozgovoj. Poginuli su komandant brigade i šest osoba koje su ga pratile. Ostavićemo po strani ogorčene diskusije o tome ko je zaista ubio A. Mozgovog: svoji (kako tvrde u Kijevu), „ukrajinski partizani” iz odreda „Teni” (Senke), na čemu insistira njihov lider Aleksandar Gladki) ili nečija veoma profesionalna obaveštajna grupa specijalno poslata u LNR radi likvidacije Mozgovog. Čini se da je važnije nešto drugo. Po mom mišljenju, a ukupnost događaja poslednjih dana potvrđuje da se na teritoriji Novorosije naglo aktivirao diverzantski rat. Ko ga je aktivirao – to je posebno pitanje i o njemu je reč u nastavku. Za sada ću izneti samo jednu pretpostavku. Čitavu zimu vojni analitičari sa obe strane fronta napajali su nas prognozama: čim se sneg istopi i završi bespuće, na Donbasu će sa novom snagom planuti rat. I šta? Odavno nema snega, zemlja se prosušila još pre mesec dana, ali niko ne ide u ofanzivu, strane se ograničavaju samo prepucavanjima iz oružja svih kalibra. Mislim da je stvar samo u tome što se karakter građanskog rata u Ukrajini iz korena promenio. Vladimir Putin je davno i jasno stavio do znanja da nikome neće dozvoliti da uništi narodne republike Donbasa. Ali, Petar Porošenko ne samo da nema snage da svojoj vojsci izda naređenje „Stani”, nego čak nema nikakva prava ni da ublaži retoriku jastrebova u Kijevu. U tom slučaju, predsednik će se jednostavno ugušiti u otrovnom dimu zapaljenih automobilskih guma. Zato su svu zimu sa obe strane sukoba kopani rovovi, građeni bunkeri, postavljana minska polja, popunjavane, obučavane i ponovo naoružavane borbene formacije i jedinice. Taj ogroman posao morao je da donese rezultate. Na frontu se formirao svojevrsni ratni paritet. Onaj pri kojem je svaki pokušaj ofanzive opterećen velikim gubicima i ne garantuje koliko-toliko prihvatljiv rezultat. Inače, šta danas mogu da budu ciljevi bilo koje ofanzive? Bilo za narodnu vojsku, bilo za ukrajinske snage? Narodna vojska je još prošle godine odustala od pohoda na Kijev. Takođe nije krenula na zauzimanje Mariupolja, iako je bila na dva koraka od toga. Sa svoje strane, ukrajinska armija i dobrovoljački bataljoni tukli su se čitavu jesen neuspešno i retko nesposobno za veoma mali, čak i po meri ovog rata, Donjecki aerodrom. Kako onda da ta armija ozbiljno makar i pokuša da uzme pod kontrolu sam megalopolis sa milionskim stanovništvom? Grupacija od 60 hiljada, koja od strane Kijeva učestvuje u takozvanoj ATO – anti terorističkoj operaciji - jednostavno bi se rastvorila i istopila na ulicama jednog jedinog neprijateljski raspoloženog Donjecka i bila tučena od strane razjarenih građana. A ima još i Lugansk, Gorlovka i t. d. A gde ukrajinska vojska da skupi toliko garnizona? I šta – da li se stvari kreću u pravcu takozvanog „zamrznutog” konflikta na Donbasu? Kao u Pridnjestrovlju? Kad iza leđa režima Petra Porošenka niko ne bi stajao, tako bi se najverovatnije i desilo. Ali, daleko od granica Ukrajine ima mnogo snaga kojima je potreban beskrajNI rat u ovim krajevima. Nećemo navoditi političare, uzmimo vojna lica – ona su otvorenija i po vojnički direktnija.

Pročitajte još: Rusija i Iran će blokirati gasovod iz AzerbejdžanaScenario Bejrut: Ovo je plan Kanvasa i Albanaca za Makedoniju

Evo, na primer, stava američkog general-pukovnika DŽona Malholanda, od januara 2015. zamenik direktora CIA za vojna pitanja. Prilikom nedavnog susreta sa uticajnim političarima u Vašingtonu, on je izjavio da se „mora sve učiniti da se Rusija uvuče u rat sa Ukrajinom”. Kako lično general Malholand može da pomogne u tom veoma teškom i riskantnom poslu? Pogotovo što on ima bogato iskustvo. Ne tako davno, sadašnji zamenik direktora CIA bio je na dužnosti zamenika komandanta Snaga za specijalna dejstva (SpO) Oružanih snaga SAD. Odnosno, Malholand je četiri godine bio rukovodilac profesionalnih diverzanta i  obaveštajaca. Na čudan način posle njegovog dolaska u CIA počeo je da se stvara utisak da upravo Snage za specijalne operacije sada nose sav teret borbenih dejstava na Donbasu. Ako je to tako – onda to sigurno nisu ukrajinske Snage SpO. A ako ukrajinske diverzantsko-izviđačke grupe na Donbasu i postoje, one za sada „opslužuju”, drugi ratuju, zato što je Kijev tek počeo da osniva sopstvene specijalne jedinice tog tipa. Istina, u ukrajinskom Generalštabu već nekoliko meseci radi uprava Snaga SpO. Postoji čak i komandant – pukovnik Sergej Krivonos. Ipak, on je na samom početku puta, bar je tako u aprilu sam izjavio: „Mi smo u cajtnotu i zato treba što je brže moguće da počnemo sa osnivanjem snaga za specijalne operacije, i da se ne bavimo naklapanjima, nego konkretnim poslom”. I ko onda ratuje umesto Krivonosa ako je on u cajtnotu? Prelistajmo starija izdanja, recimo, saopštenje iz jula prošle godine. U okolnostima stroge tajnosti, iz baze američkih Snaga SpO u Fort-Beningu (država DŽordžija) - u Kijev je stiglo 180 instruktora – specijalaca. Svi odlično znaju ruski jezik. Bez oklevanja, strani gosti su prebačeni u Mariupolj gde su počeli sa obukom ukrajinskih polaznika. Ali, nigde se ne može pročitati da li obuka za specijalne namene koju su organizovali Amerikanci u Mariupolju ima samo teorijski karakter? Ili se, ipak, pretpostavlja borbena praksa? A ako – postoji, da li onda u praksi učestvuju gosti iz SAD? Drugo. Ima mnogo podataka o tome da u Donbasu iz sve snage ratuju gruzijski specijalci koji su već prošli školu Fort-Beninga. Na primer, slučaj koji se sada „vrti” u medijima o zarobljavanju 16. maja kod grada Sčastje dvojice ranjenih, ili bivših ili aktivnih ruskih specijalaca iz 3. brigade GRU Generalštaba Oružanih snaga RF, kapetana Jevgenija Jerofejeva i vodnika Aleksandra Aleksandrova. U Ukrajini samo vri: ko je, u stvari, zarobio naše vojnike? Kome na mundiru da pripreme rupice za ordene? Osoblju 92. mehanizovane brigade VSU ili 24. jurišnog bataljona „Ajdar”? A možda – saradnicima kontraobaveštajne službe SBU? Ipak, u vezi s tim evo komentara zamenika glavnokomandujućeg korpusom Ministarstva odbrane DNR, Eduarda Basurina: „Sva ta zbrka u Kijevu o tome ko je konkretno učestvovao u zarobljavanju ovih boraca: ili vojnici 92. brigade VSU, ili članovi kaznenog odreda „Ajdar”, ili VSU – ima objašnjenje. Prema proverenim podacima naše obaveštajne službe - toga dana u tom reonu nalazila se diverzantska grupa gruzijskih snaga specijalne namene”. Basurin je precizirao da glavna baza gruzijskih specijalaca deluje pod okriljem centra za obuku ukrajinske Nacionalne garde i da se nalazi u okolini Severodonjecka. Zato je njegovo postojanje bilo poznato samo SBU. Ni 92. brigada ni „Ajdar” s tim nisu upoznati. Zato oni, pošto su učestvovali u opštoj borbenoj gužvi, smatraju da kada u Kijevu viču  ”Slava herojima!”, da je to njima i samo njima. Dodaću da su saopštenja o učešću gruzijskih specijalaca i ranije ponekad probijala zastor vojne tajne. Štampa je informisala  da je Aleksandar Grigolašvili, koji je poginuo na Donbasu 18. decembra 2014., služio u specijalnim jedinicama Ministarstva odbrane Gruzije. O učešću specijalnih jedinica iz Poljske u borbama na Jugoistoku Ukrajine ima još više podataka. Tako je 8. decembra prošle godine radio-stanica narodne vojske presrela razgovore protivnika na poljskom jeziku. Nakon nekoliko sati, u noći na 9. decembar, na 11 kilometara od naselja Nikišino desio se borbeni okršaj sa izviđačko–diverzantskom grupom od osam ljudi. Svi oni su ubijeni. Prilikom pregleda leševa na odeći su otkriveni prišivciPuka specijalne jedinice Jednostka Wojskowa Komandosów Oružanih snaga Poljske. 26. juna 2014. u reonu kote Saur – Mogila ubijen je snajperista iz Poljske, koji je koristio najnoviju američku pušku velikog kalibra. Takvim puškama naoružane su samo jedinice za specijalne namene. Pre toga, 16. juna 2014. na mestu pada vojnog transportnog aviona Il-76 VVS Ukrajine, koji je oborila narodna vojska, nađeno je mnogo nagorelih dokumenata na poljskom jeziku. Da li su u avionu bili strani specijalci ili obični plaćenici ne može se pouzdano tvrditi. Ipak, nije isključeno. Prema podacima obaveštajne službe narodne , na strani protivnika dejstvuje devetnaest DRG (diverzantsko-obaveštajnih grupa) sastavljenih od pripadnika specijalnih jedinica koje su stigle izvan granica Ukrajine. Očigledno jr da narednih meseci one neće dozvoliti da se ugasi rat na Donbasu, šta god da potpisuju političari.