Pravda

Ne kara majka sina što se kladi, već što se vadi. Po ovoj narodnoj poslovici bi se, otprilike, mogli opisati poslednji potezi ukrajinskih vlasti na čelu sa predsednikom Petrom Porošenkom. Od kada je postao šef države, iako je bio uspešan biznismen, Porošenko se pokazao kao neuspešan i neumešan političar. Trpeo je poraz za porazom. Ukrajina je danas na ivici sloma. Budžetska konstrukcija je neodrživa, nezadovoljstvo unutar zemlje raste, grivna kontinualno gubi vrednost, sve je teže kontrolisati regionalne tajkune i lidere. Najveći udarac Porošenko je zadobio u okršajima na istoku zemlje. Ukrajinske oružane snage su u poslednjih godinu dana pretrpele dva teška poraza. Prvi prilikom opkoljavanja i čišćenja takozvanih džepova u graničnom pojasu ka Rusiji, a drugi u Debaljcevu. Inače, u Debaljcevu se posle poraza u "džepovima" kijevska vlast takođe "vadila". Do danas se nisu oporavili od toga. Sa druge strane, u Donbasu i Luganščini je formirana vojska koja broji nešto ispod 30.000 vojnika, pristojno naoružana, silno motivisana i sa stečenim iskustvom. Uz to, savetodavno i logistički pomognuta od strane Rusije. Posmatrajući sve navedeno, lako se dolazi do zaključka da ukrajinske snage nemaju više sa čim da ratuju. Bez obzira na materijalnu i savetodavnu pomoć koju im poslednjih meseci daje NATO. Zbog toga je i Dimitrije Jaroš, lider zloglasnog "Desnog sektora" pozvao na formiranje "dobrovoljačke armije". Tako će i Ukrajina dobiti svoje domobrane. Ali, kao da Porošenku nisu bili dovoljni svi dosadašnji porazi, on kreće u novi pohod. Poslednjih desetak dana intenzivirani su napadi na delove luganske i donjecke oblasti, dovlačene su teške haubice i višecevni bacači raketa u do juče demilitarizovanu zonu, okršaji postaju sve žešći i obuhvataju sve veću teritoriju. Pored toga, predsednik Ukrajine je potpisao i zakon o raskidanju sporazuma sa Ruskom Federacijom o tranzitu vojnika ka Pridnjestrovlju. Pošto će sada biti onemogućena zamena i redovno snabdevanje ruskih vojnika koji čuvaju mir u najnestabilnijem delu Moldavije, ovim činom se pokušava "izvoz" rata i na teritoriju jugoistočnog suseda. Naravno, zapadni mediji za početak nove eskalacije nasilja u Ukrajini horski optužuju Vladimira Putina. Ne više ni Rusiju, već njenog predsednika - lično. Nesumnjivo, Rusija pomaže snagama samoproglašenih narodnih republika - Luganske i Donjecke, ali je daleko od toga ono što Zapad želi da učita - da Rusija direktno učestvuje u ratu. Takođe, u ovom trenutku je teško nazreti i jedan razlog zbog kojeg je Moskvi u interesu nastavak sukoba. Na kraju, to su isti oni mediji, i najčešće isti oni novinari koji su tvrdili kako Sadam Husein ima hemijsko oružje, a da Bašar Asad naređuje progon i streljanje civila u severnim delovima Sirije. Rusiji, kao i od nje sponzorisanim narodnim republikama na istoku Ukrajine je u interesu da se sporazumi iz Minska sprovedu do kraja, da se usvoji novi Ustav Ukrajine kojim će biti omogućena suštinska decentralizacija i da od Novorusije bude formirana nova "Republika Srpska". Time se sprečava i članstvo ostatka Ukrajine u NATO-u, i stiču uslovi za ukidanje sankcija, i legitimizuje pozicija Donjecka i Luganska. Za Rusiju i Novorusiju rat nije (jedino) rešenje. Zato je i njihova odgovornost za njegov nastavak mala. Za otvaranje novog kruga krize je najviše odgovoran Petar Porošenko. Koji to čini malo na nagovor svojih zapadnih saveznika (ili nalogodavaca), a malo i da bi pokušao da sakrije sve dosadašnje poraze i katastrofalno stanje u zemlji. I da, to bi mu još pošlo za rukom, ako bi izvojevao pobedu. Ali, ima li on uopšte izgrađenu rezervnu varijantu: šta će ako doživi novi debakl? Šta će ako ovo "vađenje" prođe kao i prethodno u Debaljcevu? Ne on kao pojedinac, već Ukrajina kao zemlja, Ukrajinci kao narod! Novi poraz može značiti i kraj Ukrajine i veliku unutrašnju destabilizaciju koju niko neće moći kontrolisati.

Pročitajte još:Sankcije Putinu su — zauvekŠta znači biti Rus

Izvor: Večernje novosti