Pravda

Čelni ljudi dva najuglednija srpska štampana medija ovaj zahtev pravdaju činjenicom da će tako biti zaštićeno ne samo naše pismo, već i ugled profesije. Ovi listovi nisu poklekli pred talasom tabloidnog žurnalizma, zbog čega su se svesno odrekli dela tiraža. Suština ideje jeste da država povede računa o novinama koje se štampaju na ćirilici, i da na tako da podstrek i ostalim medijima da počnu da koriste ovo pismo. Osim Politike i Novosti, od poznatijih novina ćiriličke tekstove objavljuje samo novosadski Dnevnik, kao i nedeljnici NIN i Pečat. Ideju da se ovi mediji oslobode plaćanja PDV-a podržalo je i Udruženje novinara Srbije (UNS), koje se zalaže za podršku korišćenja ćirilice. "Štampani mediji koji izlaze na ćirilici imaju veće softverske troškove, a tekstovi na ovom pismu zauzimaju za petinu veći prostor od identičnih štampanih na latinici", objašnjava generalni sekretar UNS-a Nino Brajović. "To su razlozi zbog čega ovu meru ne treba posmatrati samo kao privilegiju određenim medijima. Podrazumeva se da novcem ne može da se izrazi zaštita ćirilice kao nacionalnog pisma". Sa ovom idejom se slažu i u Udruženju Ćirilica iz Beograda i napominju da je neophodno da se država primerenije odnosi prema onima koji poštuju srpsku tradiciju, ali i onima koji to ne čine. "Pozdravljamo inicijativu da se medijima koji se štampaju na ćirilici ukine obaveza plaćanja poreza, jer bi to doprinelo negovanju naše kulture", kaže potpredsednik ovog udruženja Miodrag Kojić. "Slične olakšice bi trebalo i da važe i za elektronske medije sa nacionalnom frekvencijom koje koriste ćiriličko pismo". Kojić, međutim, ukazuje i da ova vrsta mera, iako korisna, ne bi u potpunosti rešila loš tretman našeg pisma u Srbiji. Udruženje Ćirilica zalaže se za promenu Zakona o jeziku i pismu i uvođenje odredbi koje bi nepoštovanje ćirilice sankcionisale na isti način kao sprečavanje korišćenja pisma nacionalnih manjina u sredinama gde one žive. Ideja da se novine koje se štampaju ćirilicom oslobode plaćanja poreza stigla je u jeku skupštinske inicijative da se smanji PDV na dnevne, monografske i serijske publikacije sa 10 na pet odsto. Taj predlog podržao je i skupštinski Odbor za kulturu i informisanje, a on podrazumeva i smanjenje poreza za oglašavanje u štampi sa 20 na 10 odsto. Nedopustivo je da na nacionalnim frekvencijama program emituju televizije koje koriste isključivo latinicu, smatraju u Udruženju Ćirilica. To je posledica lošeg zakona o jeziku i pismu, ali i njegove nedosledne primene, koja je dovela do potpune marginalizacije našeg pisma. "Ove godine obeležavamo vek od zabrane ćirilice u Srbiji po nalogu Austrougarske. Utisak je kao da okupacija još uvek traje", kaže Miodrag Kojić.

Pročitajte još:

• Merkelova zabranila ćirilicu!
• SKANDAL: Osvedočeni protivnik ćirilice na mestu direktora Narodne biblioteke Srbije!
• Neprijatelji su svesni simboličke snage ćirilice

Izvor: Novosti