Najnovije

VASKRSNUĆE RUSIJE: Vladimir Putin - 15 godina vlasti

MOSKVA - Pre 15 godina, na današnji dan, ruski predsednik Vladimir Putin prvi put je inaugurisan za predsednika, a za to vreme pokazao da je lider koji ne uzmiče pred izazovima, objavio je danas ruski kanal Raša tudej (RT).
Vladimir Putin (Foto: kremlin.ru)

Vladimir Putin (Foto: kremlin.ru)

U opširnom pregledu godina Putinove vlasti, RT navodi da je ruski predsednik od Borisa Jeljcina 2000. godine preuzeo zemlju u teškoj ekonomskoj situaciji i u kojoj je vladalo bezakonje, da bi do 2013. godine ruska ekonomija udesetostručila rast, a spoljni dug pao na najniži nivo. Zapadnoj štampi se na pocetku dopao do tada malo poznati funkcioner. Opisivali su ga kao čoveka koji kombinuje liberlnu orijentaciju sa čvrstinom koja se izgleda dopada ruskom narodu, podseća ruski kanal. Putin se najpre suočio sa krizom u Čečeniji koja je u to vreme bila žariste teorirsta, a posle niza terorističkih napada širom Rusije otpoceo je i drugu "čečensku kampanju" koju su pratile žestoke borbe. Ovoga puta Putinova "gvozdena pesnica" nije ruskom predsedniku donela mnogo obožavalaca među stranim novinarima ali mu je pomogla da stekne poštovanje i podršku domaće javnosti, navodi RT. Putin se potom pozabavio oligarsima koji su krajem 1990. godina bili veoma moćni u Rusiji, rušeći jednog po jednog. Obračun sa uticajnim tajkunima nije bio lak. Kako je izjavio u nedavnom intervjuu, neki od njih su mu dok je još bio vršilac dužnosti predsednika, uoči izbora 2000. godine pretili da "nikada neće postati predsednik." Zatim se okrenuo spoljnoj politici, podseća Raša tudej. "Pogledao sam ga u oči i zaključio da je veoma direktan i pouzdan. Imali smo veoma dobar dijalog," rekao je američki predsednik DŽordž Buš posle samita sa Putinom u Sloveniji 2001.godine. Te prve godine obeležila je tragedija sa podmornicom Kursk u kojoj je poginulo 118 članova posade, koja je izazvala bes domaće javnosti i ponizila Rusiju u inostranstvu. S druge strane ruska ekonomija je od 2000. do 2004. godine zabeležila dramatičan rast bruto nacionalnog proizvoda što je Putinu obezbedilo siguran put ka drugom predsedničkom mandatu. Taj mandat je počeo još jednom tragedijom, najvećom u savremenoj ruskoj istoriji - opsadom škole u Beslanu u Severnoj Osetiji u kojoj je poginulo 200 dece. Snage bezbednosti i sam predsednik često su okrivljavani za tragične događaje, a država je pojačala kontrolu kako bi se obračunala sa islamskim ekstrimistima. Zapadni mediji su zbog toga optuživali Putina da "preuzima kontrolu nad oba doma parlamenta i nad političkim strankama, i guši predstavnike civilnog društva koji nisu na njgovoj liniji," navodi RT. Ali to mu, kako dođaje RT, nije umanjilo popularnost u domaćoj javnosti koju je Putin stalno iznenađivao nekim novim poduhvatom - od sviranja klavira i pevanja do vožnje trkačkog automobila i džuda. Pošto nije mogao da se treći put kandiduje za predsednika Putin je posle izbora 2008. godine postao premijer uz predsednika Dmitrija Medvedeva. Te godine globalna finansijska kriza odrazila se i na rusku ekonomiju. Oporavak je bio spor ali postojan i zahvaljujući njemu počela je da raste i srednja klasa u zemlji, donevši sa sobom i "antiputiniziam." Posle tvrdnji o prevari tokom parlamentarnih izbora 2011. godine hiljade ljudi je izašlo na ulicu. Ipak Putin je 2012. godine pobedio na predsedničkim izborima. "Obećao sam da ćemo pobediti i pobedili smo," rekao je on okupljenim pristalicama po saopštavanju rezultata. Do 2013. godine rast ruske ekonomije je od pocetka Putinove vlasti udestostručen dok je nacionalni dug pao na najniži nivo u poređenju sa drugim razvijenim zemljama. Najbolja prilika da se to proslavi pružila se tokom Zimske olimpijade u Rusiji, koja je protekla bez ijednog incidenta bez obzira na optužbe o korupciji i terorističke pretnje. Međutim, slavljeničko raspoloženje nije dugo trjajalo. "Žestoki puč u susednoj Ukrajini doveo je Rusiju u tešklu situaciju zbog Krima gde Rusi čine 65 odsto stanovništva," navodi RT. Na Krimu se nalazila i ruska Crnomorska flota kao i hiljade vojnika. "Morali smo da preduzmemo mere da sprečimo razvoj situacije poput onoga do koga je kasnije došlo u istocnoj Ukrajini: sa tenkovima i dobro-naoružanim nacionalistima. Naši vojnici su delovali razumno, odlucno i profesionalno," rekao je kasnije Putin. Organizovan je referendum na kome je 96 odsto stanovnika Krima reklo da želi da se pridruži Ruskoj Federaciji.
Pročitajte još:U Crnoj Gori NATO mora na silu – Milo ne sme na referendum!Le Temps: Odesa je sledeća!
"Radilo se o milionima Rusa, naših zemljaka, kojima je bila potrebna pomoć", rekao je Putin. Taj potez je doveo do suspenzije članstva Rusije u G-8 i sankcija Zapada. Putin je za petnaest godina na vlasti jasno pokazao da neće uzmaći pred izazovom. "Možda naš (ruski) medved treba da sedi mirno i jede šumsko voće i med, možda će ga tada ostaviti na miru. Ali ne, oni će uvek pokušavati da ga vežu lancem i čim to urade, izvadiće mu zube i kandže," rekao je Putin tokom jedne od redovnih sesije tokom kojih odgovara ne samo na pitanja novinara već i građana, navodi RT. Izvor: Tanjug

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Kolumne

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA