Pravda

Podeljena mišljenja uoči prošlogodišnjih parlamentarnih izbora oko toga treba li pred građane izaći u koaliciji ili samostalno izazvala su potrese i u Demokratskoj stranci Srbije (DSS) i u Srpskoj radikalnoj stranci (SRS). Prevladali su oni koji su se zalagali sa samostalan nastup, a izborni rezultat, koji ih je ostavio ispod cenzusa, samo je izazvao još veće unutarstranačke turbulencije. To se, pre svega, odnosi na Demokratsku stranku Srbije, koja je prvo ostala bez lidera Vojislava Koštunice, pa zatim i bez nekoliko potpredsednika i istaknutih osnivača stranke. Izbor Sande Rašković Ivić, koja je bila zagovornik udruživanja sa drugim strankama, za novog lidera, sudeći po poslednjim događajima, nije zaustavio talasanje. Sanda Rašković Ivić je, naime, insistirala na pravom opozicionom statusu i izlasku DSS-a iz vlasti u Beogradu, Andreja Mladenović, predsednik izvršnog odbora stranke i zamenik gradonačelnika Beograda, tome se protivio, a završilo se preporukom za smenu Mladenovića sa stranačke funkcije. U međuvremenu, predsednica DSS-a je nastavila rad na objedinjavanju desnice, pa je posle Dveri, sa kojima je dogovor već postignut, razgovarala i sa Sinišom Kovačevićem, liderom Srpskog otadžbinskog bloka. Kovačević je inače bio poslanik DSS-a u prethodnom skupštinskom sazivu, a stranku je napustio pred održavanje izbora. Ali, dok su dojučerašnje stranačke kolege razgovarale o ponovnoj saradnji, Kovačevića su u sopstvenoj stranci smenili njegovi potpredsednici Željko Vasiljević i Dragan Petrović. Sudeći po pisanju medija, potresa ima i u Srpskoj radikalnoj stranci, kojoj je znatno porastao rejting otkako se u zemlju vratio njen lider Vojislav Šešelj. Prema tim napisima, sa stranačkih funkcija posmenjivani su svi koji su se uoči prošlih izbora zalagali za udruženi nastup na izborima. Međutim, Vjerica Radeta, novoizabrana predsednica izvršnog odbora, kaže za „Politiku” da je SRS održao redovni, deveti Otadžbinski kongres, na kome su izabrani novi organi stranke. Ona ističe: „Nikakvih čistki nije bilo, imali smo redovan kongres i izabrali ljude u stranačke organe.” Ko malo duže pamti, setiće se da je Vojislav Šešelj, dok nije otišao u Hag, apsolutno odbijao bilo kakve razgovore o predizbornim koalicijama, a Vjerica Radeta nam potvrđuje da „SRS nije promenio stav prema predizbornim koalicijama” i dodaje: „Srpska radikalna stranka ide uvek sama na izbore, mi smo jedina alternativa ovom režimu, jedina istinska opoziciona antiglobalistička stranka.” Na pitanje kakvi su izgledi da se ukrupnjavanju desnice prikloni Državotvorni pokret, koji su osnovali bivši istaknuti funkcioneri DSS-a, njegov predsednik Slobodan Samardžić ovako odgovara: „Državotvorni pokret su napravili ljudi koji su napustili DSS zato što je DSS napustio sebe. Mi se prosto držimo zajedno, to je grupa ljudi koja veruje jedna drugima i smatramo da je to vrednost po sebi, a da li će se ukrupnjavati, vezivati za nekoga u narednom periodu, to zavisi od narednih prilika. Glupo je poginuti odmah, ne mislim fizički, već moralno. Najveći problem stranaka na desnici, o levici da i ne govorim, jeste taj što je veliki broj njih pravio nečasne avanture u politici i izgubio kredibilitet kod ljudi koji su nekada glasali za te stranke, a to se teško vraća.”

Pročitajte još:Stoltenberg se kasno setioGALUP ISTRAŽIVANJE: Slovenci više mrze Ameriku od Srba!

Analitičar Dejan Vuk Stanković nije optimista što se tiče izgleda za ukrupnjavanje desnice i to objašnjava ovako: „Razlog za to su, sa jedne strane, psihološke barijere među rukovodstvima, a sa druge, stranački rivaliteti, koji ih sprečavaju da sednu za sto i da nađu način da naprave neki zajednički programski dokument, da pojačaju organizacionu strukturu i da naprave akcioni plan delovanja koji bi trebalo da motiviše birače koji podržavaju njihovu politiku.” Stanković kaže i da je strankama desnice teško ne samo da se ujedine već i da se adekvatno medijski predstave, jer su masovni mediji za njih zatvoreni zbog vanparlamentarnog statusa, pa im za komunikaciju ostaju tribine, javni skupovi, društvene mreže. Stanković kaže da je desnica ovako fragmentirana slabija, ali da tu fragmentaciju teško može da izbegne. Prema njegovim rečima, priča o ujedinjenju je više apstraktna ideja nego realna mogućnost. Izvor: Politika (M. Čekerevac)