Brojni istraživači ispituju geološke promene koje će se događati u narednim eonima. Geolog DŽeng Siangli, nakon velikog zemljotresa otputovao je u Nepal kako bi pomoću novih seizmoloških instrumenata proučavao sudare indijskih i evroazijskih tektonskih ploča.
Ideja da Zemlja formira novi superkontinent, nazvan Amazija nije nova. Ali seizmološki uređaji i tehnike koje su sada dostupne stručnjacima, omogućavaju da se promene proučavaju na detaljniji način. Iako se naučnici uglavnom slažu da je u toku proces formiranja superkontinenta, predmet debate je gde će se on tačno formirati. Dok su pojedini naučnici smatrali da će se novi kontinent formirati oko Afrike, prema istraživanju sprovedenom na univerzitetu Jejl, tačka na kojoj će se tektonske ploče sastati biće Severni pol. Severna i Južna Amerika "stisnuće" se zajedno, a Karipsko more i Arktički okean će nestati. Azija će se spojiti sa Amerikom, zaključeno je u najnovijem istraživanju. Ove promene će biti vidljive tek za 50 do 200 miliona godina. Uprkos tome što je već spojena sa Evroazijom, indijska tektonska ploča nastavlja da se kreće prema Severu, i to nekoliko centimetara godišnje, što uzrokuje tektonske aktivnosti koje su stanovnici Nepala osetili na svojoj koži. Međutim, i drugi kontinenti se kreću jedan prema drugom. Svake godine nestaje nekoliko centimetara Tihog okeana, a to će na kraju rezultirati spajanjem Amerike i Evroazije, dok se Australija takođe kreće 7,8 centimetara godišnje prema Aziji i takođe će se spojiti sa Amazijom. "Za to će biti potrebno najmanje nekoliko desetina miliona godina, možda čak i stotine miliona, pre nego što se novi superkontinent potpuno formira", rekao je Sjangli nakon obavljenih merenja u Nepalu. Naučnici proces mogu da uporede sa drevnim superkontinentom Pangeom, koji je formiran pre oko milijardu i 300 miliona godina. Pange se "razbila" na sedam kontinenata, što je rezultiralo rođenjem Atlantskog okeana oko 100 miliona godina kasnije. Istraživači veruju da je Pangea treći od četiri superkontinenata u Zemljinoj istoriji. Zemljina površina formirana je od sedam velikih i nekoliko manjih tektonskih ploča koje se kreću brzinom koja varira od nekoliko milimetara do dva centimetara godišnje, brzinom kojom rastu ljudski nokti.
Pročitajte još:
Izvor: avaz.ba
Išćenko: Za preostale Ukrajince je najbolje da Ukrajina što pre prestane da postoji kao država 
Tahrir Al-Šam će biti u velikoj geopolitici 
NESTOROVIĆ: Tri moguća scenarija za 2025. godinu 
Arktik: Kako Rusi sređuju svoju kuću 
Nebojša Jevrić: Žena i zmija