Pravda

Piše: Jevgenij Jušćuk Amerikanci su počeli - na to upućuje ceo niz okolnosti - da rade na tome da izvedu defolt sopstvene zemlje, ali da to "ostatku sveta" izgleda ubedljivo. Oni to ne mogu uraditi tek tako. A da su SAD na pragu veoma ozbiljne krize - ne upozoravaju samo ruski ekonomisti koji bi se mogli osumnjičiti da se bave propagandom. O ozbiljnoj krizi svoje zemlje govore i američki ekonomisti, kao i veliki američki biznismeni. Ovo se, kad je SAD u pitanju, ne događa prvi put, a ima svoje i unutrašnje i spoljne osobenosti. Bankarski kapital, koji danas upravlja Sjedinjenim Državama (a zahvaljujući njihovom liderstvu i većim delom sveta), zasnovan je na dužničkim kamatama. Amerikanci štampaju novac i pretvaraju ga u kredite i tako obezbeđuju i rast svojih kapitala i dužničko ropstvo onih kojima su taj novac dali. A da bi se pozajmljeni novac vraćao sa kamatama - SAD-u je potrebno stalno širenje tržišta. Jer, ako nema širenja tržišta - nema ni rasta prodaje, a to vodi krizi proizvodnje i novac ne može da bude vraćen bankarima. Anglosaksonci su taj problem do sada rešavali na dva načina. Kao prvo, uvek su gledali da se dočepaju novih tržišta. Zato su bile likvidirane cele imperije tokom Prvog svetskog rata, a potom je usledio i krah Britanske imperije u Drugom svetskom ratu. Likvidacija imperija je stvarala nove države kojima su bili potrebni krediti. NJih su imali oni kojim u ratovima nisu učestvovali jer su ratovi i direktni troškovi i fizičko uništavanje ekonomije. Tako su postupili i sa onim što je ostalo posle SSSR koji se raspao bez "vrućeg" rata. A kao drugo: pomoću ratova je bila likvidirana zatvorenost tržišta. Jer, celi kontinenti su bili pretvoreni u ruine. A u vizuri bankara - to su bile gigantske teritorije za gradnju. LJudima su posle ratova bile potrebne kuće, automobili, odeća, kućna tehnika i još mnogo toga. Novca nije bilo, pa su se pojavili krediti koji su i ekonomski i politički pokorili cele narode. Ovaj sistem funkcioniše već više od 100 godina, a za Amerikance je bonus - dotok kapitala i stručnjaka u SAD kad god izbije rat u Evropi. Međutim, već je pročitano da su SAD dobitnici u svim evropskim ratovima. Zato je sada mnogo manje nego ranije onih koji su spremni da se upuste u nove avanture u američkom interesu. Savremene komunikacije omogućuju da se ova istina ljudima predočava ubedljivo, operativno i da im se dostavi "na adresu". Zbog svega, SAD sada deluju u tri pravca. 1. Pokušavaju da opljačkaju Evropu Za to im je potrebno da prekinu ekonomske veze Evrope sa Istokom: sa Rusijom i zemljama koje su još istočnije od nje. To se najbolje moglo obezbediti pomoću linije fronta, ali su priključenje Krima Rusiji i faktičko razoružavanje ukrajinske armije u Donbasu taj scenario, u najmanju ruku, vremenski razvukli ili ga, čak, učinili nemogućim. Jer, nije lako naći u Evropi zemlju koja bi bila u stanju psihološki i mentalno da se upusti u rat sa Rusijom, s obzirom da bi takav rat "obećavao" primenu makar taktičkog atomskog oružja. 2. Potpaljuju regione u kojima trenutno ne mogu zadržati svoje liderstvo Primer za ovo je Bliski Istok koji smišljeno i isplanirano uvode u haos. A i Ukrajinu, takođe. Logika SAD-a je shvatljiva: Ako se taj region više ne može "musti" - onda bar konkurente treba lišiti mogućnosti da pomoću tog regiona ojačaju. Ovo su postupci slični dizanju u vazduh u ratovima fabrika i mostova pred povlačenje. 3. Sremaju scenario sa defoltom, za slučaj da na neki efektan način ne izađu iz krize Nešto više i podrobnije zato o ovoj trećoj varijanti (scenariju). Još pre nekoliko godina se govorilo da će SAD - ako ne uspeju da izazovu veliki rat u Evropi, ili da je na neki drugi način opljačkaju - morati da pođu na sopstvni defolt. Samo, SAD, da ponovimo, ne mogu sebi dozvoliti da to učine tek onako i da za dugo vreme podriju svako poverenje u svoju zemlju. Dakle: potrebno im je nešto što bi svi doživeli kao "višu silu". U istoriji SAD-a već postoji primer takvog "rešenja". To je uništavanje njujorških kula bliznakinja koje je omogućilo prekrajanje političke karte sveta. Koliko je to prekrajanje bilo dobro promišnjeno - to je drugo pitanje, važno je samo da se to dogodilo. Jasno je da proglašavanje defolta u zemlji kakva je SAD zahteva nešto veće od napada aviona na nebodere. Atomska eksplozija u nekom od američkih gradova hipotetički bi bila neoboriv argument za defolt. To je, uostalom, standardna praksa prevaranata: "Mi bismo vam sve vratili, ali nam ne dozvoljava viša sila. Zato svi izvinite: Hvala svima, možete ići - novca nema". To bi SAD-u dalo priliku da devalviraju dolar, da mu desetine puta smanje vrednost i da tako faktički ponište svoje dugove i da sve počnu iznova. Još bi od drugih dobijali i humanitarnu pomoć. Amerikanci raspolažu medijima koji bi sve ovo mogli da zamaskiraju. Zbog čega na ovo ukazujem baš sada? Zato što je Islamska država, koja se sa razlogom smatra čedom Sjedinjenih Država, baš ovih dana saopštila da sprema "atomsku eksploziju u SAD" (o čemu više možrete da pročitate OVDE). Dakle, u vreme neuspeha Amerikanaca da organizuju novi rat u Evropi i u uslovima cajtnota za američku ekonomiju.

Pročitajte još:

• PUTINOV MAT OBAMI: Rusija ulaže u AIIB
• The Diplomat: Rat između SAD i Kine je neizbežan
• Ministar finansija SAD: Gubimo kredibilitet

Izvor: fakti.org