Pravda

„Srušen je međunarodni poredak koji je skoro pola veka čuvao Evropu od novog velikog sukoba i zlo koje je pušteno tog proleća danas lomi zemlje po svetu, uništava narode, države i nacije”, rekao je Vulin na Dan sećanja na civilne žrtve NATO agresije koji se ove godine po prvi put obeležava u sklopu Državnog programa godišnjica istorijskih događaja oslobodilačkih ratova Srbije. Vulin je rekao da niko ne može da kaže gde će se to veliko zlo završiti, ali može da kaže gde i kada je počelo podsetivši da je 7. maja 1999. godine od kasetnih bombi u Nišu poginulo 16 civila među kojima je bila i jedna žena u sedmom mesecu trudnoće (LJiljana Spasić). Vulin je rekao da bi bilo pravedno da znamo ko je na Niš poslao kasetne bombe, da znamo bar ime pilota koji je ispustio kasetne bombe i zašto su mu onoliko ordenje prikačili i kako su taj veliki podvig ubijanja trudnice i 15 Nišlija nazvali, jesu li je bitkom nazvali, jesu li mu ordenje dali za ubijanje „čeda pod srcem”. Vulin je rekao da se svaki svetski sud odrekao pravde za Srbe, da su rekli da su nenadležni za našu muku i da za nas nema pravde kao ni za ubijenu trudnicu i „njeno čedo pod srcem”. On je kazao da veruje da će baš taj pilot, možda pred poslednji udah, reći da je to ordenje preteško za njega i da će zatražiti da mu se oprosti. „Istina je da je Srbija kažnjena i bombradovana zato što se borila protiv terorizma, protiv onog istog terorirzma koji danas krvari ulice Pariza, ranije Londona i NJujorka”, rekao je ministar. Istina je da zlo koje smo mi prepoznali, veliki i silni tada nisu hteli ili umeli da prepoznaju i sada ga prepoznaju na svojim ulicama, kazao je Vulin i podvukao da mi nismo nikoga napadali i da smo se branili. „Istina je da nikada nećemo priznati plod NATO agresije i da nikada nećemo priznati državu koja je nastala na terorizmu”, rekao je ministar. Govoreći o slobodi, Vulin je rekao da je sloboda da stvari nazove pravim imenom i da to što se dogodilo nije bila nikava akcija, operacija, već da je bila NATO agresija, da LJiljanu nisu ubili ni politika, ni nebo ni sunce, već su je ubile NATO bombe. „Sloboda je da izaberemo svoj put, da ne budemo nikada deo saveza koji će raditi drugima ono što su radili nama, sloboda je da čuvamo svoju neutralnost, da jačamo svoju armiju, razvijamo zemlju, da vaspitavamo svoju decu, da budemo na pravoj strani sveta, da budemo takvi kavi jesmo”, poručio je Vulin. On je dodao da je reč sloboda reč zbog koje se vredi boriti. Gradonačelnik Niša Zoran Perišić je podsetio da je više niških kvartova 7. maja 1999. godine u 11,20 časova gađano kasetnim bommbama, da je teško pronaći reči utehe za rodbinu poginulih i da veruje da se takav zločin, kada je prekršeno međunarodno pravo, nikada neće više ponoviti. Vulin je položio venac na spomenik žrtvama NATO i prisustvovao ceremoniji odavanja počasti, a vence su položili predstavnici diplomatskog kora, grada, vojske, policije, okruga, Srpsko-ruskog humanitarnog centra i udruženja i organizacija koje čuvaju tradicije oslobodilačkih ratova. Sirene su se oglasile u Nišu, počev od 24. marta, pa do kraja vazdušnih napada, ukupno 129 puta, a Nišlije su u skloništima provele 52 dana, pet sati i 14 minuta, koliko je grad bio pod vazdušnom opasnošću, što je oko 70 odsto ukupnog vremena.

Pročitajte još:PRED OVIM SRPSKIM VOJNICIMA DRHTI CEO SVET: Putin je lud za njima, a da nije njih, ni Srba ni Srbije ne bi bilo! (FOTO)Predsedništvo LNR pozvalo Obamu na paradu 9. maja

Niš je gađan iz vazduha 40 puta, 28 puta noću i 12 puta danju. Na grad je tokom vazdušne kampanje ispaljeno 324 razornih projektila: 161 avio-bomba, 36 kontejnera kasetnih bombi, 71 krstareća raketa i osam grafitnih projektila. Od kasetnih bombi 7. maja 1999. godine poginulo je 16 građana, a više desetina bilo je ranjeno. Izvor: Tanjug