Ovakvi projekti danas postoje širom sveta, a sam koncept je star više od 40 godina, kada je američki arhitekta Majkl Rejnolds imao viziju kuće koja će biti sagrađena po načelima održive arhitekture sa autohtonim ili recikliranim materijalima datog područja, kuće koja će se oslanjati na prirodne izvore energije i biti nezavisna od svih državnih infrastruktura, i koje bi mogle da izgrade čak i osobe bez naročitog građevinskog umeća. Uprkos tome što ove kuće nisu priključene na tradicionalne priključke struje, vode ili kanalizacije, sve ovo ne predstavlja nedostatak, već prednost, i to ne samo u vidu plaćanja računa. Ovo je dom u kom je čovek istinski slobodan, komercijalne usluge mu nisu potrebne jer dizajn ove kuće omogućava stvaranje sopstvenih resursa, pomoću onoga što je priroda i onako već dala besplatno. On, takođe, uključuje i proizvodnju sopstvene hrane, pa kroz sve to čini čoveka zaista samoodrživim.
Izgradnja
Budući da ove kuće ne zavise od komunalnih mreža, mogu se graditi bilo gde, sve što je potrebno jeste slobodan prostor, dovoljno sunca i plan izgradnje. Treba napomenuti da se za izgradnju ovakvih kuća nigde u Evropi ne može dobiti dozvola, ali ako se grade negde na selu, sve što nema gornju betonsku ploču smatra se pomoćnim objektom (poput štala ili šupa), a za njih dozvola i nije potrebna. Na Fejsbuku postoji grupa (
Earthship Serbia - Sustainable Living) ljudi koji promovišu ove i deje u Srbiji, a prema njihovim podacima u selu Brusnica kod Gornjeg Milanovca 2012. izgrađena prva "zemljobrod" kuća u Srbiji, a dokle je to sada otišlo, možete videti na pomenutoj FB stranici. Za materijal se može iskoristiti sve ono što pripada u kategoriju izolacione mase, odnosno sve što omogućava kontrolu nad promenama temperature i maksimalnu iskoristljivost temperaturnih razlika. Najčešće korišćen materijal su automobilske gume napunjene zemljom, koja mora biti dobro zbijena, a koristi se zemlja sa samog mesta izgradnje. Unutrašnji zidovi se mogu napraviti od plastičnih flaša ili limenki koji se naknadno izmalterišu, što se može uraditi "betonom od konoplje", odnosno mešavinom industrijske konoplje, krečnjaka i peska. Krov se završava uz pomoć rešetke ili drvenih greda, a pod je direktno povezan sa zemljom tako da tokom hladnih dana kuća crpi toplotu iz tla i prirodne geotermalne energije. Zemljani pod se koristi samo u područjima s klimom koja to omogućava, u drugim delovima sveta je potrebna dodatna podna izolacija. Strane kuće koje su najviše izložene suncu su obično staklene i nakošene, kako bi se što bolje iskoristila sunčeva svetlost i toplota. Zbog ovog načina izgradnje, protrebno je vrlo malo dodatnog grejanja.
Komunalije
Električna energija dolazi iz solarnih panela koji se postavljaju na krovu, a ako uslovi dozvoljavaju, mogu da se postave i generatori na vetar ili vodenicu. U infrastrukturu se ubacuju i baterije koje će prikupljati električnu energiju i skladištiti je za vreme kada nema sunca/vetra/vode. Ovo bi, uz racionalnu potrošnju, trebalo da obezbedi sasvim dovoljno električne energije za domaćinstvo. Solarne panele možete da napravite i sami, za šta postoji veliki broj različitih uputstava na internetu.
Voda i kanalizacija: Samoodržive kuće koriste sisteme za prikupljanje i recikliranje kišnice, snega i kondenzacije. Voda se prikuplja na krovu i odvodi u tankove u kojima se filtrira i koristi kao voda za piće. Ona voda koja se koristi za tuširanje i pranje, takozvana "siva" voda, se pročišćava i koristi za zalivanje staklene bašte s voćem i povrćem. Ta voda se takođe koristi i za toalet, i tom prilikom nastaje "crna" voda koja se skladišti u takozvane solarne septičke jame, u kojima sunčeva toplota pomaže u anaerobnom procesu razgradnje, a time nastala voda se koristi za zalivanje cveća. Ovaj cevovod koristi istu vodu i do četiri puta, a takav nivo efikasnosti se ne može naći nigde u gradskom okruženju. To je ujedno i razlog zašto ovakva kuća može da opstane doslovno samo na atmosferskoj vodi.
Prednosti
Prednosti izgradnje ovakvih kuća su brojne. Na ovaj način, ne plaćaju se računi i ne zavisite od mreža električne energije, vode i kanalizacije. To ne znači da su takvi domovi primitivni, već upravo suprotno, novac koji bi bio uložen na razne dozvole i priključke, može biti iskorišćen pametnije, a uređenje kuće zavisi samo od veličine vaše mašte. Naime, gotovo sve se može izraditi iz recikliranih materijala - od stolova i prozora do rasvete. Osim toga, "zemljobrodovi" su stvarno ekološki, i zbog načina izgradnje i sistema koje koristi, ali i zbog položaja na kojima se grade, a to je van gradskih zagađenja. Nisu štetni ni za ljude ni za okolinu i zahtevaju minimalna ulaganja. Korisni su jer pretvaraju otpad u građevni materijal i iskorišćavaju atmosfersku i otpadnu vodu. Takođe, život u ovakvom objektu zahteva više fizičkog rada i kretanja što je, naravno, zdravo. Na kraju, ovde se i uzgaja hrana, u staklenicima u kojima se biljke zalivaju pročišćenim otpadnim vodama, tako da su i troškovi kupovine hrane zaista minimalizovani, a konzumiraju se organski uzgojene namirnice. Uz to, naravno, mogu da se uzgajaju i domaće životinje, a oni koji su zaista predani, mogu sami da proizvedu i ostale potrepštine, poput prirodnih sredstava za ličnu higijenu i deterdženata. Na kraju, ovim se direktno utiče i na sudbinu planete Zemlje, reciklirajući, koristeći prirodne izvore energije i ne zagađujući okolinu, ali pre svega, u pitanju je nešto stvarno nemerljivo, nešto što se ničim ne može platiti – vaša sloboda!
Pročitajte još:
Izvor: Pravda / nexus-svjetlost.com
