Pravda

NJemu je u toj zemlji određen pritvor od 14 dana ali će, ako srpsko tužilaštvo maksimalno iskoristi rok za slanje dokumentacije i dokaza, pritvor morati da mu se produžuje. Može, zbog procedure, da se dogodi i da dvadesetogodišnjicu obeležavanja genocida u Srebrenici 11. jula ove godine ratni komandant ovog grada provede iza rešetaka. Orić je izjavio da se protivi izručenju i najavio, preko svojih zastupnika, žalbu na pritvor. U Tužilaštvu za ratne zločine nisu nam juče potvrdili da li će i kada preko međunarodne pravne pomoći uputiti švajcarskom sudu zahtev i dokaze, ali nezvanično, veoma je sigurno da će to uraditi u datom roku. Tako je, uostalom bilo i do sada kada je reč o ekstradiciji ljudi koje Srbija potražuje. Optužnica protiv Nasera Orića, podignuta 2013. godine, još nije pravosnažna i zbog toga je srpsko Tužilaštvo za ratne zločine nije javno objavilo. Ta optužnica dostavljena je sudu radi sprovođenja redovne procedure koja podrazumeva podnošenje prigovora i žalbi. Tek kad se uruči optuženima, Oriću i ostalima, pa oni podnesu prigovore i žalbe, sledi „žig pravosnažnosti”. Kad bude okončana ova faza postupka, optužnica će biti obelodanjena i stavljena na zvaničan sajt Tužilaštva. Za sada, tužilac Vladimir Vukčević ne želi da se oglašava o postupku ekstradicije Orića, koji je uhapšen u Švajcarskoj. Poznato je da je Tužilaštvo za ratne zločine 4. avgusta 2011. godine, na osnovu krivične prijave MUP-a Srbije, podnelo zahtev za sprovođenje istrage istražnom sudiji Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu protiv Nasera Orića i još četiri osobe zbog osnovane sumnje da su 12. jula 1992. godine počinili ratni zločin protiv civilnog stanovništva u mestu Zalazje, Donji Potočari, opština Srebrenica. Naseru Oriću i drugim osumnjičenima stavlja se na teret da su tom prilikom ubili devetoro civila srpske nacionalnosti. Rešenje o sprovođenju istrage doneto je 9. decembra 2011. godine. S obzirom na to da je Orić bio nedostupan pravosudnim organima Srbije, sud mu je, u odsustvu, odredio pritvor 26. decembra 2013. godine i doneo naredbu o raspisivanju poternice. Da li će Orića Švajcarska isporučiti Srbiji ili odbiti zahtev, pa ga pustiti na slobodu, ostaje bez odgovora sve dok švajcarski sud ne odluči. Da li je realno da švajcarske vlasti Orića isporuče Srbiji? Umesto odgovora, podetimo se ranijih sličnih slučajeva. Ejup Ganić, član ratnog Predsedništva BiH, uhapšen je 1. marta 2010. godine na aerodromu „Hitrou” u Londonu „na osnovu preliminarnog zahteva srpskih vlasti”. Uhapšen je zbog sumnje da je u maju 1992. učestvovao u napadu na kolonu Jugoslovenske narodne armije (JNA) u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, te mu je određen pritvor od mesec dana. Na ročištu za razmatranje validnosti zahteva Srbije za ekstradiciju, održanom pred Osnovnim sudom u Londonu 9. marta, Sud je od vlasti u Srbiji zatražio da dostave svu dokumentaciju u slučaju protiv Ganića, a prema Ugovoru o izručenju između Srbije i Velike Britanije, za to imaju 45 dana. Sud je dan kasnije pustio Ganića na slobodu, uz kauciju od 200.000 funti. Pregovori zvaničnika Srbije i BiH oko odustajanja od zahteva za izručenje Ganića Srbiji počeli su polovinom marta, pre nego što je trebalo da istekne zakonski rok do 13. aprila za predaju zahteva. Tokom jednog sastanka početkom aprila u Sarajevu, prema turskom ministru spoljnih poslova Ahmetu Davutogluu, ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić je od Turske tražio da izdejstvuje da BiH zvanično zatraži preuzimanje slučaja Ganić, jer bi, kako mu je objasnio, takav zahtev Srbiji dao zakonsku osnovu za odustajanje od ekstradicionog zahteva. Tada je zvanično obećano da će Srbija povući zahtev, ukoliko BiH bude tražila preuzimanje a ne bude kritikovala i napadala predstojeću rezoluciju o Srebrenici koju treba da usvoji srpski parlament, i u kojoj se neće pominjati reč genocid nego težak zločin. Posle pet meseci procesa, krajem jula 2010. godine, sud u londonskoj opštini Vestminster odbio je zahtev Srbije za izručenje Ganića. Sud je odluku obrazložio rečima da se radi o politički motivisanom slučaju. Sud je kritikovao Beograd zbog toga što je ovaj slučaj uopšte pokrenuo. „Proces je pokrenut i iskorišćen u političke svrhe i kao takav ukazuje na zloupotrebu britanskog suda”, izjavio je sudija Timoti Vorkman: „Zaključio sam da nema valjane opravdanosti za vođenje procesa protiv doktora Ganića.” U obrazloženju se dodaje da sud u Londonu nije uspeo da pronađe nove i značajne dokaze u odnosu na prethodnu istragu Haškog suda, te da je zaključio da nema nikakve osnove za izručivanje i pokretanje procesa. Sličan je slučaj i s penzionisanim generalom Armije BiH Jovanom Divjakom, koji je uhapšen 3. marta 2011. godine na aerodromu u Beču, po poternici iz Srbije zbog događaja u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu u maju 1992. godine, na kojoj je bio i Ganić.

Pročitajte još:HAOS ZBOG ZLOČINCA: Hapšenje Nasera Orića je pritisak zbog SrebreniceVLADA PROMOVIŠE SRPSKI TURIZAM: Vaučeri (skoro) svima koji budu rešili da odmor provedu u Srbiji!

Posle kraćeg zadržavanja u ekstradicionom pritvoru, general je uz kauciju pušten na slobodu i u Beču je proveo oko pet meseci, čekajući na održavanje ročišta. Austrijski sud u Korneuburgu doneo je krajem jula 2011. odluku kojom se odbija zahtev Srbije za izručenje Divjaka. Sud je ocenio da nema garancija da bi Jovan Divjak u Srbiji imao pošteno suđenje i zbog toga je zahtev Srbije za njegovo izručenje odbacio kao nedopušten. Bruno Vekarić, zamenik specijalnog tužioca za ratne zločine, tu odluku je prokomentarisao rečima da su „odlučivali neki drugi razlozi a ne pravo i pravda”. Izvor: Politika