Pravda

Ali što ako je moguće vratiti sat unazad, prisiljavajući ga da se "resetuje", tako da se ti problemi uopšte ne pojave? Naučnici nastoje da postignu upravo to stanje, a čini se da je takvo otkriće vrlo blizu, budući da su upravo otkrili ključne procese u mozgu koji olakšavaju "resetovanje" unutrašnjeg sata. Ne samo da bi to potencijalno moglo dovesti do novih načina za lečenje raznih poremećaja povezanih s takozvanim "džet-legom" i radom u smenama, već bi moglo da ponudi i nove načine lečenja pojedinih neuropsihijatrijskih stanja kao što je depresija. Naučnici su još pre nekoliko meseci dokazali da je moguće resetovati unutrašnji sat pomoću svetla kako bi veštački stimulisali neurone u našem "glavnom unutrašnjem satu", koji je zapravo snop moždanih ćelija unutar područja koje se naziva suprakiasmatičko jezgro (SCN). Međutim, ti testovi sprovedeni su samo na miševima umetanjem optičkih vlakana u njihov mozak – pristup koji još nije spreman za testiranje na ljudima. Ipak, to nam ne objašnjava način na koji svetlost utiče na nedavno identificikovane komponente sata koje zajedno kontrolišu svoj ritam. Budući da naš unutrašnji sat reaguje na svetlo i tamu iz okoline, to je prilično bitno pitanje. Da bi saznali više o tome, naučnici sa univerziteta Mekgil i Konkordija započeli su istraživanje o ulozi proteina eIF4E, jer pretpostavljaju da svetlost preko ovog proteina da utiče na kontrolu unutrašnjeg sata. NJihovo istraživanje je pokazalo da se sat zapravo resetuje kad se eIF4E kombinuje s fosfatnim molekulom, a za reakciju ta dva molekula neophodno je svetlo. Kada se ovi proteini proizvode u izobilju, sat se resetuje i lakše precizno meri vreme. Za potrebe daljih istraživanja toga procesa, istraživači su naveli miševe da proizvedu mutirani eIF4E koji se ne može da se ukombinuje sa fosfatima. Oni su otkrili da su, u poređenju sa kontrolnim miševima, oni sa mutiranim proteinom reagovali lošije na resetujuće delovanje svetla. Izlaganjem miševa drugačijim svetlosnim ciklusima nego što su oni na koje su navikli, otkrili su da, za razliku od kontrolnih miševa, oni mutirani nisu mogli da usklade svoje unutrašnje satove s nastalim promenama. Iako je teško reći kada bi ova otkrića mogla i klinički da se provere, ovo istraživanje svejedno je važno jer identifikuje nove potencijalne ciljeve, što na kraju može dovesti do razvoja načina manipulisanja unutrašnjim satom. "Poremećaj bioritma ponekad je neizbežan, ali može dovesti do ozbiljnih posledica. Napravili smo važan korak prema resetovanju naših unutrašnjih satova a, kao rezultat, želimo da poboljšamo zdravlje hiljadama ljudi", zaključuje koautor studije Šimon Amir. Pročitajte još:   Izvor:   znanost.geek.hr