Pravda

Prethodno je Brend dugo zagovarao da ne treba uopšte ići na izbore zato što su obe vodeće partije, i vladajuća konzervativna i opoziciona laburistička, podjednako loše i slične. Promenio je mišljenje ne zato što je naglo postao pristalica laburista, već zato što veruje da su oni daleko podložniji uticajima i pritiscima iz izvornih pokreta od vladajućih torijevaca. Brend je inače u Grčkoj navijao za levičarsku Sirizu, a na referendumu u Škotskoj zalagao se da se ona otcepi. Veruje da je jedini način da se politika promeni taj da spontani pokreti iz baze pritisnu funkcionere i na to ih nateraju. U četvrtak će inače u Velikoj Britaniji biti održani najnepredvidljiviji parlamentarni izbori posle više decenija. Ankete predviđaju mrtvu trku između konzervativaca i laburista. Obe stranke imaju po 34 odsto podrške, dok sadašnjeg partnera u Kameronovoj vladajućoj koaliciji, Partiju liberalne demokratije, podržava deset odsto birača. Za Stranku za nezavisnost Ujedinjenog kraljevstva (UKIP) koja traži da se zemlja odvoji od Evropske unije glasaće, prema najnovijim anketama, 13 odsto Britanaca, što je za dva odsto manje u odnosu na ranije istraživanje rađeno 1. maja. Od ishoda glasanja zavisi mnogo toga, pa i sudbina pete najveće ekonomije sveta i njenog evropskog okruženja. Ako Konzervativna stranka uspe da sastavi koalicionu vladu, onda će se, kako je obećao Dejvid Kameron, u Britaniji održati referendum o daljem ostanku Velike Britanije u EU. A ako bi Britanci rekli da žele da se odvoje od evropske familije, onda bi Škotska mogla da se otcepi od Ujedinjenog Kraljevstva. To bi jedva dočekali Katalonci i Baski, čijim separatističkim aspiracijama nije išlo naruku to što je Škotska prošlog septembra odlučila da ostane u zajednici. Mimo tog međunarodnog konteksta, Miliband i Kameron igraju u ovoj trci na dve različite opcije. Dok Kameron obećava smanjenje poreza, što naročito prija uhu bogatim preduzetnicima i bankarima, čelni laburista obećava da će sprečiti privatizaciju zdravstva. Srednja klasa i siromašni zaziru od toga da će se i u tom pogledu pretvoriti u Ameriku i da će morati da plaćaju astronomske cene za lečenje, dok će državno zdravstvo postati još nekvalitetnije. Iako je obećao referendum, Kameron Britancima takođe „garantuje” stabilnu i snažnu vladu, dok upozorava da bi sa Milibandom kao premijerom Britanija ušla u haotični period i zastoj u ekonomskom oporavku. I da bi morala da se povinuje ucenama Škotske nacionalne partije. Što se tiče Balkana, Britanija vodi istu spoljnu politiku prema ovom regionu kao i SAD, bez obzira na to koje su partije ili koalicije na vlasti. Skoro bi se moglo reći, kaže za Betu Vladeta Janković, bivši ambasador Srbije u Londonu, da je za britansku spoljnu politiku važnije ko će se useliti u Belu kuću nego u Dauning strit. Kameron je obećao referendum u 2017. iako lično nije za odlazak Britanije iz evropske porodice. Time je sebi privoleo ne samo članove UKIP-a već i dobar deo članova svoje konzervativne stranke koji žele „samostalnu Veliku Britaniju”. Ali je istovremeno zaplašio veliki deo biznismena, koji smatraju da im posao bolje ide ako Britanija ostane članice EU. Na međunarodnom planu Kameron je doživeo težak poraz kada je parlament odbacio njegov predlog da otpočne vazdušne udare protiv Sirije. Među njegovim potencijalnim naslednicima na čelu torijevaca pominje se najpre popularni gradonačelnik Londona Boris DŽonson, a zatim i DŽordž Ozborn, ministar finansija. Iako je ishod krajnje neizvestan, u skladu sa uobičajenom praksom u angloameričkom svetu, većina medija se opredelila za koga navija. Tabloid „San” želi da u Engleskoj vidi na vlasti konzervativce jer su oni „oporavili ekonomiju koju su uništili laburisti”, ali škotska filijala „Sana”, za razliku od londonskog, podržava Škotsku nacionalnu partiju, jer veruju da će se oni odlučnije boriti za škotske interese u Vestminsteru. Zanimljivo je i objašnjenje iz redakcije koje prenosi „NJujork tajms”.

Pročitajte još:Pogledajte novi ruski dokumentarac „Kako su ubili Jugoslaviju. Senka Dejtona.“ (VIDEO)Ovo je najbogatiji grad u Rusiji a nije Moskva ni Sankt Petersburg

„Ako igraju utakmicu škotski i engleski tim, svi ćemo navijati za Škotsku”, kaže portparolka „Sana” iz Edinburga, koja ne pominje da je edinburški ogranak tabloida 2010. podržao konzervativce. Londonski „Gardijan” navija za laburiste i Eda Milibanda, uz opasku da nova vlada treba da se suprotstavi „katastrofalnoj fiskalnoj krutosti”, tabloid „Dejli mejl” dao je svoj glas torijevcima, ali je prethodno kritikovao lidera koalicionih liberalnih demokrata Nika Klega, nazvavši ga pogrdnim imenima. Nedeljnik „Ekonomist” se zalaže za status kvo i smatra da konzervativcima treba dati još jedan mandat. Isto misli i „Fajnenšel tajms”, dok se londonski „Tajms” još nije izjasnio. Mediji su uglavnom sledili logiku svojih vlasnika, ali komičar Rasel Brend je govorio u svoje ime. I možda će njegovo promenjeno mišljenje najviše uticati na birače, budući da ima skoro deset miliona sledbenika na „Tviteru”. Izvor: Politika (Zorana Šuvaković)