Pravda

Papa je bio prijatno iznenađen time što hrvatska predsednica dobro govori španski i specijalno je zamolio da s njim priča na tom jeziku. Grabar Kitarović je darovala pontifeksu, koji je ljubitelj fudbala, dres hrvatske reprezentacije sa brojem 9 i natpisom „Papa Franjo”, a zauzvrat je dobila medalju s likom svetog Martina. Tokom „srdačnog razgovora isticani su dobri odnosi između Svete stolice i Hrvatske, potkrepljeni odgovarajućim sporazumima zaključenim između dve strane”. Kako piše hrvatski Jutarnji list, predsednica je pozvala pontifeksa da poseti njenu zemlju. „Rekao mi je da mnogo zna o Hrvatskoj — rekla je u intervjuu hrvatskom listu Grabar-Kitarović. — Papa je dodao da će nas sa zadovoljstvom posetiti”. Istina, kasnije je kardinal Parolin precizirao da je papin raspored za ovu i sledeću godinu prebukiran, pa će biti izuzetno teško da se nađe vremena za Zagreb. Po rečima hrvatske predsednice, Francisko je govorio i o kanonizaciji blaženog kardinala Alojzija Stepinca. „Sveti otac mi je rekao da on u tom pitanju nema nikakve nedoumice” — istakla je Grabar-Kitarović. — Međutim, pored toga je formirana jedna zajednička komisija sa Pravoslavnom crkvom kako bi se razmotrili neki drugi aspekti”. Ona je hrvatskim novinarima rekla da su tokom razgovora s papom pokrenute „mnoge teme — situacija Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, svetska kriza, problemi hrišćana, pitanja globalne bezbednosti”. Kako je naglasila Grabar-Kitarović, razgovaralo se „između ostalog, o tome da u Hrvatskoj mladi napuštaju zemlju, o demografskim problemima i krizi porodice zbog toga”. Takve trendove Zagreb primećuje i u BiH i izražava zabrinutost jer Hrvati napuštaju tu zemlju. Nedelju dana pre posete hrvatske predsednice Vatikanu, papa Francisko je primio premijere Makedonije i Bugarske Nikolu Gruevskog i Bojka Borisova. Pontifeks je u aprilu trebalo da se sastane sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, ali se ovom pokvario avion bukvalno tokom leta. Početkom juna pontifeks će posetiti Bosnu i Hercegovinu. Sveta stolica se interesuje za Balkan. Podsetimo, prva evropska zemlja koju je posetio Francisko bila je Albanija, u septembru 2014. godine. Albanija je članica NATO, ali ne i Evropske unije. To je muslimanska zemlja, 63−64 odsto njenih građana ispoveda islam, ali značajan deo, 31−32 odsto, čine hrišćani. Govoreći u Tirani, pontifeks pohvalio je „poštovanje i uzajamno poverenje” koje postoji između albanskih katolika, muslimana i pravoslavaca. Po njegovima rečima, to je „izuzetno dragocen dar”, takav suživot različitih religija posebno je važan u današnje vreme, kada su „postala popularna izopačenja istinskog verskog duha od strane ekstremista i manipulisanje verskim razlikama”. S obzirom da je u novembru iste godine, obraćajući se poslanicima Evropskog parlamenta u Strazburu, Francisko oštro kritikovao EU, može se pretpostaviti da Vatikan vidi Albaniju kao „alternativni evropski projekat”. A gde je Albanija — tamo je i ceo Balkan. Taj složeni region karakteriše istorijski snažno preplitanje verskog, političkog, nacionalnog i kulturnog faktora. Dovoljno je setiti se borbe za Makedoniju između Bugara i Grka krajem XIX — početkom XX veka. Kako piše ruska istoričarka Lora Gerd, sukob se vodio, pre svega, na crkvenom nivou, iza kojeg se krio nacionalno-politički sukob, „tokom dve decenije Makedonija je bila poprište gerilskog rata između bugarskih i grčkih oružanih odreda koji su terorisali seljake i pretnjama i direktnim nasiljem prinuđivali na prelazak u Egzarhiju (bugarski projekat) ili vraćanje u patrijaršiju (grčki projekat)”. Pri tom se pravoslavna Bugarska politički orijentisala na katoličku Austrougarsku, kao i pravoslavna Srbija, koja se tek posle majskog prevrata 1903. preorijentisala na Sankt Peterburg. Ni danas nijansi i finesa u međusobnim odnosima jednih s drugima i spoljnim svetom nije ništa manje. To se odražava i na stavu Vatikana. Na primer, Sveta stolica ne priznaje Kosovo, ali je 2011. godine zvanično pozvala delegaciju na čelu sa premijerom Hašimom Tačijem na svečanost povodom beatifikacije pape rimskog Jovana Pavla II. Vatikan pažljivo prati kako se razvijaju odnosi između Srbije i Albanije. Radio Vaticana posebno je istakao posetu premijera Srbije Aleksandra Vučića ove nedelje Albaniji i naglasio da su, uprkos mnogim teškoćama, „srpski i albanski premijer izrazili nadu da će nesuglasice biti rešavane mirnim putem, pošto obe zemlje teže zbližavanju sa Evropskom unijom”, međutim, naglasio je radio, potrebno je da „zarastu istorijske rane”. Iako je Hrvtska katolička zemlja, a Srbija nije, Sveta stolica sve čini za svoj prodor u Beograd. Od 25. do 29. maja u poseti toj zemlji bio je predsednik Papskog saveta za promovisanje hrišćanskog jedinstva kardinal Kurt Koh. Zajedno sa pravoslavnim i katoličkim bogoslovima iz Srbije, Hrvatske, BiH i Slovenije on je učestvovao u radu ekumenske međunarodne konferencije koja je održana na pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Ali, glavna tačka njegovog programa je bio susret sa poglavarom Srpske pravoslavne crkve patrijarhom Irinejem, koji je sredinom maja tokom Sinoda SPC bio na ivici da se povuče zbog napada konzervativnog krila srpskog pravoslavnog episkopata. Kako s tim u vezi konstatuje austrijska katolička agencija Kathpress, „poseta kardinala Koha potvrdila je dobre odnose između Vatikana i SPC”, čak i uzimajući u obzir razmatranje pitanja ekumenizma i odnosa sa Katoličkom crkvom na regionalnom i svetskom nivou na nedavno održanom Sinodu. Nove aspekte koji otkrivaju suštinu poteza Svete stolice na Balkanu po svoj prilici ćemo saznati tokom posete pape Franciska BiH planirane za jun. Naravno, Vatikana nema „divizije” da bi mogao samostalno da sprovodi svoju politiku u određenom delu sveta. Ali, imati ga za mlađeg partnera je veliki bonus, kako su pokazali događaji od prošle i sa početka ove godine, kada je Sveta stolica zajedno sa administracijom američkog predsednika Baraka Obame izvodila Iran iz izolacije. U uslovima rastuće konkurencije na Balkanu između Vašingtona i Berlina, vremenom će postati jasno na čijoj je strani Vatikan, a ne treba isključiti ni mogućnost da on igra svoju igru sa nekom od balkanskih država.

Pročitajte još:Da li će Putin dozvoliti pad Damaska?Viši zvaničnik NATO: Svetski rat je neizbežan i počinje do leta

Izvor: fakti.org