Naši narodi su toliko povezani neraskidivim, dubokim duhovnim, kulturnim, istorijskim i prijateljskim korenima da su pokušaji otuđenja jednih od drugih jednostavno nemoralni. Piše: Anja Filimonova
Velika pobeda Sovjetskog Saveza nad nacističkom Nemačkom i njenim saveznicima u Drugom svetskom ratu – veličanstven je događaj ne samo 20. veka već i svetske istorije. Istorijski značaj velike pobede, podvig Sovjetskog Saveza, podvig Srbije, predstavlja opštenacionalno, opšteljudsko, civilizacijsko nasleđe, jer se tada čovečanstvo suočilo sa čovekomrziteljskom suštinom nacističke ideologije i prakse, sa zločincima koji su postavili sebi cilj da istrebe ili porobe cele rase i narode. Nacizam je nametnuo svoj "poredak" uz pomoć konclogora – "industrije smrti" i kolonizacije okupiranih zemalja. Događaji iz 21. veka pokazuju da se sećanje na veliku pobedu nad nacizmom mora ne samo čuvati i prenositi s kolena na koleno nego i postati oslonac za formiranje rodoljubive i nacionalne svesti u našim zemljama, oslonac za sveobuhvatno jačanje prijateljskih, bratskih uzajamnih odnosa ruskog i srpskog naroda, suvereniteta i nezavisnosti naših zemalja u novim geopolitičkim uslovima. Naši narodi su toliko povezani neraskidivim, dubokim duhovnim, kulturnim, istorijskim i prijateljskim korenima da su pokušaji otuđenja jednih od drugih jednostavno nemoralni. Sve rečeno ukazuje na to da je u Ukrajini reč o velikom geostrateškom projektu, sličnom devijantnom, kriminalnom, kvazidržavnom formiranju navodno nezavisne "Republike Kosovo", ogrezle u jezivim zločinima nad srpskim i drugim nealbanskim stanovništvom. Ukrajinski model odlikuje se potpuno protivruskom prirodom, što je istorijski presedan zbog toga što je ovo prvi put da je takav cilj postignut u pravoslavnoj državi. Cilj ovog projekta jeste stvaranje neprestanog izvora diverzija i neprijateljstva prema Rusiji. Uloga namenjena Ukrajini podrazumeva da ona preuzme najveći deo budućeg rata sa Rusijom. Ukrajina je u velikoj meri uporediva sa "Kosovom" po još jednom osnovu: spolja gledano, Ukrajina se predstavlja kao demokratska, savremena, multinacionalna i multikulturna zajednica, ali se zapravo nalazi u stanju razorene države čija je ekonomija u ruševinama, čije su poljoprivreda i industrija uništene, odliv stanovništva poprima devastirajuće razmere, a sve sirovine polako prelaze u ruke transnacionalnih korporacija. Koliko je Ukrajina neodrživa kao projekat, vidi se i po tome što su nedavno čak i na zapadu države počeli da pričaju o podeli zemlje. Ukrajina se tako nalazi pred potpunim kolapsom, sa čijim ćemo se posledicama tek suočavati. Takođe, istovetno je dejstvo koje "nezavisno Kosovo" ima na Srbiju i ono koje ovakva, nestabilna i razorena Ukrajina ima na Rusiju. Kosovo u očima svojih zapadnih pokrovitelja služi za stvaranje "velike Albanije", koja bi praktično poništila srpski i ruski faktor na celom Balkanu. U to ime, planiran je naredni korak, stvaranje Kosovskih oružanih snaga, koje bi bile stalna pretnja za bezbednost Srbije. Ne budimo naivni, iza svega ovoga stoji NATO, organizator i inspirator svakog zveckanja oružjem u regionu, što se najbolje vidi po vojnoj bazi "Bondstil" koju su i izgradili na Kosovu čim su ga okupirali. Isto tako, Ukrajina je neprekidna bezbednosna pretnja po Rusiju, naročito ukoliko se, kao što se očekuje, raspadne i postane rasadnik privatnih paravojski koje ne polažu račune nikome osim zapadnim zaštitnicima svojih vlasnika i finansijera. Štaviše, ukoliko se NATO ukotvi i u Ukrajini svojim bazama, može se očekivati da to preraste u poprišta najmračnijih zločina – nezakonito privođenje i zatvaranje ljudi, mučenje pritvorenika, otimanje ljudskih organa – kao što je to i bilo i ostalo ne samo na Kosovu, već i u Gvantanamu, na primer.
Pročitajte još:NEBOJŠA JEVRIĆ: Krvavo srce u ustimUbili su istinu!
Izvor: Večernje novosti